Kada se odlucite za putovanje i pri tom izaberete Kairo , grad iz hiljadu jedne noći, znajte da tu čovek može da vidi i ono što nije u stanju da zamisli.

Još u 14.veku, istoričar Ibn Haldun je primetio da ono što čovek može da zamisli, teško može da vidi, ali to sa Kairom nije slučaj.

Sve o Kairu, putovanje

Nije lako započeti priču o najvećem Afričkom gradu. Da li krenutu od istorije od koje potiče i istorija čitavog Egipta, da li od ljudi, običaja, samog grada kulture, kraja nema. Faraoni su se pobrinuli da za sobom ostave mnogo toga monumetalnog i trajnog.

Grad iz hiljadu i jedne noći

Odakle god da se krene ne može se pogrešiti. Za Egipat, tako veliku zemlju je teško naći početak, a još teže kraj. Još dugo će se postavljati pitanja, tražiti odgovori koje ova najuzbudljivija civilizacija još nije spremna da ponudi.

Očigledno, svako ko se odluči za putovanje u Kairo, prvo pozeli da vidi jedno od sedam svetskih čuda mada ima i onih koji tu poslasticu ostavljaju tek za kraj.

U svakom slučaju nije važno kada, važno je videti, adrenalin čini svoje kada god se odlučili za putovanje u Kairo, najuzbudljiviju trenutak u viziti Egiptu.

Kairo piramide

Posle rutinskih hotelskih formalnosti i kratkog odmora sa faraonskim snovima, zaputili smo se ka glavnom cilju Kairo piramide.

Nestrpljivost je teško obuzdati ! Do platoa Gize, 20 km od centra Kaira na zapadnoj obali Nila, ide se Putem piramida – SAIRA EL AHRAM.

A kako bi se drugačije i zvao ? Ako niste avanturističkog duha, spremni za komunikaciju sa tamošnjim stanovništvom, gužvu, najbolje Vam je ići taksijem.

Gužve su ogromne , ni nalik našim gužvama. U čitavom postoji cetiti-pet stanica na kojima autobus zaista stane.

Na ostalim mestima samo usporava i tada dolazi spretnost putnika do izražaja.

Putnik bi trebalo da uskoči ili iskoči iz autobusa dok je u pokretu.

U Kairu je najmanji problem naći taksi. Kada bolje sagledate – oni traže Vas.

Taksimetar zaboravite, sve se svodi na cenjkanje. I ako Vam se učini da takvo vozilo neće stići nikamo pa ni gde Vi želite, vrlo brzo se uverite da svi vize na isti nacin – ludo i egzibiciono. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati vozila koja nisu bar malo overena.

Kairo saobraćaj

Pitate se šta u kairu voze obični ljudi ? Kao i svuda , od starih automobila kojima je i marka neprepoznatljiva do najnovijih mercedesa i BMW-a.

Saobraćajnih ynakova i semafora gotovo da i nema, a i to malo sto se može ugledati niko ne vidi, pa samim tim i ne poštuje.

Preći ulicu je prava umetnost i veština, pa i za domaće stanovništvo , tako da treba biti obazriv.

Čak i uz čekanje po 15 min. na pešačkom prelazu, treba biti sasvim siguran da je slobodno preći ulicu.

Na svakoj većoj raskrsnici može se videti saobraćajni policajac, ali više kao u vodu nemog posmatrača uličnih dešavanja,nego li  nekog autoriteta.

Nama izgleda kao da je svuda haos i urnebes, kao da će svakog trenutka sve stati, ali ne.

U tom masovnom ludilu, domaće stanovništvo se jako dobro snalazi i što je zapanjujuće – niko se ne nervira.

Čak je i naš prvi taksista, dok smo išli ka piramidama uleteo u ogromnu gužvu i pri tom bio jako nasmejan i željan komunikacije.

U svakom slučaju , zahvaljujući tim saobraćajnim utiscima, put do stubova egipatske civilizacije – piramidama, je protekao sa mnogo manje nestrpljenja nego sto se na početku mislilo.

Kairo piramide – nebeske stepenice

I onda prizor za nezaborav ‘ piramide. Čitajući i slušajući o piramidama, čovek misli da se maksimalno pripremio za taj veliki trenutak i da zna šta ga očekuje.

Medjutim, to je zabluda! Za takav dogadjaj ili doživljaj ne postoje adekvatne pripreme.

Prvi utisci :

Grandioznost, monumentalnost, respekt, a i jeza nepoznatog uzroka.

Te misli i utiske prekidaju meštani, koji oskudno obučeni, puni raznih trikova u svakom trenutku, spremni da uzmu novac, za neku uslugu, naravno ništa na silu tek pod izgovorom kako mogu da pomognu za ovo ili ono.

Jedan od njig spopada gosta suvenirima, drugi juri sa kamilom koja sve vreme diše za vratom treći nudi razglednice, sto svakako ostavlja jos bolji utisak i stvara opštu radost.

U početku mislite da će Vas pustiti ukoliko ih ignorišete, ali upornost im je najjači adut.

U silnoj želji da se što pre prepustimo divnom gradjevinama od pre 400 godina kupili smo i suvenire i razglednice i bili smo spremni da uradimo sve što su tražili, pa čak i da jašemo kamile , što nam iz prve nije bila zelja.

Dakle piramide

Da li se može nešto ispričati o piramidama, a da se to već ne zna? Sve tri – Keopsova, Kefronova, Mikerinova, deluju kao božansko otelotvorenje, kao svedočanstvo o jednom vremenu, civilizaciji ili bolje reći svedočanstvo o večnosti.

Svi ono statistički podatci u tom trenutku ne vrede mnogo, ali razmišljate i o njima.

Nadugačko se već pisalo o tome da je Keopsova nekropola najveća – 146 m, da s gradila 20 dugih godina, a pre toga se i sam put za dovlačenje kamena iz obližnjeg kamenoloma gradio isti toliko.

Da je naslagana od 2.300.000 kamenih blokova, prosečne težine 6 tona, da je u takvom projektu učestvovalo bar 100.000 ljudi od kojih je 20.000 to učestvovanje platilo životom.

Da su se glavnim arhitektama i idejnim tvorcima tih zdanja odsecali jezici, ne bi li tajna gradnje ostala zapisana samo u njihovim mislima.

Uzbudjenje još više raste kada znate da je na platou postojao i svedok svih tih dogadjaja – Sfinga – sa lavljim telom i glavom žene.

Sfingin osnovni zadatak je – čuvanje groba svog besmrtnog vladara – faraona Kefrena.

Kairo putovanje – istorijska mapa

Uostalom čitav taj Kefrenov grobno kompleks je i najbolje sačuvan. U dolinskom hramu se obavljao proces mumificiranja a galerijom se nastavlja u pogrebni hram, gde se završavao čitav taj ritual.

I to sve pod budnim okom Sfinge koja je od skoro restaurirana i zalečena od raznoraznih prirodnih i neprirodnih nepogoda.

Jedan turski sultan ju je koristio kao metu za gadjanje iz topa.

Zanimljivi podatci

 Napoleon – prvi turista

napoleon Bonaparta se sa svojom vojskom iskrcao na Aleksandriju i krenuo ka Kairu.

Posle bitke sa Mamelucima ulazi u grad zajedno sa 190 naučnika, koje je poveo sa sobom.

Posle toga Francuska, ali i čitava Evropa se zaljubljuju u Egipat. U modu ulaze razni nameštaji i ukrasi kojidizajnom asociraju na egipatske piramide i Sfingu.

Priča se da je i sam Napoleon ušao u Keopsovu piramidu, a po izlasku iz nje nije mogao da sakrije zbunjenost i strah.

Šta je to moglo da uplaši neustrašivog vojskovodju ?

Kairo – novac

U Kairu možete jako jeftino proći samo ukoliko se ne zalećete u prvi restoran i prvu radnju koju naletite i bez predhodnog cenjkanja.

Na samoj obali Nila ima lepih spalvova na kojim možete sasvim pristojno da se hranite.

Ipak ni hrana ni prevoz ni suveniri nisu ti koji će Vam značajnije osiromašiti budzet.

Najviše novca ipak odlazi na obilaske. Normalno, ni jedan turista u Kairu ne razmišlja o tome da li će novac dati na obilazak piramida i Sfinge, muzej, Citadelu.

Kairo – Istorija

U samom Kairu su duvali razni vetrovi i posle vladavine faraona. Začetci grada datiraju još iz 27. godine  ove ere , kada su Rimlani počeli izgradnju tvrdjave Babilon, na čijem mestu je danas koptska četvrt.

Nedugo zatim su i Arapi počeli da pišu istoriju Kaira i čitavog Egipta kada je 400 konjanika na čelu sa generalom Amrom, zavladalo ovim strateški vrlo važnim regionom.

Nastupajući periodi , bili su burni , puni uspona i padova u privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu.

Smenjivale su se dinastije Abasida, Ikšidida, Fatimida, Ejubida, Bahra i Burgi mameluci.

U tom periodu, tačnije 969 godine, se prvi put pojavljuje današnje ime grada i to u obliku – El Kahira, sto znači pobednica.

inače to je Arapsko ime za planetu Mars koja se izdizala u  trenutku osnivanja nove egipatske prestonice.

Kasnije, Turci su uz pomoć ratobornih mameluka održavali straho-vladu u Kairu i čitavom Egiptu.

Dolaskom Muhamed Alije za prvog pašu Kaira, počinje zlatan period.

Njegovi naslednici su upravljali gradom sve do 1952.godine kada Gamel Abdel Naser , vodja revolucije , raspušta sve partije i proglašava republiku.

Kairo broj stanovnika

Kairo danas ima 15 miliona stanovnika danju, a noću ta cifra dostigne i celih 20 miliona.

Živi se teško ali su svi nekako puni vedrine i optimizma.

Sa obyirom da se većina stanovnoka bavi malom privredom , svaki turista je za njih potencijalna mušterija.

Sa strancima se razgovara uz širok osmeh ali vrlo brzo postane jasno da ta predusetljivost ima skriveni cilj – dovesti stranog državljanina u radnju sa suvenirima i papirusima.

Inače u gradu Kairu se konstantno smenjuju beda i raskoš. U najpotresnije prizore spada i Grad mrtvih, srednjevekovno groblje Kaira, u podnozju krečnjačkog lanca Mokatam.

Sirotinjske favele i kućice bez krova su jedini dom za 90.000 ljudi koji žive u nezamislivoj bedi.

Još od 15. veka, počelo je naseljavanje ovog groblja, a najveći priviv beskućnika se desio 1966 god.u vreme izraelskog bombardovanja.

Inače Egipćani nemaju nikakvu averziju prema grobljima i ne posmatraju ih kao mesta koja treba izbegavati niti se nečega boje vezano za groblja.

Grad mrtvih je jedan od bogatijih istorijskih centara sa više desetina mauzoleja poznatih sultana.

Kairo suveniri

Kada zagrizete mamac, odnosno udjete u jednu od takvih prodavnica onda Vam nema spasa.

Posle tradicionalnog posluzenja čajem i posvećenog vam vremena, kreće ubedjivanje.

U takvim slučajevima , kada Vas direktno sa ulice uvuku u radnju, sigurno nećete jeftino proći, koliko god da ste vešti i strpljivi.

Navalentni gazda Vam bukvalno ne dozvoli da izadjete a da nista niste kupili.

Prodavci smatraju za uvredu kupovinu nekog proizvoda a bez predhodnog cenjkanja, u kojem oni jednostavno uzivaju.

Trg oslobodjenja – Midan El Tahrir

Sledeća odrednica je velelepni i najveći kairski trg – Midan El Tahrir. U njegovom zapadnom delu je superluksuzni hotel Hilton gde je i naše avio predstavništvo, a na severu je čuveni egipatski muyej sa više od 120.000 eksponata od alabastera , crnog diolita ili čak od čistog zlata.

Osnovan je 1858 god., a prvi direktoe egipatskih starina bio je francuski arheolog Ogist Morijet, čija se statua nalazi u dvorištu muzeja.

Na ovom mestu je u septembru 1997 god. ubijeno devet nemačkih turista i zbog toga su uniformisani ljudi vidljivi na svakom koraku.

To donekle izaziva i jezu , ali i daje kakvu-takvu sigurnost.Onaj koji nema vremena ili novca da prokrstari čitavim Egiptom, ovde se može najbrže upoznati sa civilizacijom iz doba faraona.

Svi eksponati su poredjani hronološkim redom: od starog carstva i kralja menesa kao prvog vladara ujedinjenog Egipta, preko srednjeg i novog perioda , pa sve do Grka i Rimljana.

Tutankamon

Posetioci se , jasno, najviše zadršavaju kod tutankamonovog blaga. Tutankamon je još kao devetogodišnjak postao faraon i vladao je od 1334  do 1325. godine pre nove ere.

Bez obzira na tako kratak period koji je proveo na egipatskom prestolu, pronalazak njegove grobnice u dolini faraona u Luksoru, – 500km južno od Kaira, smatra se jednim od najepohalnijih otkrića 20.veka.

U prostoriji sa prigušenim svetlom, Tutankamonova zlatna riznica deluje zaista impresivno.

Sarkofag od 110kg čistog zlata dovoljno govori o načinu sahranjivanja – Bozijih sinova.Kako li je onda izgledala grobnica jednog Rameza II koji je vladao čitavih 67 godina?

Ostrvo Gezira – Kairo

Po ekskluzivi se naročiti izdavaja ostrvo Gezira, koje se proteže dužinom od 4 km. uz zapadnu obalu Nila.

Preko ostrva do istočne obale prelaze tri mesta : most Oslobodjenja – Kubri El tahir, most Gala i most 6.oktobar.

Po svojoj veličini i monumentalnosti se naročito ističe Kairska kula koja na svakom koraku služi kao nepogrešivi orjentir.Podignuta je obliku cilindra sa mrežastom fasadom , a na vrhu se završsva lotosovim cvetom – simbolom Gornjeg Egipta.

Na 16.spratu je panoramska platforma, sa koje se čitav grad vidi kao na dlanu.Na Geziri od luksuznih objekata treba svakako izdvojiti jos i hotel Meriot, i novu kairsku operu koju je Japan poklonio Kairu. Takodje i rezidencijski kvart – Zamalek na severu ostrva sa prelepim vilama i apartmanima.

Gezira je i centar sportskih dešavanja gde su locirani najpopularniji fudbalski klubovi Ahli i Zamalek, sa čitavim sportskim kompleksima.

Koga nezanimaju sport i arhitektura, može da uživa u društvu sa palmama i drugim rastinjem u predivnim vrtovima Nila na istoku ostrva.

Ostrvo Roda – Kairo

Ostrvo Roda nalazi se na pola kilometara južno od Gezire. Dugačko je oko km i blize je istočnoj obali.Po svojoj raskoši se izdvajaju hotel Meriden i Maniel palata na severnom delu ostrva.

Ova predivna palata od koje zastaje dah, je nekada bila rezidencija princa Mohamed Alija, a kasnije je pretvorena u muzej.

Vrt koji je bio čuven po drveću iz čitavog sveta, stalni je pratilac čitavog ovog kompleksa i na momente zaista deluje nestvarno i bajkovito.

Svakom posetiocu zastaje dah setnjom ovom rezidencijskom zgradom.

Mermerni podovi, pozlaćeni prozori, sedefni nameštaj – ni u snu nismo zamišljali.

U pravcu južnog vrta ostrva na istočnoj obali Nila nalazi se kopska četvrtna mestu nekadašnje tvrdjave Babilon, čija je gradnja počela za vreme rimskog cara Trojana.

Kopiti su pravoslavne vere, ima ih oko 2 miliona u Kairu i sebe smatraju jedinim pravim potomcima faraona.

Gradsko utvrdjenje – Citadela

Gradsko utvrdjenje Citadela je Kalemegdan u Kairu. Zbog odbrane grada od krstaša Saladin je podigao ovo vojno utvrdjenje na zapadnom brdu krečnjačkog lanca Mokatam.

Citadela je vekovima menjala svoj izgled. U početku je bila podeljena na severnu vojnu oblast i južnu sa kraljevskim rezidencijama , koje su vremenom porušene.

Na vrhu Citadele danas dominira dyamija Muhamed Alije, delo arhitekte Jusuf Bošnjaka. Ova velelepna gradjevina sa minaretima od 94 metara je druga po veličini u svetu.

Prva je Aja Sofija. Spoljašnjost je od Alabastera, sto je dokaz luksuza , a unutrašnjost je više nego impresivna.Desno od ulaza iza rešetkaste ograde, je i grob Muhamed Alije , po mnogima najuticajnije ličnosti iz prebogate kairske istorije.

Nešto južnije je od ovog grandioznog objekta je Bisema palata čije je i samo ime odraz raskoši iz tog perioda.

Tu se odigrao i čuveni pokolj mameluka 1811 god. koji su se često protivili vladarevoj volji.

Interesantno je da je Egipatska vlada tek osamdesetih godina Citadelu otvorila za javnost.

Krstarenje Nilom

Svakako nezaboravan i spektakularan oproštaj od Kaira je noćno krstarenje Nilom.  Na Kraljici Nila imate priliku da se upoznate sa onim zabavnim delom i opuštenom varijantom Kaira i njegovih stanovnika.Ovde nema gužve, automobilskih sirena izduvnih gasova tako da uz društvo trbušnih plesačica i nacionalnih nota imate dovoljno vremena da se konačno prepustite lepotama najvece afričke reke i arterije čitavog Egipta, reka Nil.

Podatak da preko 90 odsto Egipatskog stanovništva živi uz obalu Nila i da su stari Egipćani i vreme računali po njegovom vodostaju dovoljno govori i o životnom a ne samo o vizuelnom aspektu ove reke.

Nil će Vas brzo osvojiti svojim plavetnilom i širinomali nekako ne stižete da mus dovoljno posvetite, sve do jednog ovakvog trenutka kakvo je krstarenje Nilom.

Dok Vas služe svojom nacionalnom hranom – kašasta jela od boba, pirinča, makarona i asabom – sok od šećerne trske konačno svodite račune i sredjujete utiske.

Jasno je da je mnogo toga mistično i još neistrašeno.

Šampolion je dešifraovao hieroglife i to je bila revolucija . Ali razotkrivanje egipatskog pisma je bilo samo uvod u nova pitanja na koje nauka i dan danas traši odgovore.

Mnoge legende govore o prokletstvu faraona, i ko zna mozda bi Božije sinove trebalo ostaviti na miru u društvu svog vrhovnog boga – boga Sunca Ra. Da uživaju u kraljevstvu umrlih u svom drugom ali večnom životu.

The post Kairo – Putovanje, Piramide – Sve o Kairu appeared first on Izrada drvenih dekorativnih predmeta.