Badem uspeva najbolje u zemljama Mediterana, odakle nam najčešće i dolazi.

U atičko doba zvali su ga još i grčki orah.

Onima koji razmišljaju da započnu dobar biznis, možemo reći da se ovo koštunjavo voće lako gaji i skupo prodaje.

U našu zemlju davno je stigao badem, kao grčki orah, a kasnije je dobio ime amigdala.

Inače predci badema pripadaju familiji ruža. 

Danas postoji preko 30 vrsta badema, najčešći je Prunus amzgdalus, od kojeg su nastale mnoge sorte.

Razmnožavanje badema

Badem se osim iz semena, razmnožava još i kalemljenjem na slatkom i gorkom bademu, ali i na mladim stablima domaćih šljiva.

Iako je pre 4000 godina prenet u Grćku a potom u Rim, iz srednje Azije, nedovoljno se gaji i u svetu i kod nas. 

Što će reći veća je potražnja od ponude.

Najčešći proizvodjači su zemlje Mediterana Španija, Grčka , Italija.

U Srbiji stabla badema su veoma retka a u Crnoj Gori češće se gaji jer mu odgovara podneblje sa blagom zimom i toplim i suvim letima.

Dosta je razloga zbog kojih bi mogli gajiti badem.

Korist od badema

Plodovi ove voćke mogu se koristiti tokom cele godine, nisu skloni kvarenj a beru se u avgustu i septembru.

Činjenica da zahteva malo rada i ulaganja, raduje one koji žele da im se posao isplati.

Njegovi plodovi se lako transportuju, relativno je otporan na bolesti plodovi badema se čuvaju u običnim uslovima a i veoma je tražen na tržištu, gde postiže visoku cenu.

U odnosu na orah i kesten brzo daje porod, već oko treće , četvrte godine.

Sorte badema

Od sorti koje se preporučuju za gajenje najpopularnija je nonparej.

Selekcijom iz prirodne populacije u SAD, ova sorta je izdvojena jos 1884 godine. 

Ova vrsta je vodeća i vrlo raširena u Italiji, Bugarskoj, SAD…

Tu su još i : nikitsko poznocvetajuća, ruska, supernova, francuska feradil, vrlo krupnih plodova.

U narodnoj medicini upotrebljavaju se

kora , plod, ulje protiv upale ušiju, upale mokraćne bešike, za srčane bolesti, nervoze ali i za negu lica i tela.
Ana

Sadjenje badema

Badem je preporučljivo saditi na rastojanju 6 puta 6 metara, jame za sadnju treba kopati 100cm u širinu i 60 u dubinu.

Najbolje je saditi ga u jesen, može u u zimu, ako temperature nisu previše niske, a može i s proleća.

Nega badema

Kao i kod svog ostalog voća, tako i kod badema, da bi obilno radjalo drvo je potrebno orezivati. To bi značilo uklanjane bolesnih i polomljenih grana i proredjivanje krune.

Zati potrebno je u jesen podjubriti i to kompleksnim mineralnim djubrivom.

Zemljište ispod stabla badema potrebno je redovno sitniti i obradjivati.

U jesen nakon podjubrivanja zemljište se obično preore, ili izrilja ašovom na dubinu od oko 20cm, a u toku vegetacije potrebno je oprašivanje kako bi se suzbio korov.

Plodovi badema

Kada sa početkom jeseni dodju i prvi plodovi, sigurno ćete naći način da ih upotrebite.

Izmedju ostalog, badem je odličan u skupljanju prekomerne želudačne kiseline i gorušice, pa je pomogao i mnogim trudnicama, gde ni jedan drugi lek nije.

Neki će završiti u farmaceutskim industrijama, kao sirovina, neki u prodavnici zdrave hrane, neki u kolačima i čokoladi,

Badem hranljive vrednosti

Jezgro badema obiluje hranljivim vrednostima.

U njemu se nalazi više od 50 % ulja, a ostatak je šećer, celuloza, mineralne materije.

Badem je najbogatiji kalijumom i natrijumom.

Što se tiče vitamina u bademu se mogu naći  :

Visok procenat vitamina C, nešto manje A, B1, B2 i E vitamina.

Badem je odličan za imuni sistem.

The post Badem, dobar biznis, lako se gaji i skupo prodaje appeared first on Izrada drvenih dekorativnih predmeta.