Spanać – Nepravilna priprema – Recepti

Spanać

SPANAć – NEPRAVILNA PRIPREMA ILI GAJENJE

Spanać – Nepravilna priprena ili gajenje, je štetna.

Svi znamo da je spanać izuzetno zdrav, prepun gvoždja koje je neophodno za stvaranje dobre krvne slike, izuzetno je zdravo povrće za najmladje, ali nepravilna priprema ili gajenje moze da izazove više štete nego koristi.

Većinu povrća najbolje je konzumirati i brati dok je još mlado, ali verovali ili ne, to ne važi za spanać.

Spanać se nudi i priprema deci, često, iako on hemijskim sastavom može da utiče na metabolizam.

Sastojci spanaća

List i peteljka spanaća, sadrže dva problematična sastojka.

To su : nitrati i oksalna kiselina.

Zato treba znati kako i kojim gnojivom ga treba gajiti i kada ga ubrati.

Upravo zbog štetnosti po ljudsko zdravlje , pogotovo osetljive dece, preradjivačka industrija zapadnih zemalja, postavila je stroge granice, u koncentraciji tih materija sadržanih u spanaću.

Dozvoljena granica opasnih materija u spanaću

Preciznije dozvoljena granica nitrata je 200-300 miligrama po jednom kilogramu svežeg lišća.

Treba napomenuti da su u ovoj priči štetni samo oni nitriti koji nastaju oksidacijom,pa je zbog toga uspostavljen vrlo strog vremenski rok kada ga treba ubrati  i poslati na industrijsku preradu.

Takodje ne bi trebalo da prodje mnogo vremena od kada je  ubran, pa do ruku krajnjeg potrošača i pripreme.

Dakle spremati sveže ubran spanać.

Naime dva do tri sata berbe on već mora biti u procesu prerade, kako oksidacija ne bi napredovala i samim tim rasla količina štetnih nitrita.

Ne podgrejavati spanać

Spomenimo i još poznatu stvar, da se jednom termički obradjen spanać, ne sme ponovo zagrevati, jer se na taj način stvaraju nitriti, koji se delovanjem bakterija u debelom crevu, pretvaraju u nitrozamine koji deluju kancerogeno na ljudski organizam.

Oksalna kiselina

Oksalna kiselina je druga štetna stvar u lišću spanaća. Od svih organskih kiselina, nje ima najviše i to baš u spanaću – 0,12 – 0,77 odsto.

Oksalna kiselina se vezuje sa kalcijumom i tako stvara teško topive soli nazvane kalcijumovi oksalati.

Ovako vezani kalcijum se ne može više otpustiti, pa je za organizam praktično izgubljen.

Na ovaj način veće količine oksalne kiseline mogu da dovedu do pomanjkanja kalcijuma u organizmu na šta su deca u rastu posebno osetljiva.

Pravilna upotreba spanaća

Pravilnim djubrenjem, vremenom berbe (poželjno je imati svoju baštu i uzgajati spanać), i izborom položaja tla, na kojem ćemo uzgajati spanać može se uticati na količinu oksalne kiseline i nitrata, u biljci.

Evo i nekoliko saveta o gajenju spanaca :

Prvo i osnovno pravilo je da ne treba preterivati u njegovom djubrenju, jer će u protivnom sadržati više nitrita nego što je dozvoljeno.

Ako je tlo plodnije, sa više humusa ili nakon sto su na njemu rasle leguminoze ( pasulj, grasak, bob, ili detelina ), potrebno je još smanjiti djubrenje.

Inače mnogo su povoljnija djubriva koja sadrže ugljen-dioksid u obliku amonijaka, (NH) od onih koja ga sadrže u obliku nitrata (NO), a na povećanju količine nitrata utiče i manjak molibdena, pa je nakon analizom utvrdjenog nedostatka molibdena dobro pognojiti zemlju sa amonijacnim molibdatom.

Takodje, utvrdjeno je da gnojiva koja sadrže hlor povoljno deluju na spanać, smanjujući količinu nitrana i oksalne kiseline.

Branje spanaća

Čim spanać razvije dva-tri lista praktički je spreman za branje.

Ipak spanać je bolje i korisnije ubrati kasnije, kada razvije pet listova pune veličine.

Tada je sadržaj nitrata i oksalne kiseline ispod kriticne granice.

Nitrata i oksalne kiseline ima više u lišću iz rane prolećne setve, nego u letnjem i jesenjem spanaću, jer duže hladno vreme u početku vegetacije pogoduje njihovom nagomilavanju.

I za kraj, istraživanja su pokazala da spanać uzgajan u suncem okupanim predelima, sadrži manje nitrata i oksalne kiseline, nego onaj koji je uzgajan na senovitom mestu.