Upotreba antibiotika – Antibiotici – Samo po preporuci

Upotreba antibiotika – Antibiotici – Samo po preporuci

Šta su antibiotici

Iako do sada najefikasniji u lečenju bakterijskih infekcija, kako lakših tako i onih težih , antibiotici su, po stručnjacima, samo nužno zlo i koriste se samo onda kada je to zaista neophodno.

Upotreba antibiotika na duge staze ili česta upotreba antibiotika može značajno naškoditi opštem stanju organizma.

Kakav je uticaj antibiotika na zdravlje, zašto ih treba koristiti sa oprezom govori nam za Kultivaciju dr.specijalista opste medicina Doma zdravlja Palilula.

Antibiotici – na svoju ruku ili duža upotreba antibiotika

– Kada su prvi simptomi neke bakterijske infekcije već vidljivi, ne može se znati tok te infekcije niti koliko će ona ostati u organizmu.

Ljudi se retko odmah odlučuju na mikrobioloski pregled.
Pacijent ne bi smeo na svoju ruku da uzima antibiotik, prvo jer nije siguran o kojoj se bakteriji zapravo radi.

Kao što smo napomenuli dužom upotrebom antibiotika, podstičemo stvaranje rezistencije – otpornosti bakterija na antibiotike – što se danas često dešava.

Istovremeno upotreba antibiotika remeti i saprofitnu floru organizma, pre svega u crevima.

Naravno antibiotici nisu pametni pa cestom upotrebom ne unistavamo samo patogene vec i korisne bakterije koje imaju vaznu ulogu u ocuvanju dobrog varenja, zdravlje creva i sveopsteg zdravlja.

Čestom upotrebom antibiotika, organizam lišavamo jedne vrste prirodne odbrane od patogenih bakterija kao i od gljivica, što je uvod u razvijanje sistematske kandidijaze – kaze dr.

Znamo da organizam tada postaje da kažemo “ogoljen”, izložen drugim infekcijama, koje se lako lepe, čije bakterije imaju potpunu slobodu da se tu nastane, razmnožavaju i naprave razne vrste bakterijskih infekcija koje se zatim veoma teško leče i na koje mali broj antibiotika deluje.

Nasa sagovornica poseća da rezistentnost može potencijalno svaki antibiotik da razvije.

Razvoj rezistentnosti

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se antibiotici, odnosno upotreba antibiotika svede na minimum, odnosno što manje koristi.

U slucaju manjih bakterijskih infekcija preporučuje se upotreba širokog spektra, standardnih cefalosporina, koji veoma brzo i efikasno deluju na veliki broj bakterija i uništavaju ih.

Takodje ovi lekovi trebalo bi što je moguce krace davati pacijentu.
Inace preporuka je da pre nego se posegne za antibioticima upotrebiti simptomatske lekove, lekove koji snižavaju temperaturu koja prelazi 38 stepeni Celzijusa, korišćenje nekih antiseptika za grlo, inhalacije domaćim čajevima i nekim eteričnim uljima ili biljnim preparatima.

Kao sto smo u mogućnosti da zaključimo zadnjih godina se i te kako nada polaže u lečenje biljem i prirodnim putem.

Tek tada ukoliko tegobe ne prolaze i pacijentu nije ni malo bolje, pacijent treba da se javi lekaru , kako bi mu on prepisao odgovarajuću terapiju.

Sami doktori ne kriju da je sve veći broj antibiotika koji su već izazvali rezistenciju bakterija.

Takvi rezistenti slojevi bakterije, ne samo da postoje kod onog koji je uzimao neki antibiotik, nego se prenose sa osobe na osobu.

Desava se i to da se rezistencija raširi po celom svetu, bez obzira da li ta vrsta antibiotika postoji u tom delu sveta ili ne.

Iz tog razloga opšta preporuka je da se upotreba antibiotika svede na minimum i da se antibiotici koriste samo onda kada je to zaista neophodno.

Posebno nije preporučljivo upotrebljavati iste antibiotike često, jer se time povećava verovatnoća za razvoj rezistencije, a i gljivična oboljenja se često mogu desiti.

Naravno trebalo bi zajedno sa antibioticima upotrebljavati probiotike.

Najjaci antibiotici , takodje oni koji izazivaju gljivične infekcije su TETRACIKLINI.

čak je i pravilo da ukoliko se tetraciklini koriste uzastopno tri meseca, treba uz sebe da nosi kartončić na kome piše da ih je koristio.

Sistematska gljivicna bolest takvom pacijentu u velikoj verovatnoći sleduje.

Oprez pri upotrebi antibiotika – neophodan

Naša sagovornica ističe da prilikom upotrebe antibiotika trebalo bi biti oprezan, poštovati vreme primene a pre svega uzimati ih iskljucivo posle konsultacije sa lekarom.

Retko koji antibiotik nema bas nikakve nus pojave, odnosno interakcije sa drugim lekovima.

Treba uvek i pažljivo čitati uputstva za svaki lek koji se upotrebljava a pogotovu antibiotici.

Raznih je nus pojava od smanjenja kontraceptiva do neželjenih reakcija kada se kombinuju sa drugim lekovima, do ozbiljnijih alergijskih reakcija…

Često nuspojave poput mučnine, gadjenja , smanjenja apetita ne spadaju u teške, a takve nuspojave možemo sresti kod ljudi sa osetljivim želudcem.