Category Društvo

Musko – Zenska Prijateljstva

Postoje li musko – zenska prijateljstva ili je u pitanju samo gluma , pokusacemo da otkrijemo u tekstu koji sledi
Pojedini muskarci tvrde da bi prijatelji mogli biti samo sa ruznjikavim zenama, neprivlačnog izgleda, dok sa svim ostalim nisu sigurni da li bi mogli osetiti SAMO prijateljstvo.

Musko zenska prijateljstva su moguca ali rizik od rasplamsavanja strasti koja jednostrano ili dvostrano već dugo tinja, je veliki.

Ostali koji veruju u veze bez “zadnjih namera”, kažu da se drug voli i kada je krivonog i sa velikim nosem, ćelav trbusast.
Kada se prica o tome da se drug i drugarica iz školske klupe druže, a da su kolega i koleginica na fakultetu, veliki prijatelji, to nikog posebno ne čudi, mada neki i sumljicavo zavrte glavom.
Trećima je normalna stvar poslovno prijateljstvo zaposlene žene sa kolegom, da bi se podelili poslovni uspesi i neuspesi.

Nisu Čista posla

Mnogima pak to nisu bas cista posla.Zato logicno sledi pitanje : Da li su ova “mešovita” prijateljstva iskrena, uprkos musko-ženskoj vezi koja vuče zadnje namere.
Da li se u musko-zenskom prijateljstvima baš uvek skriva erotska privlacnost ?
-Prijateljstvo muskarca i žene postoji, iako neki muškarci tvrde da bi mogli biti prijatelji samo sa neprivlacnim ženama.
U ovakvom načinu razmišljanja dela muškog sveta, medjutim postoji i tračak istine.
U adolescenciji i pubertetu , kada se biraju drugarice i drugovi, fizičke osobine često odredjuju izbor prijatelja.

Šta misle mladi?

Musko-Zenska prijateljstva počinju da se razvijaju kada dečaci i devojčice prevazidju medjusobnu stidljivost i netrpeljivost ali i strah od agresivnosti.
Privlačnost sagledana u suprotnosti je tada inspiracija, podsticaj za kreativnost i ostvarenje potvrdjivanja.
Prijateljska veza dečaka i devojke u srednjoj školi uspostavlja se povodom zajednickih interesovanja, na časovima, ljubavi prema istim glumcima, sportu , filmovima, životinjama…

Sličnost u razmišljanju i osecanjima odlikuje sva mladalačka prijateljstva, mada je moguće da se ono znasnuje i na potpuno suprotnim interesovanjima i osećanjima.
Tada u takvim slučajevima obično se drug ili drugarica biraju prema osobinama kojima se dive koje priželjkuju.
Tako se po psiholozima nadoknadjuje sopstveni nedostatak.
Često devojke izborom najboljeg druga podsvesno obezbedjuju sebi zaštitnika.
Kada naidje doba adolescencije devojke su tada hrabrije sklonije riziku, zrelije.
One gotovo majčinski štite svoje manje zrele ili slabije drugove.

Komunikacija i shvatanje

Komunikacija i shvatanje prijateljstva u periodu preko dvadeset godina se menja, i devojka obično uzima za prijatelja onog koji ume da dobro vozi auto, lepo peva, ume da se zabavi i nadje pri ruci, ne želeci ga za momka.
Većina mladića medjutim, ovog uzrasta, bira lepe, atraktivne devojke, ili “macke” ili “ribe”

Druzenja sa onima koje to nisu, svedeno je na ćaskanja bez dubljeg odnosa.
Poslovni interes može muškarca i ženu da poveže u prijateljstvo na isti način kao što se druže dva muškarca.
U tim poslovnim prijateljstvima postoji i komunikacija koja se zove igra koketovanja.
U toj igri muskarci i zene glume zavodničke odnose, mada znaju da je sve što rade samo prijatna igra.
U sustini to bi trebala da bude interesantna, rasterećujuca, i pozitivna igra medju polovima.
Osim ovih druzenja medju ženama i muškarcima postoji i tzv.nežno prijateljstvo, koje se od lepršavih , bezazlenih , mladalačkih druženja razlikuje po intezitetu i dubini osećanja.
Kada muškarac i žena iz različitih životnih nezgoda, nezadovoljstava ili nekakve sputanosti imaju pojačanu potrebu za nežnoscu.

OBICAJI ZA SLAVU-OSVEćENJE VODICE ZA SLAVU- SVEšTENIK U KUCi

Uz dobre misli i srce razumno

Obicaji za slavu nisu tako teški, dovoljno je malo se raspitati i ispoštovati i višestruko će vem se vratiti.

Sada ćemo se pozabaviti segmentom običaja : šta je to osvećenje vodice , zašto sveštenik dolazi u kuću.

OSVEćENJE VODICE ZA SLAVU- SVEšTENIK U KUCI

Osvećenje vodice za slavu i pred velike hrišćanske praznike, prilika je za verujuće ljude da se Bogu obrate molitvom i da se u razgovoru sa sveštenikom podsete na izvorno značenje hrišćanstva.

Sveštenik u kući pravoslavnih vernika, najčešće se može videti da bi osvetio slavsku, božicnu ili vaskršnju vodicu, mada ima puno onih koji smatraju da dolazak sveštenika u kuću ne bi trebalo vezivati samo za ove obrede.

Voda se u hrišćanskom domu osvećuje pred velike praznike, kao sto su Božic, Vaskrs i kućna slava.Nekada i useljenje u novi dom, da bi se uvećala predstojeća svečanost.

Ona je simbol čistote i ošišćenja duše, jer da se vodom hrišćani krštavaju.

Obred osvećenja vode

Obred osvećenja se obavlja uz upaljenu sveću, čija svetlost označava prisustvo Hrista.

Pravi smisao osvećenja vode je molitva za prastanje greha i blagoslov porodice, a ne samo puki obred.

Pri osvećenju vodice, kuća se obavezno okadi tamjanom, jer se ovim činom simboliše uznošenje molitve, upućene Bogu i delovanje Svetog Duha -kaže protorej dr. Ljubomir Stojanović, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Značaj molitve

Blagosiljanje molitve sveštenik obavlja molitvom u kojoj mu se pridruzuju svi članovi porodice.

Uz blagosiljanje vodice izgovara se tropar Božica ili Vaskrsa, čita se molitva Gospodnja “Oče naš“, što podrazumeva da ukućani znaju molitve posebno tropar svoje slave. Izgovaranje molitve takodje podrazumeva i poznavanje njenog značenja i važnosti, kao i značaja, kako bi se doživeo pravi smisao Hristovih reči.Osvecenu vodicu piju svi ukućani, a zatim se njom poprska čitav stan, a u seoskim domačinstvima i stado.

Slavski kolač i Blagoslovljena voda

Slavski kolač se obavezno priprema sa osvećenom vodom.

Domaćini očekuju da će posredstvom blagoslovljene vode, njihova porodica i domaćinstvo biti zaštićeni od bolesti i nevolja.

Osvećenje vodice

Blagoslovljena voda se obično potroši pred pomenute praznike, a može se čuvati i za neke druge prilike.

U nekim mestima bio je običaj da svestenik posećuje pravoslavne hrišćane i pred Bogojavljanje i osveti vodu.

Ova vodica čuvala se čitave godine, zato što postoji verovanje da bogojavljenska vodica ima čudotvornu moć u zaštiti od svih zlih nasrtaja.

Danas.., se bogojavljenska vodica uzima osvećena u hramu.

“JA SAM PUT, ISTINA I žIVOT”

-Zapisane su Hristove reci u Jevandjelju

Skijanje – Najbolje što možete sebi pokloniti za zimovanje

Zašto je skijanje dobro za naše zdravlje ?

Boravak na svežem planinskom vazduhu uz fizičku aktivnost itekako zdravo deluju na respiratorni i kardiovaskularni sistem.

Skijaš diše dublje srce brže kuca, više kiseonika struji telom, krvna slika se popravlja na skoro svakoj planini, bolje se spava i više radi. Skijas je svežiji i vitalniji.
Da li ima lepseg zimskog odmora od onog provedenog na snegu?
Inzvanredna prilika za oslobadjanje od gradske gužve, smoga, stresa, buka a posebno od napornog radnog ritma.

Takodje odmor na snegu pomaže kada je reč o pshihickim i fizičkim oporavcima, poboljšanju zdravlja i kondicije. 
Osim što je izuzetno zadovoljstvo, skijanje podiže adrenalin, poboljšava snagu i vitalnost, fleksibilnost, izdržljivost organizma.

Fizička aktivnost i boravak na svežem planinskom vazduhu stvaraju pojačan rad mišića koji povećava potrebu za kiseonikom, skijaš diše dublje da bi uneo što više kiseonika u pluća, a srce mu kuca brže i jače da bi pumpalo krv u misiće.

Krvna slika se popravlja jer raste broj eritrocita, kapacitet pluća se povećava a srce jača i postaje prilagodljivije.
Skijanje opterecuje i jača sve mišićne grupe.

Posebno su aktivni mišići natkolenice, što je dobro u preventivi bolesti hrskavice, mišići zadnjice, ledja, trbušni mišići i mišići ramenog pojasa.

Šta sve to znači za jednog skijaša ?

Skijanje znači dobru kondiciju i najverovatnije beg od većih zdravstvenih tegoba.

A naravno uz fizičke tu su i psiholoske prednosti :
Pre svega smirenost, svežina i žustrina, efikasnost, bolja koncentracija i mirniji san.

Skijanje rizici

Mala deca izložena su malim rizicima na snegu, padaju i lako se dižu, lagana su ,pa zato do preloma kostiju teže dolazi u tom uzrastu.

Veći problem predstavlja izlaganje suncu.
Najmladji imaju jako osetljivu kožu i moraju biti zaštićeni bez obzira na to da li je oblačan ili sunčan dan na planini.
Takodje, mališani su osetljiviji na hladnoću pa bi ih trebalo adekvatno obući kako ne bi doćlo do promrzlina.

Kao i vožnja biciklom tako i pravilno naučena tehnika skijanja ne zaboravlja se tako lako i kada se primenjuje u skladu sa uzrastom i fizičkom kondicijom, skijanjem se mogu baviti i najmladji i najstariji.
Trebalo bi obratiti prilikom skijanja paznju na psiho-fizicko stanje osobe.
Pušači ili osobe koje pate od hipertenzije najizloženiji su povredama.
Osobe u godinama trebalo bi pre polaska na skijanje da posete svog lekara i sa njime se posavetuju u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem.
Nije strano da se u starijem dobu kosti izlažu riziku od povreda zbog krhkosti i slabijih refleksa.

Povrede na skijanju

Našalost, kao i svaki sport tako i skijanje nosi odredjene rizike od povreda.

Teško je statisticki prikupiti podatke ali prema nekim ne zvaničnim podatcima dolazimo do statistickih podataka da se na skijanju povredi jedan do pet skijasa na 1000.
Najčešći uzroci povredjivanja su padovi. Svaki pad ne mora dovesti do povrede.
Najčešći razlog padova je umor koji svkako izaziva poremećaj koordinacije i slabost u mišićima zbog čega je skijaš izložen otporu izmedju skija i snega i ne može uspešno da ih savlada.

Takodje statisticki podatci koji kažu da se najveći broj povreda na skijanju dešava u poslepodnevnim časovima ide u prilog umoru.

Agnec Akaist Amvon Andjeo

Rec Andjeo zvuci svima poznato, ali sta je sa Agnec, Akaist, Amvon, Analogij, Antimins..
NEKI NAUCE , NEKI SE PODSETE
Mali recnik crkvenih pojmova koji cemo objasniti na strancama In press me magazina, priredila je Ljiljana Stojisic, istoricar umetnosti.

Kao dobar poznavalac ove oblasti, ona je skratila, osavremenila i preuredila “Tumacenje reci i naziva koji se koriste u crkvenom jeziku ” Stefana Ilkica, objavljivanih krajem proslog veka, u Sremskim Karlovcima.

Prednost pri izboru odrednicaLjiljana je dala pojmovima iz pravoslavne liturgike i simbolike, bogosluzbenim predmetima, odezdama, knjigama.

Agnec, jagnje

(grc. agnos – cist, nevin, nezlobiv)
*Ime mladunceta krotke zivotinje. Od svih drugih zrtvenih zivotinja iz Starog zaveta, jagnje je po pravu prvenstva odredjeno za pashalnu zrtvu.
Krv zrtvenog jagnjeta( zdravog, muskog, od godine )spasla je jevrejske prvence od gneva Gospodnjeg pred polazak u obecanu zemlju.
*Otkupiteljska uloga jagnjeta koriscena je kasnije kao simbol ( predslika, preobraz) Hrista, predskazujuci njegovo stradalnistvo i spasiteljsku ulogu.
Jovan Krstitelj, videvsi Hrista kako dolazi, na krstenje, naziva ga jagnjetom (” Gle jagnje Bozije, koje uze na se grijehe svijeta”- Jovan,I,29).
*U Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova (Apokalipsa), vrhunac vizije slave gospodnje je zaklano jagnje na sred prestola nebeskog, sa sedam rogova i sedam ociju izmedju cetiri simbola jevandjelista,i dvadeset cetiri starca apokalipse, nogom polozenom na knjizi sa sedam prcata.
Sva zemaljska i nebeska storenja padaju i klanjaju mu se, govoreci:” Amin”.(Otkr.V,6-14).
*U svetoj evharistiji, agnec je deo svetog hleba koji se za vreme pricesti (proskomidije)vadi iz prosfore (nafore)i odredjuje za tajanstveno pretvaranje u samo precisto telo Gospoda Isusa Hrista.

Akatist

(grc. akatistis-stojeci, nesedalni)
Svecana crkvena pesma u slavu Bogorodice, povodom njoj pripisanog cudotvornog izbavljenja Carigrada od neprijateljske opsade 626.god.
Bogorodicin Akatist prvi put se pojavio u hramu Svete Marije Vlahernske u Carigradu, a nesedalnom pesmom nazvan je zato sto se on u crkvi peva stojeci.
Akatist cine 24 pesme, koje da bi se lakse pamtile, pocinju slovima po redu grckog alfabeta.
Pesme koje se naizmenicno smenjuju naziviju se ikosi i kondaci.
Jedne se zavrsavaju pozdravom Raduj se, druge pevanjem Aleluja, a citav Akatist privodi se kraju ponovnim pevanjem prvog Ikosa i kondaka.
Akatist se po pravoslavnom crkvenom ustavu poje u Akatistnu (subotu), ujutru, Pete nedelje Velikog posta.
Mnogi drugi Akatisti, sastavljeni su po ugledu na Bogorodicin, posveceni Pravoslavlju Hrista, Uspenja Bogorodicinog, svetog Nikole, Svetog Save i dr.

Antimins

(grc. anti-(U)mesto i latinski mensa-sto,ume-sto (pre)stola).
*Svilena cetvorougaona marama(platno, tkanina)u koju su usiveni, umotani delovi svetiteljskih mostiju.
Posto episkop (arhijerej)osveti antimins, polaze ga na casnu trpezu da bi se na njemu, po ugledu na Spasiteljev grob i na grobove hriscanskih mucenika, u znak spomena stradanja, smrt, i vaskrsenje Hristovo obavljao liturgijski cin.
Bez Antiminsa ne moze se obavljati bogosluzenje, a posto se pri svestenodejstvovanju osveti, zamenjuje Hristov grob i grobove hriscanskih mucenika.
Prisutni vernici mogu se, zatim smatrati za podrzavaoce i nastavljace prvih hriscana.
*Prema ucenju Isidora Pleusiota, antimins predstavlja i plastanicu, kojom je mrtvo Hristovo telo bilo obavijeno.
Razvija se samo na pocetku liturgije a na casnij trpezi stoji savijen, a kada svestenik prenese bogosluzbene darove, (hleb i vino),sa bcasne trpeze, ponovo se savije.
U izuzetnim okolnostima ( u slucaju rusenja hrama , nepogoda..) moze da zameni svetu trpezu, kao sto mu i samo ime kaze, i nad njim se tada vrsi sluzba Bozija.
Antimins je cesto inspiracija umetnicima i predmet umetnicke obrade.
Na sredini je predstavljeno Polaganje Hristovo u grob,a u uglovima likovi cetvorice jevandjelista.
Svaki Antimins je u pravilu,namenjen odredjenom prestolu(crkvi),pa se zato na njemu,uz pstojece likovne predstave, obavezno ispisuje i ime episkopa i vreme kada i za koju crkvu ga je osvetio.

Trovanje hranom – U žarištu

Razmnožavanje mikroba – Trovanje hranom

Trovanje hranom mogu izazvati toplo hladni sokovi u frižideru, visoke spoljašnje temperature.

To je idealna prilika za razmnožavanje mikroba,koji izazivaju bolove, grčeve, proliv, povraćanje, nekad i krvave stolice…

Pravilno čuvanje i pripremanje namirnica sprečava bujanje mikroba.

Na visokim temperaturama namirnice su u pravilu osetljive i sklone razmnožavanju bakterija jer sa toplotom raste i opasnost od njihovog kvarenja, pa je mogućnost trovanja hranom velika.

Pa kada još uz to zanemarimo i osnovna pravila kako čuvanja, tako i pripremanja namirnica, organizam je na dobrom putu da oboli od zaraze.

Trovanje hranom – uzroci

Preko 85 % trovana hranom uzrokuju mikroorganizmi : salamonela, stafilokok, ešerihija…

-koje proizvode materije koje su stetne po organe za varenje ili direktno napadaju crevo, dok manji broj trovanja hranom uzrokuju virusi.

Načini prenošenja zaraze

Načini mogu biti mnogi, a najčešći su mikroorganizam dospe na namirnicu prljavim rukama ili je namirnica i pre svega bila zaražena štetnim mikrobom ili su ga na namirnicu prenele mušice.

To se dokazuje učestalošću trovanja hranom u oblastima sa nedovoljno razvijenim navikama higijene ili zbog nemogućnosti da se ispoštuje pravilno čuvanje i spremanje hrane.

U razvijenim zemljama najčešće se podstiče trovanje hranom ponovnim odmrzavanjem već zamrznute hrane.

Ako gledamo statistike broj zaraženih dosta je veći u letnjem periodu.

Na visokim temperaturama, kao što smo već napomenuli, mikroorganizmi se brže razvijaju i razmnožavaju.

Pogrešno čuvanje i pripremanje hrane samo pospešuju rast i razvoj, pa za posledicu imamo – proliv.

Najčešći uzročnik trovanja hranom širih razmera jeste salamonela, uglavnom prisutna u jajima ili u namirnicama koje se prave od živih nepreradjenih jaja.

Kolači, kremovi, sladoled posebno su opasni za mališane.

Salamonelu osim u jajima često možemo naći i u mlečnim proizvodima i u mešanim salatama. Mada salate najčešće imaju listeriju i stafilokoku.

Treba dobro preraditi meso, naročito mleveno, živinsko meso i ribu.

Suvomesnati proizvodi su namirnice kod kojih se preporučuje dodatna opreznost.

Trovanje hranom – simptomi

Trovanje hranom može se prepoznati po grčevima i bolovima u stomaku u početnoj fazi, proliv sa ili bez povraćanja, glavobolja.

Mogu se javljati u različitim razmacima, mogu biti i različitog inteziteta, što zavisi od uzročnika trovanja hranom.

Ako se dogodi trag krvi u stolici i povišena telesna temperatura neophodna je odmah se javiti lekaru.

Osobe koje su zdrave u formi i dobre kondicije ne bi trebalo da osete značajne zdravstvene tegobe.

Medjutim deca, trudnice, strarije osobe sa oslabljenim imunitetom, trebalo bi da budu posebno obazrivi.

Svaki proliv koji ne prolazi nekoliko dana iako se pridrzavate dijete, razlog je posete lekaru.

Kod dece opasnost preti od dehidriranja.

Kada je mališan bolešljiv, razdražljiv a još odbija da popije tečnost, roditelji bi odmah trebali da ga odvedu kod pedijatra.

Namirnice koje se lako kvare

Majonez – Dosta je rizična namirnica, posebno ako je domaće proizvodnje. Trebalo bi ga pripremiti neposredno pre jela i brzo ga pojesti a što manje čuvati.

Jaja – trebalo bi ih čuvati u frižideru i posebno voditi računa o isteku roka. Ona kupljena na pijaci ne bi trebalo da stoje više od sedan dana neupotrebljena.Posebno je opasna ljuska od jaja, pa pre svake upotrebe trebalo bi oprati jaja, kako mikrobi sa ljuske ne bi dospeli u jaja. Upotreba sirovih jaja je za izbegavanje.

Meso – Postoji pravilo kojeg se pametni pridržavaju, da jednom odmrznuto meso nikada nestavljaju ponovo u led. Takodje zamrznuto meso nikada se na brzinu ne odledjava , uvek treba pustiti da se meso polako odledi.

Kolači i njihovi kremovi – Ako ih kupujete radite to u proverenim poslastičarnicama, za koje znate da su sveži i pravilno pripremljeni. Uvek je najbolje sam spremati kolače i nikako one od neobradjenih jaja.

Sladoled– Svi ga volimo , mališani najviše. Baš zbog mališana treba biti posebno obazriv. Ne jednom već mnogo puta, čuli smo kako se neko od sladoleda otrovao. Prednost bi trebalo da imaju oni sladoledi koji su proizvedeni u fabrici. Kristali leda na omotu sladoleda i na sladoledu znak su da je loše čuvan.

Trovanje hranom – Lečenje

Najbolji lek kada je trovanje hranom u pitanju je naravno dijeta. Ona prvenstveno pomaže u pročišćavanju organizma, detoksikaciji i balansu.

Kada je proliv u pitanju, akutni i zarazni, najviše pomaže  dijeta koja se sastoji samo od pripreme kineskog, zelenog čaja i dvopeka.

Voće i mlečne proizvode tada nikako ne bi trebalo jesti.

Kasnije u dijetu može se uvesti i bananu,bareno povrće krompir, šargarepa, tikvice…

Ako su mališani koji se doje u pitanju tih dana u apoteci bi trebalo pronaći adekvatnu zamenu za mleko.

Naročito je bitno piti dosta tečnosti.  Mineralne vode, pirinčane vode, kola napitka, bistre supe od povrća.

Neophodno je poslušati savet lekara ako se uzimaju nekakvi lekovi, jer u većini proliva uopšte ih ne bi trebalo uzimati.

Šar planina – oaza na jugu

Šar planina – vec 150 godina izaziva interesovanje

istraživača i naučnika iz celog sveta.
To je zbog toga jer Šar planina sadrži mnoge zbirke stena, minerala i ruda koje su nastale upravo na Šar planini.

O herbarijumima da i ne govorimo. Na Šar planini možete sresti balkanskog risa, ali čovekovom nepažnjom dolazi do istrebljenja, kako njega tako i gordog tetreba, orlova.

Šar planina – ekoloska oaza

Šar planina predstavlja ekolosku oazu i nalazi se na krajnjem jugu Srbije, prema makedonskoj granici.
Deo Šar planine , oko 100000 hektara proglašen je nacionalnim parkom.

Pogled na Solunski zaliv

– Svojim ogromnim izgledom, visinom i prostranstvom Šar planina ima dominantan položaj na Balkanskom poluostrvu.

Glavni greben ove velike planine proteže se na dužini od oko 95 kilometara i pruža se od Kačaničke klisure i vrha Ljubotena na severoistoku do gornjeg toka Radike i Koraba na jugozapadu.

Planinski greben predstavlja široku površinu koja se prema Kosovskoj i Metohijskoj kotlini strmo spušta u manje kotline kao što su planinske župe Sirinic, Sredska gora i Opolje.

Visina Šar planine

Mnogobrojni vrhovi Šar planine prelaze visine i do 2.500 metara.Krajnji deo ove planine se zove Ljubote koji je visok 2.498 metara a od centralnog dela odvojen je pa se stiče utisak o njegovoj izolovanosti.

Sa njega se pruža prelep, veličanstven pogled od kojeg zastaje dah i pravi je izazov za sve ljubitelje planinskih vrhova.

Izgled i klima Šar planine i Brezovice

Izgled Sar planine i Brezovice sa osamljenim vrhovima i brdima, pri čemu je obod jako razudjen sa širokim kosama, izmedju kojih su se smestile duboke klisuraste doline sa vodom i nanosima bogatim rečicama.
Pogled koji se od naselja Brezovice naročito od susedne kose Drenice, pruža na okolinu i snežne vrhove podseća na njveće turističke skijaske centre Evrope.

Šar planina – četiri godisnja doba odjednom
Od jakih vetrova Sijerička župa zaklonjena je i samo povremeno se osećaju dejstva jakog hladnog severca i to u najvišim delovima planinskog grebena.

Niži delovi imaju odlike župskog a viši alpskog severca.
Leta su izuzetno prijatna, sveža, sa malo padavina.
Zimi, struktura snega je takva da obezbedjuje odlilčne uslove za skijanje i produženu zimsku sezonu.

Nekada se sneg moze sresti i tokom letnjih meseci.

Kombinacija pitome klime i prave alpske, čine ovaj predeo pogodnim za razvoj turizma.

Može se desiti da laganom šetnjom za nekoliko sati predjete iz jedne klime u drugu.

Čak se može desiti da u toku jednog dana dozivite i sva četiri godišnja doba pa i da tokom jula i avgusta najviši vrhovi Šar planine budu zavejani snežnim pokrivačem.

Šar planina centar pažnje za naucnike

Već 150 godina unazad Šar planina je centar pažnje brojnih istrazivača i naučnika.

Poznati su prve zbirke minerala, stena , ruda sakupljali upravo na Šar planini i pravili velike herbarijume.

Najveću kreativnost Šar planina je pružila tokom poslednjeg ledenog doba, kada je usled naglog globalnog zahladjenja, počeo da se formira trajni pokrivač koji je vekovima nagomilavan , počevši da se transformise u led i da klizi niz planine menjajući pri tom fizionomiju predela i formirajuci sopstvene oblike reljefa.

Veliko zahladjenje je istrebilo mnoge životinjske i biljne vrste. Mnoge su otisle prema jugu ili u zaklonjenim klisurama, a mnoge su i izumrle.

-Pre 10.000 godina naglo otopljenje lednika osudilo je mnoge vrste da tu ostanu i prilagode se sve toplijim letima , taržeći svoj smeštaj na istaknutim i vetrovitim grebenima i na severnim zaklonjenim planinama, uz dugotrajne snežnike.

Šar planina – specifični biljni i životinjski svet

Sve je ovo uslovilo raznolikost životinjskog i biljnog sveta. Šar planina uzdiže se u rang ekoloske oaze i pravi je dragulj svetske prirodne baštine.

Medjutim čovek je naravno i ovde ugrozio opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, prekomernom secom suma.

Ugrožene su zajednice tise, bora, planinskog javora, bora krivulja kojima je za opstanak potreban mir.
Balkanski ris gordi tetreb neke vrste orlova i lešinara nalaze se pred istrebljenjem a neki od njih su potpuno nestali.

Crni medved odoleva i u nešto je povoljnijoj situaciji.
Oni često seljacima prave štetu kukuruzu gde svaraćaju da se prehrane pa tako i stradaju.

Ahileja kralja Aleksandra raste samo na nekoliko ograničenih lokacija na grebenu Osljaka na samo jednom metru kvadratnom može se sresti alpska azaleja, u Drulovom potoku.

Tako da se moraju čuvati jer i najmanja nemarnost može da ih zbrise sa naše prirodne baštine.

Šar planina je što se tiče biljnog sveta jedna od najbogatijih planinskih masiva.

Predpostavlja se da se na njoj nalaze oko 1500 vaskularnih biljaka što je jedna petina ukupne balkanske flore.

Više od sto vrsta biljaka ovdašnjem narodu služi za lečenje mnogih bolesti, bilje dobro poznaju, bez greške beru ono najbolje kako za prodaju tako i za domaćinstvo.

Zabeleženo je oko 600 naziva biljaka što upućuje na dobro poznavanje lekovitog i ostalog bilja.

Svakom turisti ova planina i Brezovica ostavlja snažne impresije i nezaboravne doživljaje.

Od najraznovrsnijih nijansi boja, do prostora pod livadama i niskim rastinjem, sa proplancima punim cveca, od kojih dominira narcis.

Na pašnjacima možete nabrati najzdravije borovnice pored kojih pasu nekih 10.000 ovaca, a nešto niže šumskih jagoda i malina.

Retke vrste kao što je lincura ovde ćete lako naći, hajdučke trave, kantariona, majčine dušice i druge.