Category Društvo

uskrs pravoslavni datum smisao

Vaskrs najradosniji hrišćanski praznik

Uskrs pravoslavni je vekovima najradosniji hrišćanski praznik, posle žalosti i tišine Velikog petka.

Tada sledi Uskrs – centralni događaj hrišćanstva, koji ovozemaljski , sadašnji čovekov život predstavlja samo kao delić večnosti.

Predanje o uskrsu

Po predanju hrišćanske crkve, Sin Božiji, koji je na zemlju došao da bi svojom smrću ljude sve iskupio od greha.

Na taj način spasio je ljude od večne smrti i tame, posto je razapet na krstu na Golgoti, trećeg dana ustao je iz groba.

Posle dana smrti Isusa Hrista, Velikog petka, dana žalosti i tišine za sve hrišćane, nastupa zatim pravoslavni praznik radosti Uskrs, glavni događaj hrišćanstva, koji nas uči da ovozemaljski đivot posmatramo kao mali deo večnosti.

Pošto prođe subota, dakle u nedelju, u zoru koja je svojom radošću obasjala sve vekove, u zoru koja je najavila izlazak Nezahodimovog Sunca – Vaskrslog Gospodina, treći dan po raspeću – pošle su žene Mironosnice, da mirisima pomažu telo Hristovo.

Anđeo Božiji saopštava vest

Idući prema Golgoti žene Mirosnice tiho se zapitaše : Ko li će nam odvaliti kamen od vrata groba Gospodinovog ?

Došavši , videše da kamen beše odvaljen, pa ušavši u prostoriju, ugledaše mladića u beloj haljini koji im reče : Ne bojte se mene, Isusa tražite Nazarećanina, razapetog ? Ustade , ode, evo mesta gde ga položiše.

Radosne odoše apostolima da jave najradosniju vest, o Vaskrsenju Hristovom.

Uskrs pravoslavni – smisao

Uskrs daje smisao svim pravoslavnim vernicima.

Kao što mrak ne može da ugasi sveću, tako ni tama ne može da obuzme svetlost.

Pa zbog toga , na jurenju , vernici i drže zapaljene vostane sveće, koje simbolično označavaju nepobedivu silu Hristovu.

Tamo gde je svetlost u dušama ljudskim, tamo je i život i besmrtnost !

Ovaj verski obred počinje ispred zatvorenih vrata hrama – što simboliše zatvoren grob Hristov, i kada se objavi radost Vaskrsenja , svi ulaze u osvetljen hram, pevajući : Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću, smrt uništii onima koji su u grobovima život darova !

Uskrs se slavi prvenstveno kao pobedu svakog dobra nad zlom, života nad smrću, pravde nad nepravdom, svetlosti nad mrakom, smirenja nad gordošću, ljubavi nad mržnjom, istine nad nepravdom, čovekoljublja nad sebičnošću, slobode nad tiranijom, čednosti nad razvratom, vernosti nad prevarom.

Vaskrsenje za vernike je dokaz da ćemo i mi jednoga dana vaskrsnuti, jer Gospod  nije pobedio samo svoju već i smrt svih nas.

Uskrs pravoslavni – datum

Uvek se računa drugi datum kada je reč o pravoslavnom uskrsu.

Vaskrsenje je događaj koji se desio u istoriji, praznuje se još od vremena apostola, ali ne u isti dan.

U nekim mestima je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14.dana meseca Nisana, a negde u nedelju posle Pashe.

Tako je bilo sve do Prvog vaseljenskog sabora, koji je sazvao car Konstantin, 325 godine u Nikeji, 

Tada je odlučeno da se Uskrs svuda praznuje jednog dana i kada je ustanovljen način izračunavanja datuma vaskrsenja Gospodnjeg.

Od ovog pravila odstupila je katolička crkva, kako je nama poznato 1583 god., čime je Vatikan narušio odluku nikejskog sabora i tako da praznovanje više od jednog milenijuma svih hrišćana sveta , prestaje da bude u isto vreme.

Pravoslavni uskrs je pokretan praznik i uvek se slavi u nedelju.

Pravilo za utvrđivanje datuma ovog praznika je sledeće :

Uskrs se slavi u prvu nedelju, iza prvog punog meseca koji dođe iza prolećne ravnodnevnice.

Dakle , može pasti u razmaku od 35 dana, od 4.aprila do 8 maja.

Takođe praznik Vaznesenja Gospodnjeg i Sveta Pedesetnica, zavisi od uskršnjeg praznika. Oni se računaju četrdeseti odnosno pedeseti dan po Vaskrsenju.

Običaji Uskrsa

Za praznik nad praznicima, Uskrs, vezani su mnogobrojni običaji, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji je farbanje jaja u crveno, ali i druge jarke boje.

Crvena boja simboliše boju večnog života.

Uskršnja jaja se obično ispisuju rečima Hristos voskrese i Vaistinu voskrese !

Ova jaja su i prekid posta , pa se njima prvo mrsimo.

Prvo crveno jaje , darivala je Marija Magdalena,caru Tiberiju, koja je išla u Rim da propoveda jevanđelje.

Pozdravivši cara rečima : Hristos vaskrse!

Simbolika uskršnjih jaja

Sam običaj bojenja kokošijih jaja i uskršnjeg pozdrava vezuje se za Mariju Magdalenu, ali simbolika je upravo u vaskrsenju.

Jaje kao i grob u sebi krije i život i kao što pile iz ljuske i bez ičije pomoći samo izađe na svet, tako je  i Gospod izašao iz groba.

Ono je i simbolika svih onih koji ovaj svet napustili sa verom u Bogai nadom u večni život.

Crvena boja simboliše, ali nas i opominje da je naš novi život stečen prečistom krvlju Gospodnjom, takođe je i znak naše radosti zbog pobede Hrista nad smrću i zlom.

Pravilo je da se udomaćinstvu prvo jaje ofarbano u crveno ostavlja kao zaštitnik kuće.

Kada se govori o simbolima pravoslavnog uskrsa teško je ne pomenuti i Belog anđela, vesnika Hristovog vaskrsenja.

Širom sveta poznati a i najlepši lik , nalazi se upravo u srpskom Manastiru Mileševa.

Cela nedelja po vaskrsu naziva se Svetom nedeljom.

U sklopu vaskršnjeg praznika tu su i drugi i trći dan praznika, Sveti ponedeljak i Sveti utorakcrvena slova u crkvenom kalendaru.

Alkoholizam – Vince za bolju cirkulaciju

Prekomerno pijenje

Prekomerno pijenje žestoke kapljice može se nazvati alkoholizam.

Alkoholizam dovodi do

Alkoholizam može dovesti do problema lične ali i zdravstvene prirode, raznih nesreća, anti-socijalnog ponašanja,problemima sa mentalnim zdravljem, oštećenja raznih oragana, nepristojnog ponašanja, trovanja alkoholom, čak i smrti i samoubistva.

Alkoholizam kod mladih

Opijanje kod mladih je sve češća pojava, koja se graniči sa politoksikomanijom – koktelima sa tabletama i drogom.

Koliko čašica je previše, odgovor na ovo pitanje određuju individualne navike pojedinca, kulturološke prilike, i  životne navike.

To što nekog može opiti jedna čašica, dok drugome pet ne mogu ništa ne znači da je taj drugi jači, bolji u bilo čemu. To samo znači da je njegov organizam više naviknut na alkohol, pa mu pijanstvo ne deluje onako kao kada se prvi put napio.

Alkoholizam šta je to?

Čitajući o alkoholizmu došli smo do zaključka da se pod alkoholizmom podrazumeva svako pijenje koje dovodi do problema ! Bilo da su u pitanju zdravstvena, socijalna, pshihička…

Asocijacija kada se kaže alkoholičar, veom često se greškom vezuje za osobu koja konzumira alkohol svaki dan, opija se i tako opijena završi spavajuči negde pored puta..

Alkoholičar, znači : 

Neodgovoran za porodicu, odlazi u goste samo zato jer zna da će tamo biti ponuđen nekim alkoholom, izostaje sa posla, traži česta bolovanaj, pravi ispade ili prekršaje u saobraćaju, nekada je potpuno miran a nekada agresivan. Mada ovakve osobine mogu biti vezane i za ponašanje a ne samo problem pijenja.

Zavist – Sindrom prve čašice

Sve češće uživanje u nazdravljanju , sa prijateljima, porodicom iz ovog ili onog razloga prihvatanje navike, mnogo brže vodi u fizičku zavist i stalnu potrebu za određenom količinom alkohola u krvi. 

Obično kao izgovor se koristi reč : Da bi normalno funkcionisao, treba mi jedna.

Vremenom kako smo gore u tekstu naveli dolazi do pada tolerancije, medjutim posle nekoliko godina uzastoponog ispijanja alkohola, alkoholičaru su potrebne samo dve čašice, pića da bi bio pijan.

Postoje i oni koji se opijaju periodično, pa od alkohola se mogu uzdržati mesecima, čak i godinama, medjutim jednom kada počnu da piju, teško se zaustavljaju.

Ova pojava ako pitamo stručnjake se kod njih naziva sindrom prve čašice.

Onome ko praktikuje pijanstva sa dugim pauzama potrebno je nekoliko dana za otrežnjenje.

Alkoholizam se razvija postepeno

Potrebno je da prođe nekoliko godina da bi se prepoznala razna oštećenja koja alkohol može da nanese.

Veoma često se počinje pivom ili vinom, kao nešto bezazleno, da bi se razvila prijatna zavist ali se kasnije prelazi i na žestoka pića.

Pored toga ovo je i jednostavnije rešenje za pijanaca.

Popiće manje doze alkohola da bi tako utolio žeđ za količinom koju smatra da mu je dovoljna da bi se osetio dobro.

Često se krijumčarenje manje flaše pića može naći u u tašni koja se nosi na posao.

Da li se može govoriti o hroničnom alkoholizmu ako se svakodnevno ispijaju manje količine alkohola ili to mora biti velika količina- uz svaku večeru po čaša vina . uz svaki doručak čaša piva…

Ili kako čujemo često za bolju cirkulaciju ili ubistvo bakterioloških kultura, pa čak i pre doručka čašica žestine.

Jesu li ovo samo opravdanja za put u alkoholizam?

Kada pogledamo stručna mišljenja vezana za ovu temu možemo zaključiti : Nisu toliko važni način i vrsta unetog alkohola, važnija je količina popijenog pića.

Osoba koja ispija jako mnogo piva nije ništa veći alkoholičar od osobe koja to radi u manjoj zapremini ispijajući žestoka pića, periodično ali sa istom strašću.

Porodična terapija

Ima alkoholičara koji konzumiraju veliku količinu alkohola dnevno, ima i oni koji piju mnogo manje.

Neki nazdravljaju sa prijateljima, neki se opijaju sami i to u izabranim kafanama, na njihovom terenu, ali i oni za poslovnim ručkom.

Obično su to muškarci između 35-50 godina, ali u zadnje vreme sve brojnije su i žene alkoholičari.

Kod žena se primećuje kombinovanje alkohola sa raznim tabletama.

Nažalost najučestalije je opijanje mladih, jer u potrazi za sopstvenošću, pritiskom društva, rešavanje emocionalnih problema, dokazivanjem ili nečim trećim možemo primetiti kako su takvi mladi često učesnici i izazivači mnogih saobraćajnih nezgoda. pa i sami žrtve svoga postupanja.

Alkoholizam kod mladih je praćen ekscesima, agresijom opijanje je burno, a ne retko se mešaju tablete ili droge.

Alkoholizam izlečenje

Sa obzirom na to da su šanse za izlečenje alkoholizma monogo veće ako alkoholizam kraće traje, neophodno je što pre prepoznati ovaj zdravstveni problem kao i postati ga svestan.

U lečenje je važno uključiti što širi krug ljudi iz okruženja pacijenta.

Kada ljudi iz okruženja alkoholičara prestanu da budu naviknuti na njegov problem i skvate alkoholizam kao stanje koje treba lečiti, osobi će mnogo lakše biti da dođe do izlečenja.

Mnogi su postigli izlečenje alkoholizma uz redovne postove i molitve u saradnji sa svojim sveštenikom, ali naravno napominjemo da bi se dugotrajno postilo osoba bi trebala biti zdrava.

Mart je odprilike mesec u kojem možete postići uspeh kada je u pitanju lov na lisice, iz razloga jer u martu počinje paranje ovih opreznih grabljivica, koje u toku parenja mogu biti odstreljene čak i preko dana.

Kada je sezona parenja oprezne grabljivice se opuste, mužjaci jure ženke tokom dana, a one svojim specifičnim mirisom privlače ne samo momka, već i pse tragače.

Tragajući za ženkama, mužjaci lisci se više kreću, što omogućava veće šanse za odstrel.

Takozvana žlezda VIOLA kod ženki lisica postaje aktivna, lučeći specifičan miris što goničima znatno olakšava posao.

U mnogim lovištima možete u ovom periodu naići na simpatičan prizor, kada ženku prati i po nekoliko mužjakamedjutim u takvoj situaciji potrebno je biti izuzetno dobar nišandžija , jer su lisice stalno u pokretu.

Lov na lisice – Gde loviti ?

Kada ste u sezoni parenja lisica zaboravite na mamce i varalice, koje su do sada obavljale posao. Jer lisice koje su u ljubavi slabo na njih reaguju. Mesnati mamci imaju najmanje efekta jer zaljubljeni nisu gladni.

Iskusni lovci već poznaju teren, znaju gde se nalaze lisičije rupe i gde loviti. Pa prema tome sve njive, livade, čistine u blizini lisičijuh rupa pogodne su za lov na lisice.

Doba dana

Lovac se pita koje je najbolje doba dana za lov na lisice, mi mislimo iz razgovora sa lovcima da bi to bilo u vedrim noćima sa mesečinom. Najbolje bi bilo ako je sneg tu, jer on je i najveći saveznik lovcima. Ako ste pošli u lov , trebalo bi se dobro pripremiti, što bi podrazumevalo dobru odeću i obuću. Naravno da je u lovu i ribolovu glavna metoda čekanje, pa stoga treba obratiti pažnju ali ne treba ni preterivati sa odećom da se ne bi izgubilo na spretnosti.

Takođe trebalo bi po svaku cenu izbeći situaciju da se lovac preznoji, jer u tom slučaju upala pluća nije redak slučaj.

Pravi izbor kada je reč o odeći za lov jesu , naravno prirodni materijali. Pamuk, vuna, koža klasične lovačke pantalone u kombinaciji sa pamučnom trenerkoma za gornji deo tela pamučne majce, slojevito oblačenje, i dobra stara vijetnamka sa uloškom odoleće svakoj hladnoći.

Lovac ne bi trebalo da silazi sa čeke odmah po odstrelu jer se može dogoditi da bi svojim silaskom zaplašio neku drugu lisicu koja bi tu prošetala. Odstreljenu lisicu trebalo bi preuzeti tkek pošto se lov završi takodje uz korišćenje rukavica za svaki slučaj.

Dobre osobine

Dobre osobine koje poseduje doberman su odbrana,napad,poslušnost, a loša osobina je što teško prihvata naredbe i komande. Ali kada se jednom dobro obuči doberman postaje idealan čuvar kojem malo fali da pokida kaiš.
Krajem predprošlog veka, napadi na nemačkog poreznika Luisa Dobermana su bili toliko učestali, da je rešio nešto preduzeti.
Ukrstio je nemačku plavu dogu,nemačkog ptičara i hrta da bi dobio novu rasu pasa koja je po njemu i dobila ime – Doberman.

Odgajivač Otto Goeller uložio je dosta truda za oblikovanje i prilagođavanje dobermana, a 1900. nemački kinološki klub priznao ih je kao zasebnu rasu.

Doberman jak, siguran, odan

Ako se sve ispoštuje i pas se odgaji kako treba šta se dobije ?
Dobije se veoma temperamentan, živahan i brz pas, čist, poslušan, ne previše izbirljiv u ishrani i lak za održavanje a zbog kratke dlake veoma je lako održavati higijenu psa.
Što se emotivnog stanja tiče, doberman je uvek spreman da udje u krilo, veoma je mazan, traži stalan kontakt sa vlasnikom.
Najviše se od svih dobrih osobina kod dobermana ističu tri a to su :
Odbrana, napad i poslušnost.

Loše osobine

Koje su mu to loše osobine ?

Malo dobermana je poslednih nekoliko godina izlazilo na svetska prvenstva u radu, sa njim se teško radi.
Čujemo teoriju da psi koji se lako dresiraju su oni pametni, dok su oni drugi priglupi.
Medjutim inteligentne životinje ne podnose nametanje tudje volje.
Doberman se sporije obučava, ali kada se jednom obuči nema mu ravnog.
U takmicenjima on je najlošiji u disciplini odnosno u tragu. Nervozan da što pre stigne do kraja njegov temperament ga omete, pa onda pravi kikseve.
Potrebno je ogromno znanje, posvećenost i iskustvo da bi se doberman spremio za svetsko takmičenje.
I pored svih navedenih dobrih osobina, dobermani i njihovi vlasnici ne izazivaju preteranu nežnost.

Homeopatija odnosno homeopatsko lečenje forsira pravljenje psihofizickog portreta ličnosti, procenu simptoma, i praćenje delovanja lekova kao uvod za uspešno lečenje. Ovaj način lečenja zahteva i posvećenost i posebnu pažnju od strane homeopate.
Homeopatija ima osnovne principe lečenja koji se mogu sažeti u tri pravila.

Osnovni principi homeopatije

Budući da se bolesnik posmatra kao psihofizicko jedinstvo, homeopatska metoda lečenja je individualna.
Kada je reč o homeopatskim lekovima oni proizvode slične simptome kao i bolest koju treba lečiti a lekove koje prepisuju homeopate pripremaju se na poseban način i daju se u izuzetno malim količinama.
Homeopatija je veoma slična medicini, budući da im je cilj isti – pobediti ili spreciti bolest. Izbor leka za lečenje bolesti u homeopatskoj medicini razlikuje se od klasične medicine.
U klasičnoj medicini lekovima se suzbijaju simptomi ili se deluje na uzročnika bolesti. Kod bakterijskih infekcija antibioticima se mogu uništiti uzročnici bolesti, a kod visoke temperature lekovi mogu sniziti temperaturu.
Homeopatska medicina za razliku od klasične ne uklanja simptome, ne uklanja mikrobe već je skoncentrisana na odbrambene snage organizma i njihovo podsticanje, u borbi sa činiocima bolesti.

Simptomi i izbor u homeopatskom lečenju

Za izbor homeopatskog leka simptomi su od ključne važnosti. Simptomi pokazuju kako osoba reaguje na izazivača.
Kada su virusi u pitanju kod neke osobe oni izazivaju bol u mišicima a kod druge stomačne tegobe.

Pri odredjivanju leka simptomi bolesti kod bolesnika moraju se poklapati sa simptomima koji je dati lek izazvao na zdravim osobama.
Neki se lekovi daju tek po prestanku simptoma a neki za vreme trajanja tegoba.
Za sada je delimično ispitano oko 2.500 homeopatskih lekova od kojih je 400 prihvaćeno i u potpunosti ispitano.
Izbor najefikasnijeg leka odredjuje se prema individualnim reakcijama, vrsti bolesti i principu sličnosti.

Homeopatska medicina zahteva dugotrajno, postepeno lečenje, strpljivost lekara, posvećenost i razumevanje kako lekara tako i pacijenta, kao i saradnju.

Osim pregleda i dijagnoze neophodno je izvršiti i procenu celokupnog stanja bolesnika.
Pacijent treba da opiše svoje tegobe, kako se zbog njih oseća, šta i zbog čega dolazi, da bi se napravio psihofizicki i emocionalni portret.
Americki homeopata Dzejms Tajler Kent utvrdio je i homeopatsku tipologiju ličnosti koja se koristi u izboru terapije i izradi ovih portreta.

Homeopatija – homeopatska medicina

je nastala u Nemačkoj, krajem 18. veka.
Osnivač homeopatije je Samjuel Haneman, prvi lekar koji je ispitivao kako lekovi deluju na zdrave osobe.

Na svojim saznanjima i rezultatima zasnovao je racionalnu, homeopatsku terapiju čiji se principi ni do dan danas nisu promenili.

Razočaran u do tadašnje lečenje i klasičnu medicinu, Haneman je homeopatski metod lečenja najviše primenjivao u lečenju kolere i tifusa, zarazne bolesti koje su u to vreme bile veoma česte.

Njegovi učenici su svoja znanja preneli širom sveta, gde je veoma dobro prihvaćena jer je davala rezultate i bila veoma efikasna.
Danas možemo pronaći puno zbirki i knjiga vezanih za homeopatsko lečenje i homeopatske biljne lekove.
Lečenje je sporije nego li kod klasične medicine ali o njegovoj efikasnosti imamo puno dokaza.

Velelepni mauzolej Tadž Mahal

Mumtaz Mahal koja je umrla na porodjaju, supruga velikog indijskog imperatora šah Džahana u 17.veku dobila je od
svog supruga, u znak secanja na istinsku i čistu ljubav, velelepni mauzolej Tadž Mahal, čija lepota opstaje do
današnjih dana.

Tadž Mahal, sav od belog mermera, optočen poludragim kamenjem, čuva do danas uspomenu na jednu od najdirljivijih i
najtužnijih ljubavnih priča svih vremena. Tadž Mahal mauzolej je jedno od sedam svetskih čuda.

Ljubav na prvi pogled

Malo je onih turista koji zaobidju Agru, kada reše da svoje putovanje započnu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.

U ovom drevnom gradu, pored reke Jamune, vidi se nestvarna gradjevina , koja ostavlja bez daha, po imenu Tadž Mahal.

Takodje tu je i staro verovanje, koje kaže da samo kratak predah na kamenoj klupi ispred ulaza u najpoznatiju grobnicu na svetu, osiguraće parovima bezbrižnu i sigurnu buducnost.

U svakom hodniku i odaji ove velelepne konstrukcije, Tadž Mahala utisnuti su tragovi ove velike ljubavne priče muslimanskog vladara Džahana i njegove voljene Mumtaz Mahal.

Pravo ime Mumtaz Mahal, bilo je Arjumand Banu Begum, kći vezira Velikog Mogula, cara Džahangira koji je vladao Indijom.
Pamte je kao lepu, koketnu i veoma pametnu devojku.

Tada petnaestogodišnji princ, sin Velikog Mogula i naredni vladar Indije, susreo se sa svojom velikom ljubavi 1607 godine.
Bio je samo godinu dana stariji od nje, lep i lepog držanja već tada čuven po svojim junačkim podvizima, a takodje i stihovima koji su se poredili sa najboljim svetskim pesnicima.

Pet godina čekali

Susreli su se tokom svečanosti na Mina bazaru, u blizini harema. Već na prvi pogled mladi princ Khuram bio je obuzet lepotom mlade Arjumand koja je tada posetiocima prodavala staklene suvenire.
Za parče obicne bižuterije izbrušenog u obliku dijamanta, princu je uz osmeh zatražila abnormalnu sumu novca,koju inače može da izdvoji samo predstavnik tadašnje vlade.
Khuram se uz osmeh odlučio da parče bezvrednog stakla kupi i uz misli na lepoticu napusti bazar.
Odmah je tražio dozvolu od oca da oženi lepoticu koju je upoznao. Uz očev pristanak , morao je sačekati još pet
godina da se zamisao sprovede u delo. Jer je Khuram bio prinudjen da iz diplomatskih razloga oženi jednu persijsku princezu.
Najzad 27.marta, 1612 godine, dvoje zaljubljenih je ostvarilo svoj san.
Na najveselijoj svadbi, uz muziku i bogatstvo, postaju muž i žena, dok njihova svadba važi za najspektakularnije toga doba.
Snaja je od svekra na poklon dobila ime, Mumtaz Mahal- izabranica palate, što je bila izuzetna čast.
Njeno ime je ušlo u istoriju civilizacije.
Mnogi pesnici tadašnjeg doba , nisu štedeli reči da opišu njenu zanosnu lepotu. Pred njenom lepotom kako kažu i mesec se postidjeno povlačio.

Opisuju je kao nenametljivu i blagu, nežnu osobu, velikodušne prirode.

Ljubav, pažnja, intimnost

Kada je mladi princ , najzad stigao na presto 1627. godine , promenio je ime u šah Džahan , što znači vladar sveta.
Kažu da je šah Džahan živeo da ugodi svojoj supruzi, voleo je do obožavanja i svakodnevno je obasipao mirisnim cvećem iz svojih vrtova i blagom iz riznica.

On je toliko bio zanesen svojom suprugom Mumtaz da skoro nije ni mario za svoje dve supruge, koju mu je vera dopuštala.
Uloga ostalih supruga svodila se čisto na reproduktivnu i bile su dužne da izrode naslednike.
Ljubav, pažnja, intimnost, saosecajnost kojom je obasipao Mumtaz zaprepastila je i zadivila mnoge koji su tada bili prisutni.

Medjutim njegova ljubav bila je uzvraćena. Mumtaz se nije odvajala od Džahana, prateći ga gde god bi pošao, čak i u vojne ekspedicije bi išla uz njega.

Ona je bila njegov najveći oslonac a on njena najveća sigurnost.
Imao je toliko poverenja u svoju voljenu da joj je čak poverio i pečat Muhr Uzah.

Kao veoma uticajna na svog supruga Mumtaz ga je inspirisala na dela u korist najugroženijih i siromašnih.
Mumtaz je dosta svog vremena provodila u svom vrtu na rečnoj obali u Agri, te se smatra da je u čast njene ljubavi prema vrtu izgradjeno mnogo božanstvenih vrtova u sklopu Tadž Mahala.

Devetnaest godina braka

Devetnaest godina koliko su bili u braku Mumtaz Mahal, podarila je šahu Džahanu čak četrnaestoro dece, od kojih je sedmoro ovaj svet napustilo u najranijem detinjstvu.

Za vreme poslednjeg porodjaja, 1631.god. i sama Mumtaz gubi život.
Od muža je tražila, na samrti, da joj ispuni tri želje – Da bude dobar prema svojoj deci, da se nikada ponovo ne oženi i da joj sagradi grobnocu.

Potpuno skrhkan

Potpuno skrhkan bolom zbog gubitka svoje velike ljubavi, šah Dzahan zatvorio se u svoje odaje i iz njih nije izlazio čak devet dana.

Jedini znak da je živ bilo je jecanje iz njegovih odaja, a hranu i piće je odbijao.
Kada se konačno pojavio svedoci tvrde da njegova do tada crna kosa , potpuno je osedela.

Za mesto grobnice svoje ljubljene izabrao je polje kraj reke Jamune, u Agri.
Na tom mestu je sagradio velelepni mauzolej Tadž Mahal, jedan od najlepših simbola čovekove ljubavi prema jednoj ženi.

Tadž Mahal – Izgradnja

Njegova izgradnja trajala je pune 23 godine, a gradilo ga je više od 22.000 radnika.
Krdo od 1000 slonova bilo je potrebno kako bi se dragoceni gradjevinski materijal dovukao do temelja Tadž Mahala.

Mermer u kombinaciji sa poludragim kamenjem na kupoli Tadž Mahal – stvara neverovatan prizor, skoro magijski koji u toku dana i pod mesečevom svetloću menja boju.

U unutrašnjosti Tadž Mahala mogu se naći 28 vrsta dragog kamenja, u raznim bojama, koji su ugradjivani u zidove,grobnicu i podu.

Na kraju gradnje grobnice, položen je pokrov od pravih bisera.
Na ulazu su bila srebrna vrata, a grobnica je okružena ogradom od suvog zlata.
U 18. veku, dolaskom britanskih osvajača Tadž Mahal je bezočno opljackan, ali ih je srecom nešto omelo od ideje da Tadž Mahal sruše , kako bi dragoceni mermer odneli u domovinu i prodavali engleskoj aristokratiji.

Beli mermer – besmrtni Tadž Mahal

Jedino što je pretužni šah Dzahan mogao da uradi, to je da svoju voljenu suprugu učini besmrtnom, tako što će sazidati gradjevinu koja će vekovima podsećati na nju.
Podignuvši mauzolej uspeo je da vekovima održi uspomenu na jednu pravu, iskrenu ljubav i sačuva njen grob od zaborava.

Istorija ne može sa sigurnošcu utvrditi ko je arhitekta ovog predivnog zdanja, mada se može naći pominjanje arhitekte turčina Tadža Ustad Isa kao i jednog venecijanskog zlatara.

Jedino se zna da je po završetku grobnice veliki šah,zadivljen lepotom grobnice, odrubio glavu arhitekti a njegovim
pomoćnicima odsekao šake, kako niko, nikad više ne bi napravio neko slicno remek-delo.

Kada je 1658 godine njegov sin došao na presto, šah Dzahan je ostatak života proveo u kući.Poživeo je još osam godina, a jedino što ga je u životu održavalo je bilo to što je kroz prozor svojih odaja mogao da gleda večni dom svoje voljene žene i tako održava vezu sa njom na ovozemaljskom svetu.

Pronadjen je mrtav u svojoj 74.godini.