Multipla skleroza (MS), neurološko oboljenje najčešće mladih ljudi. Od nje oboljevaju ljudi u dobi od 20. do 40. života. Kod ove bolesti postoji patološki imuni odgovor, na sopstvene delove nervnog tkiva kao što je mijelin, omotač nervnih vlakana i veoma bitan u sprovodjenju nervnih impulsa, a što je opet uslov za normalno funkcionisanje organizma.
Šta je multipla Skleroza i kako ona nastaje ?
Multipla skleroza je imunološki posredovana bolest. Konstantna oštećenja mijelina dovode do demijelinizacije, pa nervna vlakna (aksoni) propadaju. Ukoliko se vremenom dogodi da aksoni kritično propadnu, to se odražava na neurološke ispade.
Klinička slika multiple skleroze
Klinička slika uveliko zavisi od mesta nastanka oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini. Klinička slika može biti raznovrsna.
Pacijenti u zavisnosti od toga mogu imati :
- delimičan ili potpuni gubitak vida
- duple slike ili zamućenost
- trnjenje ili slabost ruku ili nogu ili oba
- umor, zamor, otežan hod
- nestabilnost
- probleme sa mokrenjem
- uznemirenost zbog svega navedenog
Dijagnoza
Pored tipične anamneze i neurološkog nalaza koji bi svaki stručan lekar mogao odmah da proceni ispravno, veoma je važan i bezbolan pregled magnetnom rezonancom (MR). Pomoću magnetne rezonance može se utvrditi tačna lokalizacija, veličina, i aktivnost ovih oštećenja.
Lečenje multiple skleroze
Ukolio nažalost dolazi do pogoršanja medicina takva stanja leči visokim dozama kortikosteroida. Oni na brz način omogućavaju pacijentu potpuniji oporavak, a treba navesti da se mora biti obazriv kod korišćenja bilo kojih kortikosteroida.
Svako pogoršanje koje izazove multipla skleroza znači trajan gubitak velikog broja nervnih vlakana, a posledica toga je gubitak raznih funkcija, kao što su – hod, vid, ravnoteža, koordinacija… Što dalje dovodi do stresa . Najveći broj nelečenih pacijenata nakon 20 godina , mora koristiti štap.
Pacijenti bi trebalo da se leče što je najvažnije na vreme i adekvatnom dostupnom terapijom, u suprotnom ako neko oboli sa 20 godina do četrdesete bi mogao ići sa štapom.
Primeri pogoršanja multipla skleroze sem hoda koji je najčešći su brojni, i svi teški, onesposobljavajući , što itekako može uticati na kvalitet života obolelog.
Multipla skleroza Simptomi
Isoljavanje simptoma je različito i mnogobrojno. Razlikuju se od osobe do osobe, aneophodno je ukoliko se primete neki od navedenih simptoma, obratiti se lekaru kako bi se na vreme reagovalo.
Terapija je mnogobrojna i uglavnom je reč o lekovima koji se izdaju bez recepta. Dijeta, psihološko savetovanje, vežbanje korisnisu ukoliko se ciljano leči odredjeni simptom.
Simprome multiple skleroze veoma često prati ekstremni umor koji se u poslepodnevnim časovima može pogoršati a može se pogoršati i od prekomernog zagrevanja tela.
Za oporavak od relapsa ili kod promene motoričke sposobnosti veoma znači fizikalna terapija ili radna terapija. Terapija govora, terapeutske vežbe i medicinski aparati mogu biti korisni kod suočavanja s asimptomima miltipli skleroze.
Najčešći simptimi multipli skleroze mogu biti :
Topični simptomi fizičke prirode
Poremećaj ravnoteže i kretanja
Disfunkcija mokraćne bešike
Disfunkcija creva
Spastičnost( mišićna ukočenost)
Seksualna disfunkcija
Poteškoće u govoru i gutanju
Tremor ruku i nogu
Simptomi emotivne, mentalne i psihološke prirode
Anksioznost, uznemirenost
Kognitivni poremećaji
Depresija
Čitajte još :
