Vaskrs najradosniji hrišćanski praznik

Uskrs pravoslavni je vekovima najradosniji hrišćanski praznik, posle žalosti i tišine Velikog petka.

Tada sledi Uskrs – centralni događaj hrišćanstva, koji ovozemaljski , sadašnji čovekov život predstavlja samo kao delić večnosti.

Predanje o uskrsu

Po predanju hrišćanske crkve, Sin Božiji, koji je na zemlju došao da bi svojom smrću ljude sve iskupio od greha.

Na taj način spasio je ljude od večne smrti i tame, posto je razapet na krstu na Golgoti, trećeg dana ustao je iz groba.

Posle dana smrti Isusa Hrista, Velikog petka, dana žalosti i tišine za sve hrišćane, nastupa zatim pravoslavni praznik radosti Uskrs, glavni događaj hrišćanstva, koji nas uči da ovozemaljski đivot posmatramo kao mali deo večnosti.

Pošto prođe subota, dakle u nedelju, u zoru koja je svojom radošću obasjala sve vekove, u zoru koja je najavila izlazak Nezahodimovog Sunca – Vaskrslog Gospodina, treći dan po raspeću – pošle su žene Mironosnice, da mirisima pomažu telo Hristovo.

Anđeo Božiji saopštava vest

Idući prema Golgoti žene Mirosnice tiho se zapitaše : Ko li će nam odvaliti kamen od vrata groba Gospodinovog ?

Došavši , videše da kamen beše odvaljen, pa ušavši u prostoriju, ugledaše mladića u beloj haljini koji im reče : Ne bojte se mene, Isusa tražite Nazarećanina, razapetog ? Ustade , ode, evo mesta gde ga položiše.

Radosne odoše apostolima da jave najradosniju vest, o Vaskrsenju Hristovom.

Uskrs pravoslavni – smisao

Uskrs daje smisao svim pravoslavnim vernicima.

Kao što mrak ne može da ugasi sveću, tako ni tama ne može da obuzme svetlost.

Pa zbog toga , na jurenju , vernici i drže zapaljene vostane sveće, koje simbolično označavaju nepobedivu silu Hristovu.

Tamo gde je svetlost u dušama ljudskim, tamo je i život i besmrtnost !

Ovaj verski obred počinje ispred zatvorenih vrata hrama – što simboliše zatvoren grob Hristov, i kada se objavi radost Vaskrsenja , svi ulaze u osvetljen hram, pevajući : Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću, smrt uništii onima koji su u grobovima život darova !

Uskrs se slavi prvenstveno kao pobedu svakog dobra nad zlom, života nad smrću, pravde nad nepravdom, svetlosti nad mrakom, smirenja nad gordošću, ljubavi nad mržnjom, istine nad nepravdom, čovekoljublja nad sebičnošću, slobode nad tiranijom, čednosti nad razvratom, vernosti nad prevarom.

Vaskrsenje za vernike je dokaz da ćemo i mi jednoga dana vaskrsnuti, jer Gospod  nije pobedio samo svoju već i smrt svih nas.

Uskrs pravoslavni – datum

Uvek se računa drugi datum kada je reč o pravoslavnom uskrsu.

Vaskrsenje je događaj koji se desio u istoriji, praznuje se još od vremena apostola, ali ne u isti dan.

U nekim mestima je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14.dana meseca Nisana, a negde u nedelju posle Pashe.

Tako je bilo sve do Prvog vaseljenskog sabora, koji je sazvao car Konstantin, 325 godine u Nikeji, 

Tada je odlučeno da se Uskrs svuda praznuje jednog dana i kada je ustanovljen način izračunavanja datuma vaskrsenja Gospodnjeg.

Od ovog pravila odstupila je katolička crkva, kako je nama poznato 1583 god., čime je Vatikan narušio odluku nikejskog sabora i tako da praznovanje više od jednog milenijuma svih hrišćana sveta , prestaje da bude u isto vreme.

Pravoslavni uskrs je pokretan praznik i uvek se slavi u nedelju.

Pravilo za utvrđivanje datuma ovog praznika je sledeće :

Uskrs se slavi u prvu nedelju, iza prvog punog meseca koji dođe iza prolećne ravnodnevnice.

Dakle , može pasti u razmaku od 35 dana, od 4.aprila do 8 maja.

Takođe praznik Vaznesenja Gospodnjeg i Sveta Pedesetnica, zavisi od uskršnjeg praznika. Oni se računaju četrdeseti odnosno pedeseti dan po Vaskrsenju.

Običaji Uskrsa

Za praznik nad praznicima, Uskrs, vezani su mnogobrojni običaji, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji je farbanje jaja u crveno, ali i druge jarke boje.

Crvena boja simboliše boju večnog života.

Uskršnja jaja se obično ispisuju rečima Hristos voskrese i Vaistinu voskrese !

Ova jaja su i prekid posta , pa se njima prvo mrsimo.

Prvo crveno jaje , darivala je Marija Magdalena,caru Tiberiju, koja je išla u Rim da propoveda jevanđelje.

Pozdravivši cara rečima : Hristos vaskrse!

Simbolika uskršnjih jaja

Sam običaj bojenja kokošijih jaja i uskršnjeg pozdrava vezuje se za Mariju Magdalenu, ali simbolika je upravo u vaskrsenju.

Jaje kao i grob u sebi krije i život i kao što pile iz ljuske i bez ičije pomoći samo izađe na svet, tako je  i Gospod izašao iz groba.

Ono je i simbolika svih onih koji ovaj svet napustili sa verom u Bogai nadom u večni život.

Crvena boja simboliše, ali nas i opominje da je naš novi život stečen prečistom krvlju Gospodnjom, takođe je i znak naše radosti zbog pobede Hrista nad smrću i zlom.

Pravilo je da se udomaćinstvu prvo jaje ofarbano u crveno ostavlja kao zaštitnik kuće.

Kada se govori o simbolima pravoslavnog uskrsa teško je ne pomenuti i Belog anđela, vesnika Hristovog vaskrsenja.

Širom sveta poznati a i najlepši lik , nalazi se upravo u srpskom Manastiru Mileševa.

Cela nedelja po vaskrsu naziva se Svetom nedeljom.

U sklopu vaskršnjeg praznika tu su i drugi i trći dan praznika, Sveti ponedeljak i Sveti utorakcrvena slova u crkvenom kalendaru.

The post Uskrs pravoslavni – Smisao Vaskrsa appeared first on Izrada drvenih dekorativnih predmeta.