Svakodnevno možemo čuti kako je nekoga uhvatila reuma, pa je tako ova autoimuna bolest česta u našem narodu.
Bolovi u zglobovima, ruku, kolena, kukova medjutim najcešce zahvataju starije stanovništvo.

Ne retko možemo čuti i savet kako bol možemo uviti krštenicom pa tako čekati da sam od sebe prodje.
Medjutim stručnjaci savetuju da se ipak na svaku pojavu bola, ukočenosti zglobova, otoka treba javiti lekaru.

Reumatski artritis možemo izjednačiti sa artozom- bolovima u zglobovima, koji se javljaju u starijem dobu ali su to dve potpuno druge bolesti.

Reumatski artritis je važno ustanoviti još u početku, gde je potrebno iskustvo specijaliste reumatologa. Važno je takodje ispitati reumatski faktor i promenu sedimentacije.

Po dobijenim nalazima možemo razlikovati reumatski artritis od artoze, gde se ovi parametri kod reume uvek povišeni dok su kod artoze uvek u granicama normale.

Žene obolevaju tri puta češce

Šta je reumatski artritis ?

Reumatski artritis je zapaljensko, hronično oboljenje zglobova. Jedan procenat populacije boluje ovu neprijatnu bolest.
Za ovu bolest ne postoje granice, od nje mogu oboleti i deca i stariji, ali se nešto više javalja u starijem dobu.
Specifično je to što od njega žene oboljevaju tri puta češce nego muškarci. Najcešce se javlja izmedju četvrte i pete decenije života.

Uzrok reumatskog artritisa

Prema istraživanjima uzrok nastanka ovog oboljenja je taloženje odredjene vrste leukocita u uvojnicama zglobova. Oni u zglobovima oslobadjaju enzime poput prostaglandina i citoksina, koji se normalno stvaraju u organizmu, medjutim kada je njihova količina prevelika dolazi do uništavanja hrskavice zglobova.

Nije sasvim razjašnjeno zbog čega u organizmu dolazi do ovih samorazarajućih procesa, koji za posledicu imaju bol.

Da li je reumatski artritis nasledan?
Odgovor prema dosadašnjim istraživanjima bi mogao biti da.
Uočeno je da se reumatski artritis javlja u odredjenim porodicama, gde više članova jedne porodice pate od istog oboljenja, tako da nasledni činioci imaju udela u njegovom nastanku.

Simptomi reumatskog artritisa

Bolest obicno nastaje tiho, skriveno i postepeno.

Redje se može javljati povišena temperatura, praćena opštim lošim stanjem.
Siguran pokazatelj reumatskog artritisa jeste upala zglobova, ako traje duže od dva meseca.

Obično zahvata male zglobove šaka i stopala, da bi se u toku bolesti upala proširila i na druge zglobove ruku, ramena, laktova, vilice, kolena, skočne zglobove, kukova…

Veoma retko može zahvatiti i druge oragane ili sisteme kao što su pluća, oči, srce pa i izazvati upalu krvnih sudova.
Pratioci ovog oboljenja su bol i ukočenost.

Bol se javlja i noću a prisutan je bez obzira na aktivnost. Jutarnja ukočenost traje oko jednog sata a nekada i čitav dan.

Reumatski artritis – Lečenje

Ovi bolesnici se ukočenosti mogu osloboditi razgibavanjem gimnastikom, istezanjem, zagrevanjem zglobova toplom vodom…
Naravno kao i kod svake druge bolesti tako je važno i ovu otkriti na vreme, još u početku.

Tada se zapaljenje još nije proširilo na druge delove zgloba, hrskavicu i kost. Lečenjem u toj ranoj fazi zglobovi ostaju očuvani.
Ukoliko se bolest proširi na čitav zglob, moguće su različite komplikacije, pa i invalidnosti.
Potkožni čvorići su posledica težeg oboljenja, najčešce na mestu pritiska, oko laktova, malih zglobova šaka u predelu karlice.
Najveća oštecenja nastaju kada je upala aktivna – u prve dve godine.
Reumatski artritis nije smrtonosno oboljenje, ali nelečena reuma može biti opasna po život.
Lečenje reuatskog artritisa je multidisciplinarno.

Za terapiju mora se pitati tim stručnjaka reumatolog, fizijatar, ortoped uz saradnju sa lekarem opšte medicine. Takodje i okolina i porodica obolelog važna je u sprovodjenju terapije.

Za umanjivanje bolova mogu se koristiti medikamenti kao što su brufen, diklofenak, aspirin koji naravno pomažu u borbi protiv bolova, ali ne uklanjaju bolest.

Uz ovu terapiju pacijentu je lakši svakodnevni život ali zapaljenski proces ce napredovati.
Zbog toga se propisuje tzv. bazicna terapija. To su lekovi kojima se zaustavlja zapaljenski proces i modifikuje bolest.
U nju spadaju – soli zlata, antimalaricni lekovi, imunosupresivni i drugi.

Uz ove medikamente ispoljavanje dejstva može trajati i oko mesec, dva.

Treći oblik terapije su kortikosteroidi.
Naravno delovanje kortikosteroida je kratko , medjutim oni brzo zaustavljaju zapaljeneje.

Kortikosteroidi nose sa sobom i neželjene reakcije, pa ih nikako ne treba uzimati bez konsultacija sa lekarom.
Znacajan deo lečenja reumatskog artritisa zauzima fizikalna terapija.

Njenom primenom mogu se umanjiti deformacije zglobova i slabljenje mišica.

The post Reumatski Artritis – Reuma ne bira godine appeared first on Izrada drvenih dekorativnih predmeta.