Doberman – kad se jednom dobro obuči, nema mu premca

Dobre osobine

Dobre osobine koje poseduje doberman su odbrana,napad,poslušnost, a loša osobina je što teško prihvata naredbe i komande. Ali kada se jednom dobro obuči doberman postaje idealan čuvar kojem malo fali da pokida kaiš.
Krajem predprošlog veka, napadi na nemačkog poreznika Luisa Dobermana su bili toliko učestali, da je rešio nešto preduzeti.
Ukrstio je nemačku plavu dogu,nemačkog ptičara i hrta da bi dobio novu rasu pasa koja je po njemu i dobila ime – Doberman.

Odgajivač Otto Goeller uložio je dosta truda za oblikovanje i prilagođavanje dobermana, a 1900. nemački kinološki klub priznao ih je kao zasebnu rasu.

Doberman jak, siguran, odan

Ako se sve ispoštuje i pas se odgaji kako treba šta se dobije ?
Dobije se veoma temperamentan, živahan i brz pas, čist, poslušan, ne previše izbirljiv u ishrani i lak za održavanje a zbog kratke dlake veoma je lako održavati higijenu psa.
Što se emotivnog stanja tiče, doberman je uvek spreman da udje u krilo, veoma je mazan, traži stalan kontakt sa vlasnikom.
Najviše se od svih dobrih osobina kod dobermana ističu tri a to su :
Odbrana, napad i poslušnost.

Loše osobine

Koje su mu to loše osobine ?

Malo dobermana je poslednih nekoliko godina izlazilo na svetska prvenstva u radu, sa njim se teško radi.
Čujemo teoriju da psi koji se lako dresiraju su oni pametni, dok su oni drugi priglupi.
Medjutim inteligentne životinje ne podnose nametanje tudje volje.
Doberman se sporije obučava, ali kada se jednom obuči nema mu ravnog.
U takmicenjima on je najlošiji u disciplini odnosno u tragu. Nervozan da što pre stigne do kraja njegov temperament ga omete, pa onda pravi kikseve.
Potrebno je ogromno znanje, posvećenost i iskustvo da bi se doberman spremio za svetsko takmičenje.
I pored svih navedenih dobrih osobina, dobermani i njihovi vlasnici ne izazivaju preteranu nežnost.