Dajna Saničar – Dečak koga su odgajili vukovi, inspiracija za lik Moglija

Tužan , kratak život ovog zanimljivog dečaka pokušaćemo da Vam predstavimo na najverniji način.

Dajna Saničar odgajan je u indijskoj dzungli Utar Pradesh, kada se 1867 god, njegov dotada poznati način života prekida, od strane lovaca koji su ga pronašli i odveli u sirotište.

Da li mu je bilo lepše sa vukovima ili u sirotištu to niada nećemo saznati, ali možemo predpostaviti da svakako čupanje iz ambijenta koji za tebe predstavlja ceo svet i jedino poznato i odvodjenje na neko sasvim drugačije mesto potpuno nepoznato , sigurno nije bilo lako za ovog mladog dečaka.

Njegova neobična životna priča zainteresovala je i čuvenog Rudiarda Kiplinga, za kojeg nije bilo problema da celu ovu situaciju pretvori u popularan film. Inspirisan životom Dajne , nastao je čuveni Mogli.

Roman ” Knjiga o Dzungli” a i poznati film Volt Diznija, govori o dečaku kojeg su odgajili vukovi u dzungli, dečaku kojeg su roditelji napustili. Iako je odredjeni napor uradjen da se ovaj dečak prevaspita i socijalizuje, on nikada nije ostvario kontakt u komunikaciji sa drugim ljudskim bićem.

Poruka filma, romana a i dogadjaja je uzdižuća harmonija izmedju civilizacije i prirode, a ova istinita priča nam svedoči i dokazuje kako je odrastanje u prirodi bez ičega itekako moguće.

Misionari u sirotištu pokušali su naučiti ovog dečaka, kojeg su lovci pronašli u pećini kako spava i koji je mislio da su on i vukovi jedno te isto, da govori, da hoda… Medjutim razlika , jaz izmedju životinjskog instikta i ljudskog civilizovanog ponašanja bili su preveliki i preteški za razumevanje ovom dečaku.

Dina je imao problem sa hodanjem , tačnije nije ni umeo da stoji na dve noge , a obožavao je sirovo meso i grizao kosti da bi naoštrio zube ! Hranu je prvo mirisao. Ako mu se miris neke hrane ne bi svideo, ne bi je ni jeo.

Komunikacija je bila izuzetno otežana, on nije govorio jezikom kojim su govorili ljudi u sirotištu, a ako bi mu nešto zasmetalo, zavijao bi i rezao.

Ime Saničar dobio je po suboti ( na indijskom ) jer je tada stigao u sirotište. Na kraju kada je uspeo da razume misionare, nikada nije progovorio njihovim jezikom. Što je interesantno nikada nije uspeo da pokaže prstom na neki predmet, verovatno nije shvatao takvu signalizaciju.

Vremenom uspeo je da stane na dve noge, čak i da se sam obuče a kako je zabeleženo ponekad je pušio i cigarete.

Dina se nikada u potpunosti nije prilagodio ljudima, a tuberkuloza ga je odnela u 35. god. života.