Sveta Gora, Manastir Hilandar, žene, monaški zavet

U današnjem članku saznaćemo zanimljivosti koje nam daje Sveta Gora, Manastir Hilandar kao i o najviše pominjanoj temi vezanoj za ovo mesto a to je zašto žene ne smeju da posete Svetu Goru i pozabavićemo se šta je to monaški zavet.

Sveta Gora

Sveta Gora – Pojanje iz manastira Vatoped

Ovaj materijal je rezultat dugogodišnjeg rada. Uz interesantnu priču praćenu orginalnim video snimcima, saznaćete najvažnije o svakom od 20 manastira, Kareji i skitovima, kao i o monaškom životu u njima.

Sveta Gora je sada već više od hiljadu godina takozvana republika monaha, koja se nalazi na poluostrvu Atos, naravno u dražavi Grckoj.

Sa dvadeset manastira i mnoštvom skitova i drugih manjih naseobina na ovom svetom mestu zive samo monasi, koji su posveceni molitvi, postu i izdvojenosti.

Zenama kao i mnostvu muskog sveta nije dozvoljen pristup ovom svetom mestu, a ako dolazite u grupama, druge ste veroispovesti ili dolazite nenajavljeni moraćete zatražiti strogo regulisanu dozvolu od Ministarstva za severnu Grčku.

Ako planirate ići tamo u produžetku možete naći i broj telefona na koji se monasi javljaju uglavnom u prepodnevnim časovima, tako da je bolja opcija da koristite faks. Tamo se stiže od Beograda do grada Soluna , pa nastavljate put autobusom do Uranopolisa. Od Uranopolisa mozete jedino brodom stići do Svete Gore, gde često možete videti i žene kako jedino brodićem mogu pogledati Svetu Goru a onda se vratiti nazad.

Na obali vaš čeka manastirski prevoz koji je besplatan, kao i hrana i boravak na Svetoj Gori.

Dakle Manastir Hilandar se nalazi na sledećoj adresi : Agios Oros 603 8g Grcka

Monahe možete naći na broju telefona : 0030-2377-023-797

Ako ne uspete dobiti monahe na broj telefon , to možete učiniti putem faksa :0030-2377-023-494

Manastir Hilandar, Sveta Gora

Istorijski podatci nam govore da je Manastir Hilandar ovaj itekako važan manastir, ogromno duhovno nasledje za nas narod, davne 1198 godine osnovao Stefan Nemanja sa svojim sinom Savom(Sveti Sava).

Ubrzo zatim, Stefan Nemanja umire 1200 godine, gde je sahranjen u crkvi Vavedenja Bogorodice, gde se zna da je iz njegovog groba izrasla loza koja uvek radja neobične plodove.

Manastir Hilandar nalazi se na severu Grcke, na poluostrvu Halkidikija, na Atosu (Sveta Gora) .

Arhitektura manastira je u vizantijskom stilu, sa drvenom unutrašnjošću, i brojnim ikonama i freskama od kojih je najpoznatija Ikona Bogorodice Trojerucice. Oko manastira se nalaze veoma visoki bedemi, a svi pamtimo veliki požar koji je zahvatio ovo sveto mesto, krajem 21. veka i naneo veliku štetu, posebno ikonama koje se kasnije restaurirane.

Zasto žene ne mogu na Svetu Goru ?

Da bi se uopste moglo razumeti zasto žene ne mogu na Svetu Goru, moralo bi se najpre o tome informisati i objasniti sta to znači monaški zavet.

Monaški zavet svetogorski monasi – kaludjeri nose vise od milenijuma i dosledno ga primaju.Već više od hiljadu godina Sveta Gora je republika monasi , koji tamo žive i sa dvadeset manastira ovde žive i mole se pravoslavni kaludjeri.

Sa obzirom da je Sveta Gora u Grckoj, grkinje itekako znaju za ovu zabranu, desilo se to da je jedno žensko udruženje, nedavno, ustalo protiv ovog pravila o zabrani staroj koliko i republika monaha.

Kako god bilo, poznavajuci strogoću i pravila ovog mesta, nema sumnje da će ovaj zahtev biti odbijen. Nameće se često pitanje : Zašto žene nemogu na Svetu Goru?

Carica Jelena bila je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru

Jedno od predanja tvrdi da je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru, bila carica Jelena, žena Dušana silnog koji je bio car Srba i Grka, pa je tada u prvoj polovini 14. veka, i ovo monaško poluostrvo bilo u granicama velikog srpskog carstva. Predanje dalje kaže, da je nadomak Atosa vladala kuga, pa da je pred takvom pretnjom i srpska carica Jelena sklonjena na Atos, kao u nekakav karantin. Poznato je da je car Dušan bio veliki priložnik i ktitor, da su mu onda i srpski kaludjeri , ali i drugi, progledali kroz prste zbog carice Jelene. Neki monah se ipak usudio zameriti caru što je njegova žena oskrnavila Sveto ostrvo, svojim prisustvom. Kažu kako mu je Dušan odgovorio da Jelena nije žena, nego carica.

Za ovo delikatno pitanje , morali smo potražiti odgovor od merodavnog oca Nikanora, poslednjeg proigumana manastira Hilandara.

Mudri hilandarski starešina, svetolikog izgleda, nije trošio mnogo reči da bi odgovorio na pitanje.

“Sve potice od Presvete Bogorodice“- rekao je on, – “Bogorodica je primila poruku sa neba i odredila je da mi monasi primamo i propovedamo njen zavet.

Bogorodica je na igumanskom prestolu kao igumanija.

To je i odatle što se monasi dolaskom na Svetu Goru, dvostruko zavetuju, a najčvrsci zavet je jevandjelska molitva Bogorodici, jedinoj koja je kročila na ovo poluostrvo.

Zato je ono neprikosnoveno.Monasi su odredjeni da taj zavet čuvaju, a iz poštovanja prema Bogorodici, ostalim ženama je pristup onemogućen.

Po vaznesenju Hristovom, kaze predanje, Bogorodica krenu na Kipar, u posetu vaskrslome Lazaru iz Vitanije. Čudesna neočekivana bura odnese njen brod na drugu stranu, a ona doplovi do Atosa gde se tada nalazilo pagansko svetiliste Apolonovo.

Na mestu gde je danas manastir Iviron Bogorodici se ukaza poruka od Boga da na Atosu propoveda jevandjelje :” Ovo mesto biće tvoj udeo i tvoj perivoj i vrt i pristanište spasenja onim koji hoće da se spasu.”

Pojava monastva na Atosu bila bi, sudeći po tome, daleki plod misionarskog rada same Bogorodice, pa je Sveta Gora pod njenom suverenom zaštitom.

Kult Bogorodice je na Svetoj Gori zaista glavni kult. Mnogobrojne ikone, pravo bogatstvo ovog mesta, priče i kultna mesta svedoče o tome na svakom koraku.

Dakle, ikone priče i kultna mesta koja vekovima ucvrščuju kult Bogorodice, verovatno ucvrščuju i kaludjere u njihovom kultnom zavetu.

Ako ženama nije jasno zašto ne mogu na Svetu Goru , onda je moguće da ne razumeju njihov monaški zavet.

Uskršnji post

U sedmici koja se naziva još i čista nedelja, započinje od 2 marta, najstrožiji i najduži post tzv. Veliki, Časni ili Uskrsnji.Ovaj post traje narednih sedam nedelja , dakle sve do Vaskrsa.

Za vreme najdužeg posta koji poštuju pravoslavna crkva i pravoslavni vernici, svaka sedmica ima svoje tačno nazvanje : rekosmo da je prva nedelja čista, a zatim slede pačista, krstupokolna, sredoposna, gluva, cvetna i velika nedelja. Pošto je za vreme posta u narodu postojalo mnoštvo odgovarajucih narodnih običaja, to ce o njima biti više reći nekom drugom prilikom.