Category Zanimljivo

Starost i ograničena pokretljivost

U ovom članku pozabavićemo se pripadnicima treće generacije, načinom na koji oni doživljavaju svoju starost i kako starost može da utiče na ograničenu pokretljivost a samim tim i opasnosti od povređivanja.

Predstavićemo 9 najčešćih smetnji u starijem dobu i opasnosti koje one nose, kao i kako možete preduprediti neželjeni događaj.

Lepota liči na letnje plodove koji se lako kvare i ne mogu da traju. Zbog nje mladost postaje raspojasana, a starost pomalo stidna.

1. Padovi

Opšta nestabilnost a i nesigurnost, podstaknuta je poremećajem koordinacije i smanjene snage i kondicije.

Ako se tome doda i uzimanje sedativa sa umirujućim delovanjem, ne treba se čuditi kada naiđemo na usporenog starijeg čoveka.

Tada je prisutan i veliki rizik od padova. Najbliži bi trebalo iz stana da uklone sve predmete koji mogu predstavljati potencijalnu opasnost.

Takođe bi trebalo povesti računa o dobrom osvetljenu u stanu i bez uvrede po starijeg člana pribaviti neki štap na koji bi mogao da se osloni kada mu je to potrebno.

2.Trovanje

Kada starost nastupi događa se da su funkcije bubrega smanjene.

Tada je takođe smanjena i sposobnost organizma da eliminiše lekove.

Zamka starosti može biti i zaboravnot , pa se starijim ljudima često dogodi na dva puta popiju neku svoju terapiju.

Ponekad se može dogoditi i trovanje lekovima.

Dogovorite se sa starijom osobom, na kojinačin će i kada uzimati lekove, možda po Vašem pozivu ili nešto slično.

Osigurajte joj pregledan kalendar, na kome bi stajalo tačno vreme i koji lekovi, koje treba da uzima.

Najbolje bi bilo kada bi lično mogli da date lek.

3.Opekotine

Među najopasnijim prostorijama u kuči za starije spadaju kuhinja i kupatilo.

Grejalice, peci moraju biti dobro zaštićeni.

Ako osoba ima peć na loženje najbolje bi bilo razmišljati o peći na struju.

Nepažnja pri kuvanju mogla bi izazvati čak i požar.

Ovakvim opreznim potezima nećete ograničiti aktivnost starijih već izbeći teže nezgode.

4. Saobraćaj

Buka, gradska vreva, saobraćaj i današnja užurbanost mogu kod starijih izazvati zbunjenost.

Ukoliko vidite stariju osobu obavezno joj ponudite pomoć da li da pređe ulicu da li da Vas nešto pita…

Čitajte još i : Dijabetes

Starijoj osobi je veoma važno da shavti kako nema nekadašnju stretnost i okretnost, pa zato i ne može i ako pokuša da pretrči ulicu niti da ubrza korak ako je to potrebno.

A ako osoba ima poteškoća sa orjentacijom ili zaboravnošću, sa njom bi uvek neko trebalo da ide.

Važno je podsetiti ih da sa sobom nose lična dokumenta, kao i broj telefona.

5. Povrede

Ukoliko starija osoba ima oboljenje u vidu demencije, depresije, alchajmerove bolesti…trebalo bi ukloniti sve predmete koji je mogu povrediti.

Naročito kod dijabetičara a i uopšte u poznim godinama, cirkulacija je lošija a samim tim i zarastanje a i komplikacije su češće.

6. Struja

Trebalo bi pozvati električara koji bi pregledao instalacije u kući i prilagodio ih potrebama stanara. Stariji ljudi obično žive u starijim kućama, pa je neophodno sanirati određene stvari.

7. Sunce

Kao i kod dece boravak na suncu je veoma koristan, ali ne u prevelikim količinama.

Takođe nega starije osobe se neodnosi samo na to – smestiti je u hladovinu, nego imati kod sebe i kremu kako se starija koža negovala.

Ako se primete promene na staračkim mrljama i mladežima neophodno je posetiti specijalistu na vreme.

8. Vrućina

Trebalo bi svako ko je sebi ugradio klimu u stan, da to isto ugradi i u stanu svojih starijih.

Jer kako ljudi stare , tako imaju manju potrebu za vodom, pa stoga i slabije osećaju žeđ i uzimaju manje tečnosti. Što je čovek stariji sve teže podnosi vrućinu.

U starijih ljudi mehanizam regulacije telesne temperature je promenjen.Zato kada su temperature visoke, starijim ljudima treba davati što više tečnosti, osigurati im boravak u rashlađenim prostorijama i ne izlagati ih velikim promenama temperature.

9. Rekreacija

Kao što smo napomenuli vremešne osobe ne bi smeli da vežbaju u najtoplije doba dana.

Fizička aktivnost mora da bude u skladu sa telesnom formom.

Kretanje koje izaziva pojačan srčani napor treba svesti na minimum.

Važno je da se stariji ljudi kreću , da imaju aktivnosti, To mogu biti lagane šetnje ujutru ili uveče, šetnja do pijace…

Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.

Jesenja sadnja cveća nije tako komplikovana za one koji su već više godina u nazad posvećeni svojoj bašti, pa tako unapred znaju kada treba početi sa pripremom i sadnjom. Ali za one malo manje iskusne jesenja sadnja cveća zna da predstavlja problem.

Već sada se treba spremiti za lukovice narcisa, krokusa, zumbula i lala. Jesen je doba kada bi trebalo misliti na izgled bašte ili terase, jer mnoge cvetne vrste sade se upravo u ovo vreme, a već u rano proleće cvetaju.

Pa stoga krajem septembra i i početkom oktobra u vrtu ima najviše posla.

U ovom periodu prvo bi trebalo saditi lukovice i to početi od zumbula i narcisa, a zatim lala i krokusa. Zumbule bi bilo potrebno saditi u cvetne lonce koji nisu preveliki.

Najbolje je zajedno posaditi po tri lukovice. U zemlju se ukopava 2 / 3 lukovice, dok preostala trećina viri iz zemlje. Sve lonce sa lukovicama premesemo u vrt i zakopamo ih u jamu 20 cm duboko.

Tu lukovice ostavljamo da miruju do prvih decembarskih dana kada ih prenosimo na toplo. Tada već možemo videti i cvetne izdanke, koji će zbog rasata u tami biti skoro beli, ali će za nekoliko dana ozeleneti.

Lukovice narcisa se sade na dubini od 20 – 30 cm, ali ne pregusto nego uz razmak jer se tokom godine šire.

Ako niste u mogućnosti lukovice saditi u baštama, one se mogu saditi i u saksijama s tim da treba znati da u saksiji ima mesta za samo jednu lukovicu.

Samo vrh lukovice treba da viri iz zemlje kada se posadi. Nakon sadjenja saksija se stavlja u posudu sa vodom da bi se zemlja dobro natopila pa se ostavi da se ocedi.

Tako posadjene lukovice ostavljamo na hladno i tamno mesto (podrum), a kada se pojave bledozeleni listovi, biljke bi trebalo premestiti na hladno i svetlo mesto.

Za otvaranje listova prija temperatura od oko 18 stepeni, što označava početak cvetanja.

Lukovice zalivamo u toku celog razvoja, sve dok im se lišće ne osuši.

Baštu možemo obogatiti i cvetnim vrstama, koje zimu provode u vidu podzemnih izdanaka i razmnožavaju se deobom.

To su : Đurđevak, božur, devojačko srce, perunika…

U oktobru se sadi i dbogodišnje cveće i to u vidu već formiranog rasada, koji je otporan na zimu. To su : bela rada, dani i noć, turski karanfil, nezaboravak…

Ovo cveće je potrebno saditi na rastojanju od oko 20 cm, a turski karanfil i nešto šire. Posle svake sadnje biljke je potrebno dobro zaliti kako bi se koren što bolje pričvrstio za novu sredinu.

Jesenja sadnja cveća obezbediće vam punu lepotu i ugodne mirise u proleće.

Portret, pejzaž, živa bića naili linije na papiruću, koji nastaju mahinalno dok želimo da prekratimo vreme, dok neko govori ili nešto čekamo, kao na dlanu otkrivajupotrebe, osećanja i duhovni mie ili nemir autora…

Ako koristimo boje, njihovo sagledavanje je odraz strasti

Svako umetničko delo , čak i najobičnija žvrljotina, ima svoj skriveni psihološki smisao.

Unutrašnji konflikti jedne ličnosti mogu se izraziti bojom, kompozicijom, ili različitim oblicima.

Kaže se da svaki crtež predstavlja razgovor autora sa samim sobom i na posredan način izmirivanje računa sa najbližima. Sam izbor teme govori dosta o ličnosti i u njemu se vidi slika života.

Pokušaćemo u narednim redovima da otkrijemo šta sve crtež može da ispriča o svom autoru.

Pejzaži , priroda – Osoba koja crta uglavnom pejzaže ima potrebu za ispoljavanjem duboko skrivenih nesvesnih osećanja. Voda, reljefi, planinski vrhovi je posebno emocionalno značenje, odnosno snimak unutrašnjeg stanja. Takodje slika pezaža, prirode ima za cilj oslobadjanja od emocionalnih tegoba. Na taj način takodje se kroz ruke propuštaju proživljeni trenutci.

Dešava se često kažu stručnjaci, da detaljno oslikavanje predela ispoljava teškoće u izražavanju a može da otkrije i agresiju u neke osobe.

Jednostavan crtež, nacrtan brzim potezima može otkriti potrebu odrasle osobe za bezbrižnim detinjstvom. Sa takvog jednostavnog crteža možemo pročitati potrebu da se toplim bojama prevazidju okolnosti, sklonost ka tuzi, povredljivost..

Životinja , koju god životinju da volite da crtate, gotovo uvek ona predstavlja svog autora. Oni koji crtaju životinje kako stavaju, trče, skrivaju duboke unutrašnje konflikte i nesporazume koji dolaze u odnosu sa drugima. A takvi problemi najčešće nastaju zbog neostvarenih želja.

Svaka nacrtana životinja je projekcija dvostrukih osećanja. Pas voli maženje ali hoće i da ugrize, mačka je umiljata ali i potpuno nezavisna. Crtajući životinje osoba takodje izražava emociju za neskladnim položajem koji ima u porodici. Moguće da nedostaje pažnje i maženja. Domaće životinje uglavnom predstavljaju nedostatak topline roditeljskog doma.

Pogled životinje na crtežu govori nam sledeće. Pogled konja prikazuje strogo očevo oko, vlasti nad detetom zbog čega se ono oseća manje vredno.

Cveće – Osobe koje vole da crtaju cveće i drveće u prvom planu, otkrivaju nežna i topla osećanja. Boje , broj cvetova, jačina pritiska olofke, omogućavaju da se vidi kako je neko proživeo detinjstvo.

Pastelne boje pokazuju osetljivost osobe, koja je verovatno od detinjstva prisiljavala sebe da glumi strogost. Žuta boja na slici predstavlja želju za materijalnom snagom.

Portreti – osobe koje crtaju isključivo portrete, istražuju nepoznate osobine svoje ličnosti, da bi razumele sopstvene potrebe. Portretu su najčešće izraz svog ličnog skrivenog JA. Ljudi koji crtaju ikone ili bogove predstavljaju emociju majke koja im stalno izmiče. Tu neuhvatljivost oni pokušavaju da fiksiraju crtežom, ali i da ulepšaju majčin lik.

Slikanje portreta je takodje u nekim slučajevima predstavlja način za potapanje sopstvene ličnosti, a to je sitacija kada predstava o sebi ne ispunjava idealno JA. Tada crtež predstavlja vidnu patnju, pa se čini kao da iz papira izlazi tuga.

Naglašeni pogled na portretu ili oko u prvom planu ima posebni značaj ! Oko kao simbol savesti ispoljava osećanja krivice ili pak osećanja koja se teško ispoljavaju, kao i nerašćišćana emotivna stanja.

Harmonije na crtežu – dele se na harmonije tuge, vedrine, mira. Vedrina uglavnom ističe likovno stvaranje mladih. Prepoznatljiva je u toplini linija i vedrini i raskoši boja.

Boja u slikanju izvire iz podsvesti, i ima fizičko delovanje i izaziva pokret duha. Boje mogu ostaviti utisak vedrine, topline, uzvišenosti pa čak i mirisa.

Neki umetnici govorili su da je boja čekić, a duša klavir sa mnogo žica !

Likovno delo je ruka koja pokreće žice, ili dirke i dovodi dušu do treperenja.

Tužan , kratak život ovog zanimljivog dečaka pokušaćemo da Vam predstavimo na najverniji način.

Dajna Saničar odgajan je u indijskoj dzungli Utar Pradesh, kada se 1867 god, njegov dotada poznati način života prekida, od strane lovaca koji su ga pronašli i odveli u sirotište.

Da li mu je bilo lepše sa vukovima ili u sirotištu to niada nećemo saznati, ali možemo predpostaviti da svakako čupanje iz ambijenta koji za tebe predstavlja ceo svet i jedino poznato i odvodjenje na neko sasvim drugačije mesto potpuno nepoznato , sigurno nije bilo lako za ovog mladog dečaka.

Njegova neobična životna priča zainteresovala je i čuvenog Rudiarda Kiplinga, za kojeg nije bilo problema da celu ovu situaciju pretvori u popularan film. Inspirisan životom Dajne , nastao je čuveni Mogli.

Roman ” Knjiga o Dzungli” a i poznati film Volt Diznija, govori o dečaku kojeg su odgajili vukovi u dzungli, dečaku kojeg su roditelji napustili. Iako je odredjeni napor uradjen da se ovaj dečak prevaspita i socijalizuje, on nikada nije ostvario kontakt u komunikaciji sa drugim ljudskim bićem.

Poruka filma, romana a i dogadjaja je uzdižuća harmonija izmedju civilizacije i prirode, a ova istinita priča nam svedoči i dokazuje kako je odrastanje u prirodi bez ičega itekako moguće.

Misionari u sirotištu pokušali su naučiti ovog dečaka, kojeg su lovci pronašli u pećini kako spava i koji je mislio da su on i vukovi jedno te isto, da govori, da hoda… Medjutim razlika , jaz izmedju životinjskog instikta i ljudskog civilizovanog ponašanja bili su preveliki i preteški za razumevanje ovom dečaku.

Dina je imao problem sa hodanjem , tačnije nije ni umeo da stoji na dve noge , a obožavao je sirovo meso i grizao kosti da bi naoštrio zube ! Hranu je prvo mirisao. Ako mu se miris neke hrane ne bi svideo, ne bi je ni jeo.

Komunikacija je bila izuzetno otežana, on nije govorio jezikom kojim su govorili ljudi u sirotištu, a ako bi mu nešto zasmetalo, zavijao bi i rezao.

Ime Saničar dobio je po suboti ( na indijskom ) jer je tada stigao u sirotište. Na kraju kada je uspeo da razume misionare, nikada nije progovorio njihovim jezikom. Što je interesantno nikada nije uspeo da pokaže prstom na neki predmet, verovatno nije shvatao takvu signalizaciju.

Vremenom uspeo je da stane na dve noge, čak i da se sam obuče a kako je zabeleženo ponekad je pušio i cigarete.

Dina se nikada u potpunosti nije prilagodio ljudima, a tuberkuloza ga je odnela u 35. god. života.

Bilo da je žuto, roze ljubičasto.. Svako cveće od praistorije raduje čoveka i čovek mu se divi. Često ga bere narušavajući njegov životni vek, da bi ga prisvoijo i divio mu se ! Postoje male razlike u cveću odnosno načini na koje ono može uticati na nas ukoliko je u našoj neposrednoj blizini.

Kana

Kana za dobru energiju! Ovu egzotičnu biljku ljudi vole zbog njene lepote i atraktivnosti. Kana predstavlja simbol sreće, zdravlja, senzualnosti. Veruje se da je biljka povezana sa nekom pozitivnom energijom, gde današnji svet povezuje sa drevnim vremenima, gde tera zlu kob.

Generacije žena na istoku vekovima koriste smesu od kane, kako bi ulepšale svoje telo u vidu tetovaža, na rukama, nogama a sve u smislu teranja zla ali i pospešivanje plodnosti, kao i privlačenje dobre energije.Biljka Kana ( Lawsonia inermis ), potiče iz Persije, nadjena je na mumijama oje su imale obojene nokte i kosu.

Legenda kaže da je prorok Muhamed boio svoju bradu kanom, a da mu je cvet kane bio omiljen. U Arapskom svetu devojke pre venčanja priolaze posebnu ceremoniju šaranja kanom koja im donosi sreću i plodnost.

Slični običaji mogu se videti i u Indiji. Indijska kana može dostignuti visinu i do jednog i po metra. I u našim prostorima dobro uspeva, te je možemo sresti u parkovima, vrtovima sa uglavnom velikim čvrstim lišćem.

Kana može biti i sobna biljka, a takodje je veoma otporna, čak može rasti i u ekstremnim uslovima, sunce odlično podnosi. Ako želite da van kana dugo cveta stavite je na južni prozor.

Suncokret

Suncokret jedna biljka 1500 cvetića. Osim što osvaja srca ljudi i zove na radost i optimižam ona je i industrijska i medonosna, veoma korisna i cenjena biljka. Helliantus annuus, možete naći i u cvećarama kao veoma dekorativan cvet.

Pčele i pčelari raduju se svakom procvetakom cvetu, jer pruža obilje nektara, i polenovog praha u povoljnim godinama.

Njeno se cvetanje može očekivati početkom jula, pa narednih 20 dana a po negde i do mesec dana.

Najviše voli tople dana kada je i najveća koncentracija nektara, a na jednoj biljci može da bude i do 1500 cvetića.

Svakako njego moćan cvet u nama budi sigurnost, prirodu, vraća nas u detinjstvo i budi radost !

Gladiola

Gladiola , verovali ili ne podstiče na svanju. Ne tako omiljen cvet u narodu, iako pleni svojim neobičnim izgledom, mnogi tumači govora se slažu da gladiola, podstiče na svadju i ne preporučuju je kao polon. Takodje je i simbol ponosa, ali i gordosti.

Gladiola ( Gladiolus hybridum), Imaju zadebljali podzemni deo stabljike, a ne pravu lukovicu. Ukoliko želite da je gajite, treba znati da ona voli rastresito, vlažno i dobro podjubreno zemljište, koje je bogato kalijumom i fosforom.

Ukoliko želite da vam bašta bude rascvetana sve do septembra gladiola je pravi izbor. Nema miris, ima krupne cvetove rasporedjene u klasove, najrazličitijih boja. Visina joj je oko metar, voli sunce, a veoma svečano izgleda u vazi !

Iris

Iris maleni i neosetan, a glasnik bogova i kraljeva. Deluje kraljevski, bogato i smatra se da privlači materijalni uspeh. U našim baštama se može naći pod imenom perunika, iz porodice Iriidaceae, rodjak je gladiole i šafrana.

Naziv perunika dobio je po vrhovnom Bogu staroslovenskih naroda Peruna, gromovnika i njegove žene Perunika.

Ima listiće kao sablje, a postji i mnogo vrsta. Veruje se da je boginja Iriskao glasnik bogovadugom šarala sa nebeskih visina, prenoseći tako poruku na zemlju. Tamo gde bi munja dotakla tlo, izrasla bi Perunika u različitim bojama.

U doba Karla velikog koristila se kao francuski kraljevski simbol.

Snimak koji se proširio društvenim mrežama 2021 godine izazvao je more komentara ali svi se slažu u jednom , NIJE KIT ! Biće koje je dospelo na dno mora i tu skončalo odugačko je preko 80 m.

Video koji je snimljen podvodnim vozilom na daljinsko upravljanje negde u Sredozemnom moru, podeljen je na Fejsbuku. Možete ga pogledati ispod. Ovaj čudan kostur pronašao je čovek koji se inače bavi istraživanjem morskog dna, snimajući vozilom na daljinsko upravljanje.

U videu možemo videti veoma dugačak kostur, kao da je reč o jegulji ili nekoj morskoj zmiji, ali ono što začudjuje je dužina kostura, većini za sada nepoznata. Razlike izmedu kitove kičme i kičme ovog bića su velike, a jedna od njih je što ovde vidimo dve grane kičme dok kod kita ih ima tri.

Korisnici društvenih mreža ovo otkriće smatraju veoma važnim jer se po mnogima radi o nekom mitskom biću starom hiljadama godina, što se može utvrditi i na snimku, jer se kosti pretvaraju u prah kada se dodirnu.

Pogledajte video i podelite sa prijateljima !