Category Društvo

U današnjem članku saznaćemo zanimljivosti koje nam daje Sveta Gora, Manastir Hilandar kao i o najviše pominjanoj temi vezanoj za ovo mesto a to je zašto žene ne smeju da posete Svetu Goru i pozabavićemo se šta je to monaški zavet.

Sveta Gora

Sveta Gora – Pojanje iz manastira Vatoped

Ovaj materijal je rezultat dugogodišnjeg rada. Uz interesantnu priču praćenu orginalnim video snimcima, saznaćete najvažnije o svakom od 20 manastira, Kareji i skitovima, kao i o monaškom životu u njima.

Sveta Gora je sada već više od hiljadu godina takozvana republika monaha, koja se nalazi na poluostrvu Atos, naravno u dražavi Grckoj.

Sa dvadeset manastira i mnoštvom skitova i drugih manjih naseobina na ovom svetom mestu zive samo monasi, koji su posveceni molitvi, postu i izdvojenosti.

Zenama kao i mnostvu muskog sveta nije dozvoljen pristup ovom svetom mestu, a ako dolazite u grupama, druge ste veroispovesti ili dolazite nenajavljeni moraćete zatražiti strogo regulisanu dozvolu od Ministarstva za severnu Grčku.

Ako planirate ići tamo u produžetku možete naći i broj telefona na koji se monasi javljaju uglavnom u prepodnevnim časovima, tako da je bolja opcija da koristite faks. Tamo se stiže od Beograda do grada Soluna , pa nastavljate put autobusom do Uranopolisa. Od Uranopolisa mozete jedino brodom stići do Svete Gore, gde često možete videti i žene kako jedino brodićem mogu pogledati Svetu Goru a onda se vratiti nazad.

Na obali vaš čeka manastirski prevoz koji je besplatan, kao i hrana i boravak na Svetoj Gori.

Dakle Manastir Hilandar se nalazi na sledećoj adresi : Agios Oros 603 8g Grcka

Monahe možete naći na broju telefona : 0030-2377-023-797

Ako ne uspete dobiti monahe na broj telefon , to možete učiniti putem faksa :0030-2377-023-494

Manastir Hilandar, Sveta Gora

Istorijski podatci nam govore da je Manastir Hilandar ovaj itekako važan manastir, ogromno duhovno nasledje za nas narod, davne 1198 godine osnovao Stefan Nemanja sa svojim sinom Savom(Sveti Sava).

Ubrzo zatim, Stefan Nemanja umire 1200 godine, gde je sahranjen u crkvi Vavedenja Bogorodice, gde se zna da je iz njegovog groba izrasla loza koja uvek radja neobične plodove.

Manastir Hilandar nalazi se na severu Grcke, na poluostrvu Halkidikija, na Atosu (Sveta Gora) .

Arhitektura manastira je u vizantijskom stilu, sa drvenom unutrašnjošću, i brojnim ikonama i freskama od kojih je najpoznatija Ikona Bogorodice Trojerucice. Oko manastira se nalaze veoma visoki bedemi, a svi pamtimo veliki požar koji je zahvatio ovo sveto mesto, krajem 21. veka i naneo veliku štetu, posebno ikonama koje se kasnije restaurirane.

Zasto žene ne mogu na Svetu Goru ?

Da bi se uopste moglo razumeti zasto žene ne mogu na Svetu Goru, moralo bi se najpre o tome informisati i objasniti sta to znači monaški zavet.

Monaški zavet svetogorski monasi – kaludjeri nose vise od milenijuma i dosledno ga primaju.Već više od hiljadu godina Sveta Gora je republika monasi , koji tamo žive i sa dvadeset manastira ovde žive i mole se pravoslavni kaludjeri.

Sa obzirom da je Sveta Gora u Grckoj, grkinje itekako znaju za ovu zabranu, desilo se to da je jedno žensko udruženje, nedavno, ustalo protiv ovog pravila o zabrani staroj koliko i republika monaha.

Kako god bilo, poznavajuci strogoću i pravila ovog mesta, nema sumnje da će ovaj zahtev biti odbijen. Nameće se često pitanje : Zašto žene nemogu na Svetu Goru?

Carica Jelena bila je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru

Jedno od predanja tvrdi da je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru, bila carica Jelena, žena Dušana silnog koji je bio car Srba i Grka, pa je tada u prvoj polovini 14. veka, i ovo monaško poluostrvo bilo u granicama velikog srpskog carstva. Predanje dalje kaže, da je nadomak Atosa vladala kuga, pa da je pred takvom pretnjom i srpska carica Jelena sklonjena na Atos, kao u nekakav karantin. Poznato je da je car Dušan bio veliki priložnik i ktitor, da su mu onda i srpski kaludjeri , ali i drugi, progledali kroz prste zbog carice Jelene. Neki monah se ipak usudio zameriti caru što je njegova žena oskrnavila Sveto ostrvo, svojim prisustvom. Kažu kako mu je Dušan odgovorio da Jelena nije žena, nego carica.

Za ovo delikatno pitanje , morali smo potražiti odgovor od merodavnog oca Nikanora, poslednjeg proigumana manastira Hilandara.

Mudri hilandarski starešina, svetolikog izgleda, nije trošio mnogo reči da bi odgovorio na pitanje.

“Sve potice od Presvete Bogorodice“- rekao je on, – “Bogorodica je primila poruku sa neba i odredila je da mi monasi primamo i propovedamo njen zavet.

Bogorodica je na igumanskom prestolu kao igumanija.

To je i odatle što se monasi dolaskom na Svetu Goru, dvostruko zavetuju, a najčvrsci zavet je jevandjelska molitva Bogorodici, jedinoj koja je kročila na ovo poluostrvo.

Zato je ono neprikosnoveno.Monasi su odredjeni da taj zavet čuvaju, a iz poštovanja prema Bogorodici, ostalim ženama je pristup onemogućen.

Po vaznesenju Hristovom, kaze predanje, Bogorodica krenu na Kipar, u posetu vaskrslome Lazaru iz Vitanije. Čudesna neočekivana bura odnese njen brod na drugu stranu, a ona doplovi do Atosa gde se tada nalazilo pagansko svetiliste Apolonovo.

Na mestu gde je danas manastir Iviron Bogorodici se ukaza poruka od Boga da na Atosu propoveda jevandjelje :” Ovo mesto biće tvoj udeo i tvoj perivoj i vrt i pristanište spasenja onim koji hoće da se spasu.”

Pojava monastva na Atosu bila bi, sudeći po tome, daleki plod misionarskog rada same Bogorodice, pa je Sveta Gora pod njenom suverenom zaštitom.

Kult Bogorodice je na Svetoj Gori zaista glavni kult. Mnogobrojne ikone, pravo bogatstvo ovog mesta, priče i kultna mesta svedoče o tome na svakom koraku.

Dakle, ikone priče i kultna mesta koja vekovima ucvrščuju kult Bogorodice, verovatno ucvrščuju i kaludjere u njihovom kultnom zavetu.

Ako ženama nije jasno zašto ne mogu na Svetu Goru , onda je moguće da ne razumeju njihov monaški zavet.

Uskršnji post

U sedmici koja se naziva još i čista nedelja, započinje od 2 marta, najstrožiji i najduži post tzv. Veliki, Časni ili Uskrsnji.Ovaj post traje narednih sedam nedelja , dakle sve do Vaskrsa.

Za vreme najdužeg posta koji poštuju pravoslavna crkva i pravoslavni vernici, svaka sedmica ima svoje tačno nazvanje : rekosmo da je prva nedelja čista, a zatim slede pačista, krstupokolna, sredoposna, gluva, cvetna i velika nedelja. Pošto je za vreme posta u narodu postojalo mnoštvo odgovarajucih narodnih običaja, to ce o njima biti više reći nekom drugom prilikom.

Orah, poznat i kao drveni kombinat, lek je i poslastica, kundak i farba. Po šumama zajedno sa hrastom i kestenom i drugim lišćarima, samoniklo raste ne zahtevajuci negu ni tretman.

Nekada je po Srbiji bilo velikih orahovih šuma, što svedoce mesta poput Orasja, Orašca, Orahova… a danas ima oko četiri miliona stabala pretežno pored kuća od kojih se može dobiti oko 1.5 kg oraha po stanovniku.

Postojbina opbičnog domaćeg oraha zvanog juniperis regija ( a ima ih 15 vrsta širom sveta) proteže se od Karpata preko Turske , Iraka Avganistana do Indije i Kine.Na zapad su ga prenele grčke i rimske legije.

Orah – sveto drvo

Orah su stari latini , kao sveto drvo koristili u lečenju mnogih bolesti, posebno glave , povezujuci izgled oraha odnosno jezgra sa izgledom kore mozga.

I danas se za jačanje, pogotovu malokrvne i slabasne dece preporucuje uzimanje meda u kome je 40 dana držano 40 malih oraščića, veličine lešnika. Uzima se svaki dan po jedna kafena kasičica.

Stari Grci su orah upotrebljavali kao hranu a takodje i u kozmetici za farbanje kose. Još davno, na svoje duge plovidbe sa svim ostalim neophodnim namirnicama, moreplovci su nosili i orahe.

Jezgro oraha

Jezgro oraha , ove kraljevske voćke (što u prevodu sa latinskog znači – regius) sadrzi 65 % ulja, 17 % belančevina, 12 % uglenih hidrata, 2,5 % celuloze, 1,5 % mineralnih materija , pogotovu veliku količinu joda i veliki broj vitamina ( A, B, C, E )

Zbog visoke energetske, hranljive i dijetetske vrednosti, kosmonauti za vreme svog dugog i dalekog puta koriste pastu od oraha i orahovo ulje.

Svi znamo upotrebu oraha u poslastičarske svrhe, za torte, kolače i druge poslastice.

Orahovo ulje

Orahovo ulje je našlo svoju primenu u slikarstvu, ishrani, medicini, parfimeriji… Zahvaljujuci tome što na slikarskom platnu obrazuje skramu, koja pod zubom vremena ne puca.

Orahovo ulje našlo se u ateljeima mnogih slavnih slikara : Leonarda Da Vincija, Rembranta, Ticijana, Goje…

Ni omotač oraha odnosno ljuska nije za bacanje.Ona se pokazala veoma korisno kada je reč o pravljenju postojane crne boje za vunu i svilu, takodje i za stavljenje kože.

Orahove ljuske koriste se još i za pravljenje linoleuma i sredstva za brušenje.

Kalemljeni orah kraće živi

U povoljnim uslovima ova čudesna i hranljiva voćka dosegne i do 35 m u visinu i preko 3 metra u obimu stabla. Sejanci žive od 100 do 400 god., dok su kalemljeni orasi kraćeg veka.

Orahovo drvo

Orahovo drvo je od davnina na visokoj ceni. Samo po sebi ono je čvrsto, otporno na štetocine ima mogucnost dobrog polira. Posle zagrevanja orahovo drvo ne puca i ne menja oblik.

Koristi se za pravljenje namestaja, čak i kundaka za oruzije, ukrasa i umetnickih predmeta.

Na selu koristi se upostelji da bi rasteralo muve i druge insekte ali i u pasulj da bi se sprecio razvoj žižka.

Narodna verovanja

Mnoga narodna verovanja vezana su za orah. Na primer, na Badnje veće domaćica iz sita baca na ukućane i po kuci orahe, sa pšenicom i kukuruzom da godina bude rodna.

Na dan venčanja , majka mladi stavlja u nedra dva oraha da bi radjala musku decu.Mladji ljudi nisu sadili orah jer se verovalo da ce umreti ako se orah osuši.

Nije dobro ako se sanja jer se veruje da predskazuje sirotinju i đtetu, kažu sujeverni.

Medjutim , ako se u znak ljubavi pokloni orah poruka je nedvosmislena – budi moja, neceš se pokajati.

Tako je nekada bilo po selima Srbije, što nam ostaje da pamtimo i pominjemo , jer to sve govori koliko je orah jedna vredna voćka.

Gajenje oraha

Orah se lako gaji, to svi znamo ali pod uslovom da je zasadjen na odgovarajucem mestu. To znači da nema kasnih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva, koji mogu da smrznu rod i pre nego sto se zametne.

Zemljiste u koje se spusta koren , trebalo bi da bude duboko, rastresito i sa dosta vlage i kalcijuma. Mada može da uspeva i na kamenitim terenima.

Jednostavno, orah uspeva tamo gde uspeva i hrast. Ovoj vrednoj biljci odgovaraju umereno topla vinogradska podrucja do 1000m nadmorske visine.

Uprkos svemu na nasim prostorima ova izuzetna voćka je u zapećku voćarstva. Više se može sresti kako raste kao korov pokraj nekog puta.

Jedan od razloga je neredovno radjanja, zbog osetljivosti na pozne prolećne mrazeve, iako postoji nebrojano mnogo sorti i selekcija. Takodje našem narodu ne odgovara ni to što prodje nekoliko godina dok ne rodi sejanci tek u 10-toj godini, dok je kod kalemljenih to je ranije, često već posle treće godine.

Od Sredozemnog mora preko vrelog peska Sahare pa do Atlanskog okeana prostire se veličanstveni Maroko, veličanstvena crevena zemlja egzoticnih mirisa i plesova, koja uvodi turiste u tajne 1001 noći, kojima putovanje u Maroko predstavlja nezaboravan dozivljaj.

Maroko se nalazi na severozapadu Afrike. Sredozemno more na severu i Atlanski okean na zapadu čine prirodnu granicu i dele ovo zadivljujuće mesto od modernog sveta.

Dok na jugu i na istoku Sahara i obronci planine Atlas pišu granicu sa Alzirom. Već više od 360 godina , Marokom gospodare kraljevi. Trenutno vlada mladi kralj Muhamed VI po ugledu na moderne evropske monarhije.

Marakeš , Fes, Mekneš, Rabat, Kazablanka

Kraljevski gradovi Marakeš, Fes, Mekneš, Rabat i naravno Kazablanka najveća su atrakcija ove lepe zemlje.

Ova zemlja prepuna je egzoticnih mirisa boja, zadivljujuće muzike i plesa. Već 30 vekova ona čuva tragove starih civilizacija, pa je tako večita inspiracija umetnicima iz celog sveta.

Maroko gradovi

Gradovi u Maroku dele se na stari deo ili medinu i novi deo ili ville novelle. To su dva različita sveta, pa stičete utisak da ste iz bajke u 1001 noći, za nekoliko minuta stigli u najmoderniji spa centar. U jednom je kazaljka na satu zaustavljena u srednjem veku i tu ostala, a drugi deo je moderan , brz i dobro drzi korak sa svetom.

Maroko-Fes

Fes kao i ostali veći marokanski gradovi veoma je ponosan na medinu Fes el Bali (stari deo grada , opasan zidinama) i novijeg dela.

Za Fes el Bali se kaze da je najveća urbana pešačka zona na celom svetu. U samom centru tvrdjave Fes el Bali nalazi se džamija, medjutim ako niste muslimanske veroispovesti nećete imati to zadovoljstvo da je posetite.

Turisticki obilazak odnosno tura je najbolji način da se upoznate i doživite čari tradicionalnog Fesa. Oni hrabriji i snalažljiviji mogu da se otisnu peške prepunim alejama, previše uskim za vožnju automobilom. U toj avanturi treba imati na umu da veoma lako takav turista može da se izgubi sličnim uskim ulicama , pa rizikuje da će morati da se cenjka sa lokalnim vodičima da ga vrate nazad na pravi put.

Maroko-Marakeš

Marakeš je grad sa više od milion ljudi koji u njemu žive i četvrti po veličini. Zaštitna boja Marakeša je crvena, dok je u Fesu žuta. Stara legenda govori o tome da kada je u srcu Marakeša izgradjena dzamija, toliko je krvi poteklo tim gradom , da su kuće, ulice, trgovi postali crveni.

Marakeš je danas centar marokanskog turizma, čiju lepotu su mnogi prepoznali, osetili i o njoj pisali. Mnoge svetske zvezde imaju svoje vile baš u centru Marakeša, a većina hotela je u rukama stranog kapitala.

Rabat je glavni grad Maroka, četvrti kraljevski grad, nekadašnje gusarsko utočište. Kupujete li najbolje i najlepše tepihe, svratite u Rabat. Stara legenda kaše dok je jedna roda letela iznad kuća, bacila je komad tepiha koji je pokupila negda u planinama.

Žena koja ga je nasla videvši čudan dizajn, došla je na unikatnu ideju i tako zaradila čitavo bogatstvo, jer niko drugi nije izradjivao takve tepihe.

Rabat je i značajna industriska luka koja uključuje proizvodnju tekstila, prehrambenih proizvoda i gradjevinskih materijala. U Rabatu su smešteni Unirvezitet Mohameda V, Nacionalni konzervatorijum muzike, plesa i dramskih umetnosti, a posebno je interesantno videti mauzolej Hasana V sa istoimenom kulom.

Kazablanka

Ako poželite da se vratite u danasnji, moderni svet, pravi izbor je Kazablanka. Nalazi se na obali Atlantskog okeana. Najveći je marokanski grad i ekonomsko središte. Glavno obeležje Kazablanke i ponos je dzamija Hasana II.Napravljena 1993. godine, druga je po veličini na svetu.

Marokanci imaju podeljeno mišljenje o njoj, neki se njome ponose dok drugi misle da je silan novac koji je za nju potrošen , mogao iskoristiti na drugi nacin.

Kazablanka ima železnicu, glavne saobraćajnice i medjunarodni aerodrom. Takodje jedna od najvećih luka na svetu pripada Kazablanci, a žitarice koža i vuna su glavne sirovine za izvoz.

Djavolje oko

Kada je o verovanju reč, mnogi Marokanci veruju da djavolje oko donosi zlo i od njega se štite na simbolican nacin – pokazuju dlan prstima nagore – Fatmina ruka. Fatmina ruka , ćerke proroka Muhameda , često se može videti nacrtana na ulaznim vratima domova, ili kao privezak u prodavnici nakita. Takodje narod koji tamo živi veruje da kameleon ima magičene moći.

Naime da bi joj muž bio veran, žena će morati kameleonove kosti da ubaci u njegov rucak. Ako smatraju da ih prati nesreća, marokanci ce ubaciti kameleona u peci na drva i oko nje obići pet puta. Ako kameleon eksplodira, zlo i nesreća su odstranjeni, a ako samo gori, još ce ih pratiti zla sudbina.

Tradicionalno tetoviranje žena

Svaka žena u Maroku nosi neku tetovazu kanom, bilo na ruci, nozi , zglobu. Žene koje crtaju tetovaže jesu prave umetnice i mnogi umetnici bi im pozavideli na umeću, a njihovi radovi izgledaju poput čipke.

Mlade, ne udate žene ukrašavaju samo ruke, a kada se udaju dopusteno im je da ukrašavaju i noge, a kasnije i ostale delove tela. Po njihovom običaju najposebniji dan ukrašavanja,kanom je za njihovo venčanje.

Devojke koje se tetoviraju na taj način oglasavaju njihov ulazak u svet odraslih, a dizajn tetovaze govori da li je šena udata ili ne. Postoje i tetovaže za koje se veruje da imaju isceliteljsku moć, a neke samo naglašavaju senzibilitet i osetljivost ženskog tela. Bilo kako bilo jako je neobično i prijatno videti na taj način istetovirane žene, jer deluju nežno i suptilno.

Kuhinja

Kada je reč o kuhinji u Maroku, nema ko nije čuo za njihovo nacionalno jelo kus-kus. Iako mnogi misle da je ovo tunizansko nacionalno jelo, on se sprema u svim severnoafrickim zemljama na drugačiji način.

U Maroku kus-kus se sprema sa mesom (jagnjetina, teletina ili piletina ) i sedam vrsta povrća.Tradicionalna jela su harira, čorba od ovčijeg ili govedjeg mesa, kefta-ćufta. Ćesto na njihovoj trpezi možete videti zdravo spremljenu kuvanu ribu. Nacionalno piće Maroka je čaj od nane.

Svinjetina i alkoholna pića su verski zabranjena , ali ne i zakonom.

Koža visokog kvaliteta

Maroko je nadaleko poznat po proizvodnji kože visokog kvaliteta. Ipak poseta kvartu sa kožarskim radionicama, u blizini Karauin dzamije , preporučuje se samo onima sa izdrzljivim želudcem, jer je poznat po veoma neprijatnom mirisu a glavna je atrakcija Fesa.

Posetioci su u mogućnosti da se popnu na neku od terasa, koje pripadaju okolnim prodavnicama kože, sa kojih se pruža pogled na celokupan teren sa radionicama, burad sa bojama i stavljenom kožom.

Krsna slava je ukorenjena duboko u Srpskom narodu, datira još od Svetog Save koji nam je pokazao put ka hrišćanskom načinu slavljenja Boga.

Običaj i tradicija je da se krsna slava prenosi sa oca na sina, sa kolena na koleno gde oni koji slave istog Svetitelja najverovatnije potiču od istog pretka. Srbi su slavili slavu i u najtežim trenutcima , gde se dan slave veoma poštovao i proslavljao na najbolji mogući način.

Srpska slava je narodno verovanje i slavljenje Boga i Božijih svetaca, gde će se slavljenjem upodobiti i od Boga biti proslavljen u večnom Carstvu Nebeskom.

Danas smo svedoci potpuno pogrešnog pristupa ovom svečanom verskom činu, gde mladi da li zbog obaveza, ekonomske situacije ili nečeg trećeg, tek jedva da po koji slavi slavu sa svojom porodicom ili je ne slavi uopšte.

Običaji Krsne Slave

Krsna slava , slavljenje Svetitelja – zaštitnika porodice vraća veru i zaštitu, daje blagoslov i miliji osećaj u srcu. To je trenutak kada je cela porodica na okupu, srećna i vesela slavi svoje uspehe, napredak i ostvarenja. To je trenutak koji se ne zaboravlja. Slava se slavi i u crkvi zajedno sa ostalim vernicima na svetoj Liturgiji, gde su prisutni svi Sveti i svi Božiji andjeli.

Običaj kojeg se treba držati kada je u pitanju slavljenje slave je imati slavsku ikonu, kandilo, umesiti slavski kolač, upaliti slavsku sveću, napraviti slavsko žito, izvrsiti obred njihovog osvećenja.

Nasledjivanje Krsne Slave

Potpuno je pogrešno verovanje u našem narodu da sin kome je otac živ iako se oženio, ne treba da slavi svoju krsnu slavu. Sin ukoliko je ostao u kući svoga oca i tu zasnovao porodicu, moše i treba zajedno sa svojim ocem proslavljati istu slavu.

Sin koji se odvojio od svojih roditelja i izašavši iz kuće svoga oca, treba da ima i slavi svoju slavu, iako mu je otac ziv. Ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg sin ne bi uzivao u blagodetima proslave sa svojom mladom porodicom.

Ukoliko je otišao iz doma svog oca sin bi trebao slaviti svoju krsnu slavu.

Prve godine , nakon što je osnovao svoju porodicu, sin dolazi kod oca na slavu, otac predaje jednu četvrtinu kolača, čestitaju slavu jedan drugome, a otac sinu poželi da sa svojom ženom u svojoj kući , dugo i u zdravlju slavi krsnu slavu. Sledeće godine sin počinje sa svojom porodicom slaviti svoju vlastitu krsnu slavu.

Slavljenje Krsne Slave

Ukoliko materijalne mogućnosti jedne porodice i dobra volja to dozvoljavaju, može se ugostiti i ostatak familije , prijatelja , kolega i sa njima proslaviti slava. Ukoliko ne dovoljno je obeležiti na odredjen način slavu i proslaviti je u svom srcu u krugu uže porodice, uz naravno molitvu Bogu za napredak i zdravlje.

Slava nije gozba i veselje u nedogled, pijanka i lumperajka, slava je proslava i znak uvažavanja Boga i njegovih Svetitelja. Slavu treba uvek slaviti, bez obzira na mogućnosti, situacije, radosti, tugu… Slavom se odužujemo svome Svetitelju i poklanjamo pažnju jednom godišnje našem Svetcu.

Ukoliko nemate nasledjenu slavu

Ukoliko nemate nasledjenu slavu vi možete proslavljati Svetca na čiji ste dan kršteni, kao svoju krsnu slavu.

Možete i sami birati Svetca, zaštitnika doma i porodice i odabrati da proslavljete , po tome ukoliko Vam je taj svetac zbog nečega prirastao k srcu ili Vam je značajan.

Kairo putovanje & Sve o Kairu

Kada se odlucite za putovanje i pri tom izaberete Kairo , grad iz hiljadu jedne noći, znajte da tu čovek može da vidi i ono što nije u stanju da zamisli.

Još u 14.veku, istoričar Ibn Haldun je primetio da ono što čovek može da zamisli, teško može da vidi, ali to sa Kairom nije slučaj.

Sve o Kairu, putovanje

Nije lako započeti priču o najvećem Afričkom gradu. Da li krenutu od istorije od koje potiče i istorija čitavog Egipta, da li od ljudi, običaja, samog grada kulture, kraja nema. Faraoni su se pobrinuli da za sobom ostave mnogo toga monumetalnog i trajnog.

Grad iz hiljadu i jedne noći

Odakle god da se krene ne može se pogrešiti. Za Egipat, tako veliku zemlju je teško naći početak, a još teže kraj. Još dugo će se postavljati pitanja, tražiti odgovori koje ova najuzbudljivija civilizacija još nije spremna da ponudi.

Očigledno, svako ko se odluči za putovanje u Kairo, prvo pozeli da vidi jedno od sedam svetskih čuda mada ima i onih koji tu poslasticu ostavljaju tek za kraj.

U svakom slučaju nije važno kada, važno je videti, adrenalin čini svoje kada god se odlučili za putovanje u Kairo, najuzbudljiviju trenutak u viziti Egiptu.

Kairo piramide

Posle rutinskih hotelskih formalnosti i kratkog odmora sa faraonskim snovima, zaputili smo se ka glavnom cilju Kairo piramide.

Nestrpljivost je teško obuzdati ! Do platoa Gize, 20 km od centra Kaira na zapadnoj obali Nila, ide se Putem piramida – SAIRA EL AHRAM.

A kako bi se drugačije i zvao ? Ako niste avanturističkog duha, spremni za komunikaciju sa tamošnjim stanovništvom, gužvu, najbolje Vam je ići taksijem.

Gužve su ogromne , ni nalik našim gužvama. U čitavom postoji cetiti-pet stanica na kojima autobus zaista stane.

Na ostalim mestima samo usporava i tada dolazi spretnost putnika do izražaja.

Putnik bi trebalo da uskoči ili iskoči iz autobusa dok je u pokretu.

U Kairu je najmanji problem naći taksi. Kada bolje sagledate – oni traže Vas.

Taksimetar zaboravite, sve se svodi na cenjkanje. I ako Vam se učini da takvo vozilo neće stići nikamo pa ni gde Vi želite, vrlo brzo se uverite da svi vize na isti nacin – ludo i egzibiciono. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati vozila koja nisu bar malo overena.

Kairo saobraćaj

Pitate se šta u kairu voze obični ljudi ? Kao i svuda , od starih automobila kojima je i marka neprepoznatljiva do najnovijih mercedesa i BMW-a.

Saobraćajnih ynakova i semafora gotovo da i nema, a i to malo sto se može ugledati niko ne vidi, pa samim tim i ne poštuje.

Preći ulicu je prava umetnost i veština, pa i za domaće stanovništvo , tako da treba biti obazriv.

Čak i uz čekanje po 15 min. na pešačkom prelazu, treba biti sasvim siguran da je slobodno preći ulicu.

Na svakoj većoj raskrsnici može se videti saobraćajni policajac, ali više kao u vodu nemog posmatrača uličnih dešavanja,nego li  nekog autoriteta.

Nama izgleda kao da je svuda haos i urnebes, kao da će svakog trenutka sve stati, ali ne.

U tom masovnom ludilu, domaće stanovništvo se jako dobro snalazi i što je zapanjujuće – niko se ne nervira.

Čak je i naš prvi taksista, dok smo išli ka piramidama uleteo u ogromnu gužvu i pri tom bio jako nasmejan i željan komunikacije.

U svakom slučaju , zahvaljujući tim saobraćajnim utiscima, put do stubova egipatske civilizacije – piramidama, je protekao sa mnogo manje nestrpljenja nego sto se na početku mislilo.

Kairo piramide – nebeske stepenice

I onda prizor za nezaborav ‘ piramide. Čitajući i slušajući o piramidama, čovek misli da se maksimalno pripremio za taj veliki trenutak i da zna šta ga očekuje.

Medjutim, to je zabluda! Za takav dogadjaj ili doživljaj ne postoje adekvatne pripreme.

Prvi utisci :

Grandioznost, monumentalnost, respekt, a i jeza nepoznatog uzroka.

Te misli i utiske prekidaju meštani, koji oskudno obučeni, puni raznih trikova u svakom trenutku, spremni da uzmu novac, za neku uslugu, naravno ništa na silu tek pod izgovorom kako mogu da pomognu za ovo ili ono.

Jedan od njig spopada gosta suvenirima, drugi juri sa kamilom koja sve vreme diše za vratom treći nudi razglednice, sto svakako ostavlja jos bolji utisak i stvara opštu radost.

U početku mislite da će Vas pustiti ukoliko ih ignorišete, ali upornost im je najjači adut.

U silnoj želji da se što pre prepustimo divnom gradjevinama od pre 400 godina kupili smo i suvenire i razglednice i bili smo spremni da uradimo sve što su tražili, pa čak i da jašemo kamile , što nam iz prve nije bila zelja.

Dakle piramide

Da li se može nešto ispričati o piramidama, a da se to već ne zna? Sve tri – Keopsova, Kefronova, Mikerinova, deluju kao božansko otelotvorenje, kao svedočanstvo o jednom vremenu, civilizaciji ili bolje reći svedočanstvo o večnosti.

Svi ono statistički podatci u tom trenutku ne vrede mnogo, ali razmišljate i o njima.

Nadugačko se već pisalo o tome da je Keopsova nekropola najveća – 146 m, da s gradila 20 dugih godina, a pre toga se i sam put za dovlačenje kamena iz obližnjeg kamenoloma gradio isti toliko.

Da je naslagana od 2.300.000 kamenih blokova, prosečne težine 6 tona, da je u takvom projektu učestvovalo bar 100.000 ljudi od kojih je 20.000 to učestvovanje platilo životom.

Da su se glavnim arhitektama i idejnim tvorcima tih zdanja odsecali jezici, ne bi li tajna gradnje ostala zapisana samo u njihovim mislima.

Uzbudjenje još više raste kada znate da je na platou postojao i svedok svih tih dogadjaja – Sfinga – sa lavljim telom i glavom žene.

Sfingin osnovni zadatak je – čuvanje groba svog besmrtnog vladara – faraona Kefrena.

Kairo putovanje – istorijska mapa

Uostalom čitav taj Kefrenov grobno kompleks je i najbolje sačuvan. U dolinskom hramu se obavljao proces mumificiranja a galerijom se nastavlja u pogrebni hram, gde se završavao čitav taj ritual.

I to sve pod budnim okom Sfinge koja je od skoro restaurirana i zalečena od raznoraznih prirodnih i neprirodnih nepogoda.

Jedan turski sultan ju je koristio kao metu za gadjanje iz topa.

Zanimljivi podatci

 Napoleon – prvi turista

napoleon Bonaparta se sa svojom vojskom iskrcao na Aleksandriju i krenuo ka Kairu.

Posle bitke sa Mamelucima ulazi u grad zajedno sa 190 naučnika, koje je poveo sa sobom.

Posle toga Francuska, ali i čitava Evropa se zaljubljuju u Egipat. U modu ulaze razni nameštaji i ukrasi kojidizajnom asociraju na egipatske piramide i Sfingu.

Priča se da je i sam Napoleon ušao u Keopsovu piramidu, a po izlasku iz nje nije mogao da sakrije zbunjenost i strah.

Šta je to moglo da uplaši neustrašivog vojskovodju ?

Kairo – novac

U Kairu možete jako jeftino proći samo ukoliko se ne zalećete u prvi restoran i prvu radnju koju naletite i bez predhodnog cenjkanja.

Na samoj obali Nila ima lepih spalvova na kojim možete sasvim pristojno da se hranite.

Ipak ni hrana ni prevoz ni suveniri nisu ti koji će Vam značajnije osiromašiti budzet.

Najviše novca ipak odlazi na obilaske. Normalno, ni jedan turista u Kairu ne razmišlja o tome da li će novac dati na obilazak piramida i Sfinge, muzej, Citadelu.

Kairo – Istorija

U samom Kairu su duvali razni vetrovi i posle vladavine faraona. Začetci grada datiraju još iz 27. godine  ove ere , kada su Rimlani počeli izgradnju tvrdjave Babilon, na čijem mestu je danas koptska četvrt.

Nedugo zatim su i Arapi počeli da pišu istoriju Kaira i čitavog Egipta kada je 400 konjanika na čelu sa generalom Amrom, zavladalo ovim strateški vrlo važnim regionom.

Nastupajući periodi , bili su burni , puni uspona i padova u privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu.

Smenjivale su se dinastije Abasida, Ikšidida, Fatimida, Ejubida, Bahra i Burgi mameluci.

U tom periodu, tačnije 969 godine, se prvi put pojavljuje današnje ime grada i to u obliku – El Kahira, sto znači pobednica.

inače to je Arapsko ime za planetu Mars koja se izdizala u  trenutku osnivanja nove egipatske prestonice.

Kasnije, Turci su uz pomoć ratobornih mameluka održavali straho-vladu u Kairu i čitavom Egiptu.

Dolaskom Muhamed Alije za prvog pašu Kaira, počinje zlatan period.

Njegovi naslednici su upravljali gradom sve do 1952.godine kada Gamel Abdel Naser , vodja revolucije , raspušta sve partije i proglašava republiku.

Kairo broj stanovnika

Kairo danas ima 15 miliona stanovnika danju, a noću ta cifra dostigne i celih 20 miliona.

Živi se teško ali su svi nekako puni vedrine i optimizma.

Sa obyirom da se većina stanovnoka bavi malom privredom , svaki turista je za njih potencijalna mušterija.

Sa strancima se razgovara uz širok osmeh ali vrlo brzo postane jasno da ta predusetljivost ima skriveni cilj – dovesti stranog državljanina u radnju sa suvenirima i papirusima.

Inače u gradu Kairu se konstantno smenjuju beda i raskoš. U najpotresnije prizore spada i Grad mrtvih, srednjevekovno groblje Kaira, u podnozju krečnjačkog lanca Mokatam.

Sirotinjske favele i kućice bez krova su jedini dom za 90.000 ljudi koji žive u nezamislivoj bedi.

Još od 15. veka, počelo je naseljavanje ovog groblja, a najveći priviv beskućnika se desio 1966 god.u vreme izraelskog bombardovanja.

Inače Egipćani nemaju nikakvu averziju prema grobljima i ne posmatraju ih kao mesta koja treba izbegavati niti se nečega boje vezano za groblja.

Grad mrtvih je jedan od bogatijih istorijskih centara sa više desetina mauzoleja poznatih sultana.

Kairo suveniri

Kada zagrizete mamac, odnosno udjete u jednu od takvih prodavnica onda Vam nema spasa.

Posle tradicionalnog posluzenja čajem i posvećenog vam vremena, kreće ubedjivanje.

U takvim slučajevima , kada Vas direktno sa ulice uvuku u radnju, sigurno nećete jeftino proći, koliko god da ste vešti i strpljivi.

Navalentni gazda Vam bukvalno ne dozvoli da izadjete a da nista niste kupili.

Prodavci smatraju za uvredu kupovinu nekog proizvoda a bez predhodnog cenjkanja, u kojem oni jednostavno uzivaju.

Trg oslobodjenja – Midan El Tahrir

Sledeća odrednica je velelepni i najveći kairski trg – Midan El Tahrir. U njegovom zapadnom delu je superluksuzni hotel Hilton gde je i naše avio predstavništvo, a na severu je čuveni egipatski muyej sa više od 120.000 eksponata od alabastera , crnog diolita ili čak od čistog zlata.

Osnovan je 1858 god., a prvi direktoe egipatskih starina bio je francuski arheolog Ogist Morijet, čija se statua nalazi u dvorištu muzeja.

Na ovom mestu je u septembru 1997 god. ubijeno devet nemačkih turista i zbog toga su uniformisani ljudi vidljivi na svakom koraku.

To donekle izaziva i jezu , ali i daje kakvu-takvu sigurnost.Onaj koji nema vremena ili novca da prokrstari čitavim Egiptom, ovde se može najbrže upoznati sa civilizacijom iz doba faraona.

Svi eksponati su poredjani hronološkim redom: od starog carstva i kralja menesa kao prvog vladara ujedinjenog Egipta, preko srednjeg i novog perioda , pa sve do Grka i Rimljana.

Tutankamon

Posetioci se , jasno, najviše zadršavaju kod tutankamonovog blaga. Tutankamon je još kao devetogodišnjak postao faraon i vladao je od 1334  do 1325. godine pre nove ere.

Bez obzira na tako kratak period koji je proveo na egipatskom prestolu, pronalazak njegove grobnice u dolini faraona u Luksoru, – 500km južno od Kaira, smatra se jednim od najepohalnijih otkrića 20.veka.

U prostoriji sa prigušenim svetlom, Tutankamonova zlatna riznica deluje zaista impresivno.

Sarkofag od 110kg čistog zlata dovoljno govori o načinu sahranjivanja – Bozijih sinova.Kako li je onda izgledala grobnica jednog Rameza II koji je vladao čitavih 67 godina?

Ostrvo Gezira – Kairo

Po ekskluzivi se naročiti izdavaja ostrvo Gezira, koje se proteže dužinom od 4 km. uz zapadnu obalu Nila.

Preko ostrva do istočne obale prelaze tri mesta : most Oslobodjenja – Kubri El tahir, most Gala i most 6.oktobar.

Po svojoj veličini i monumentalnosti se naročito ističe Kairska kula koja na svakom koraku služi kao nepogrešivi orjentir.Podignuta je obliku cilindra sa mrežastom fasadom , a na vrhu se završsva lotosovim cvetom – simbolom Gornjeg Egipta.

Na 16.spratu je panoramska platforma, sa koje se čitav grad vidi kao na dlanu.Na Geziri od luksuznih objekata treba svakako izdvojiti jos i hotel Meriot, i novu kairsku operu koju je Japan poklonio Kairu. Takodje i rezidencijski kvart – Zamalek na severu ostrva sa prelepim vilama i apartmanima.

Gezira je i centar sportskih dešavanja gde su locirani najpopularniji fudbalski klubovi Ahli i Zamalek, sa čitavim sportskim kompleksima.

Koga nezanimaju sport i arhitektura, može da uživa u društvu sa palmama i drugim rastinjem u predivnim vrtovima Nila na istoku ostrva.

Ostrvo Roda – Kairo

Ostrvo Roda nalazi se na pola kilometara južno od Gezire. Dugačko je oko km i blize je istočnoj obali.Po svojoj raskoši se izdvajaju hotel Meriden i Maniel palata na severnom delu ostrva.

Ova predivna palata od koje zastaje dah, je nekada bila rezidencija princa Mohamed Alija, a kasnije je pretvorena u muzej.

Vrt koji je bio čuven po drveću iz čitavog sveta, stalni je pratilac čitavog ovog kompleksa i na momente zaista deluje nestvarno i bajkovito.

Svakom posetiocu zastaje dah setnjom ovom rezidencijskom zgradom.

Mermerni podovi, pozlaćeni prozori, sedefni nameštaj – ni u snu nismo zamišljali.

U pravcu južnog vrta ostrva na istočnoj obali Nila nalazi se kopska četvrtna mestu nekadašnje tvrdjave Babilon, čija je gradnja počela za vreme rimskog cara Trojana.

Kopiti su pravoslavne vere, ima ih oko 2 miliona u Kairu i sebe smatraju jedinim pravim potomcima faraona.

Gradsko utvrdjenje – Citadela

Gradsko utvrdjenje Citadela je Kalemegdan u Kairu. Zbog odbrane grada od krstaša Saladin je podigao ovo vojno utvrdjenje na zapadnom brdu krečnjačkog lanca Mokatam.

Citadela je vekovima menjala svoj izgled. U početku je bila podeljena na severnu vojnu oblast i južnu sa kraljevskim rezidencijama , koje su vremenom porušene.

Na vrhu Citadele danas dominira dyamija Muhamed Alije, delo arhitekte Jusuf Bošnjaka. Ova velelepna gradjevina sa minaretima od 94 metara je druga po veličini u svetu.

Prva je Aja Sofija. Spoljašnjost je od Alabastera, sto je dokaz luksuza , a unutrašnjost je više nego impresivna.Desno od ulaza iza rešetkaste ograde, je i grob Muhamed Alije , po mnogima najuticajnije ličnosti iz prebogate kairske istorije.

Nešto južnije je od ovog grandioznog objekta je Bisema palata čije je i samo ime odraz raskoši iz tog perioda.

Tu se odigrao i čuveni pokolj mameluka 1811 god. koji su se često protivili vladarevoj volji.

Interesantno je da je Egipatska vlada tek osamdesetih godina Citadelu otvorila za javnost.

Krstarenje Nilom

Svakako nezaboravan i spektakularan oproštaj od Kaira je noćno krstarenje Nilom.  Na Kraljici Nila imate priliku da se upoznate sa onim zabavnim delom i opuštenom varijantom Kaira i njegovih stanovnika.Ovde nema gužve, automobilskih sirena izduvnih gasova tako da uz društvo trbušnih plesačica i nacionalnih nota imate dovoljno vremena da se konačno prepustite lepotama najvece afričke reke i arterije čitavog Egipta, reka Nil.

Podatak da preko 90 odsto Egipatskog stanovništva živi uz obalu Nila i da su stari Egipćani i vreme računali po njegovom vodostaju dovoljno govori i o životnom a ne samo o vizuelnom aspektu ove reke.

Nil će Vas brzo osvojiti svojim plavetnilom i širinomali nekako ne stižete da mus dovoljno posvetite, sve do jednog ovakvog trenutka kakvo je krstarenje Nilom.

Dok Vas služe svojom nacionalnom hranom – kašasta jela od boba, pirinča, makarona i asabom – sok od šećerne trske konačno svodite račune i sredjujete utiske.

Jasno je da je mnogo toga mistično i još neistrašeno.

Šampolion je dešifraovao hieroglife i to je bila revolucija . Ali razotkrivanje egipatskog pisma je bilo samo uvod u nova pitanja na koje nauka i dan danas traši odgovore.

Mnoge legende govore o prokletstvu faraona, i ko zna mozda bi Božije sinove trebalo ostaviti na miru u društvu svog vrhovnog boga – boga Sunca Ra. Da uživaju u kraljevstvu umrlih u svom drugom ali večnom životu.

Lov na jelene – jelenovi rogovi su san mnogih preciznih nišandzija. Najdraži trofej preciznih nišandzija, izraste nov, jelenima, svake godine .

Oni odbačeni u prolece nisu vredni paznje.

Lov na jelene izazovan je i zbog ukrasa na glavi jelena – rogova . Jelenji rogovi su su ukras na glavi jelena, statusni simbol u krdu.

Što su veći i sa više parozaka ( bočnih izrastaja) to im je i vrednost veća kao lovačkog trofeja.

Jelen se svake godine iznova zakiti svojim koštanim izraštajima, koji su sastavni deo njegovog skeleta.

Stare rogove on odbacuje s proleća, obično u martu mesecu, a već u maju se nazire novo parogovlje na čeonik naborima kom treba pet do šest nedelja da očvrsne.

Krajem jula sa njih skida osušenu kožnu navlaku , sličnu rukavicama, češući se o mlada stabla i grane.

Jelenovi rogovi u samom početku imaju žućkastu boju a kasnije potamne.

Jelenji rogovi mogu biti teški i do 12 kg.

Zbog toga jelen, na čijem čelu izraste ovakav nakit, sa svojih 150 do 200kg sa punim pravom nosi ime kapitalac.

Lov na jelene – kapitalac

Kada se ovakav kapitalac opdstreli , komisija ima pune ruke posla.Ocenjivanje trofeja u  ovom slučaju – Ima 15 elemenata.

Počev od dužine roga, dužine nadočnjaka ( najniži parošci), dužine srednjaka, raspona…

Pored ovih merljivih, takodje postoje poeni za lepotu. 

Tamniji rogovi smatraju se vrednijim , kao i oni kod kojih je izraženija ikričavost ( neravnine na jelenjem rogu. )

Na osnovu dobijenih bodova odredjuje se i cena ovih šumskih lepotana.

Pa je tako jelen od 120 CIC najjeftiniji, a za one od 150 CIC poena cena se penje i do nekoliko hiljada evra.

Cic poeni

Kao što smo napomenuli za ocenjivanje vrednosti odstreljenih jelena koriste se CIC poeni.

U kategoriji zlatnih su rogonje.

Svaki pojen ima svoju vrednost koja je naglo povećava, pa tako jelen procenjen na 220 CIC poena može se prodati i za nekoliko desetina hiljada evra.

Ali samo u sezoni lova od 1 avgusta do 14 februara.

“Da li jeleni stvarno moraju da stradaju , samo radi rogova ?”

Zanimljivo je da tokom lova lovca uglavnom zanimaju samo rogovi, samo oni mu se uzimaju, pa se postavlja pitanje da li je ovako krupna divljač ,neodoljive lepote, morala stradati samo radi rogova ? Možda je bilo dovoljno prošetati šumom i pronaći neke otpale. Kažu lovci da takvi otpali ne vrede ništa, a šetnja ne budi adrenalin kao lov !