Archives 2022

U današnjem članku saznaćemo zanimljivosti koje nam daje Sveta Gora, Manastir Hilandar kao i o najviše pominjanoj temi vezanoj za ovo mesto a to je zašto žene ne smeju da posete Svetu Goru i pozabavićemo se šta je to monaški zavet.

Sveta Gora

Sveta Gora – Pojanje iz manastira Vatoped

Ovaj materijal je rezultat dugogodišnjeg rada. Uz interesantnu priču praćenu orginalnim video snimcima, saznaćete najvažnije o svakom od 20 manastira, Kareji i skitovima, kao i o monaškom životu u njima.

Sveta Gora je sada već više od hiljadu godina takozvana republika monaha, koja se nalazi na poluostrvu Atos, naravno u dražavi Grckoj.

Sa dvadeset manastira i mnoštvom skitova i drugih manjih naseobina na ovom svetom mestu zive samo monasi, koji su posveceni molitvi, postu i izdvojenosti.

Zenama kao i mnostvu muskog sveta nije dozvoljen pristup ovom svetom mestu, a ako dolazite u grupama, druge ste veroispovesti ili dolazite nenajavljeni moraćete zatražiti strogo regulisanu dozvolu od Ministarstva za severnu Grčku.

Ako planirate ići tamo u produžetku možete naći i broj telefona na koji se monasi javljaju uglavnom u prepodnevnim časovima, tako da je bolja opcija da koristite faks. Tamo se stiže od Beograda do grada Soluna , pa nastavljate put autobusom do Uranopolisa. Od Uranopolisa mozete jedino brodom stići do Svete Gore, gde često možete videti i žene kako jedino brodićem mogu pogledati Svetu Goru a onda se vratiti nazad.

Na obali vaš čeka manastirski prevoz koji je besplatan, kao i hrana i boravak na Svetoj Gori.

Dakle Manastir Hilandar se nalazi na sledećoj adresi : Agios Oros 603 8g Grcka

Monahe možete naći na broju telefona : 0030-2377-023-797

Ako ne uspete dobiti monahe na broj telefon , to možete učiniti putem faksa :0030-2377-023-494

Manastir Hilandar, Sveta Gora

Istorijski podatci nam govore da je Manastir Hilandar ovaj itekako važan manastir, ogromno duhovno nasledje za nas narod, davne 1198 godine osnovao Stefan Nemanja sa svojim sinom Savom(Sveti Sava).

Ubrzo zatim, Stefan Nemanja umire 1200 godine, gde je sahranjen u crkvi Vavedenja Bogorodice, gde se zna da je iz njegovog groba izrasla loza koja uvek radja neobične plodove.

Manastir Hilandar nalazi se na severu Grcke, na poluostrvu Halkidikija, na Atosu (Sveta Gora) .

Arhitektura manastira je u vizantijskom stilu, sa drvenom unutrašnjošću, i brojnim ikonama i freskama od kojih je najpoznatija Ikona Bogorodice Trojerucice. Oko manastira se nalaze veoma visoki bedemi, a svi pamtimo veliki požar koji je zahvatio ovo sveto mesto, krajem 21. veka i naneo veliku štetu, posebno ikonama koje se kasnije restaurirane.

Zasto žene ne mogu na Svetu Goru ?

Da bi se uopste moglo razumeti zasto žene ne mogu na Svetu Goru, moralo bi se najpre o tome informisati i objasniti sta to znači monaški zavet.

Monaški zavet svetogorski monasi – kaludjeri nose vise od milenijuma i dosledno ga primaju.Već više od hiljadu godina Sveta Gora je republika monasi , koji tamo žive i sa dvadeset manastira ovde žive i mole se pravoslavni kaludjeri.

Sa obzirom da je Sveta Gora u Grckoj, grkinje itekako znaju za ovu zabranu, desilo se to da je jedno žensko udruženje, nedavno, ustalo protiv ovog pravila o zabrani staroj koliko i republika monaha.

Kako god bilo, poznavajuci strogoću i pravila ovog mesta, nema sumnje da će ovaj zahtev biti odbijen. Nameće se često pitanje : Zašto žene nemogu na Svetu Goru?

Carica Jelena bila je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru

Jedno od predanja tvrdi da je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru, bila carica Jelena, žena Dušana silnog koji je bio car Srba i Grka, pa je tada u prvoj polovini 14. veka, i ovo monaško poluostrvo bilo u granicama velikog srpskog carstva. Predanje dalje kaže, da je nadomak Atosa vladala kuga, pa da je pred takvom pretnjom i srpska carica Jelena sklonjena na Atos, kao u nekakav karantin. Poznato je da je car Dušan bio veliki priložnik i ktitor, da su mu onda i srpski kaludjeri , ali i drugi, progledali kroz prste zbog carice Jelene. Neki monah se ipak usudio zameriti caru što je njegova žena oskrnavila Sveto ostrvo, svojim prisustvom. Kažu kako mu je Dušan odgovorio da Jelena nije žena, nego carica.

Za ovo delikatno pitanje , morali smo potražiti odgovor od merodavnog oca Nikanora, poslednjeg proigumana manastira Hilandara.

Mudri hilandarski starešina, svetolikog izgleda, nije trošio mnogo reči da bi odgovorio na pitanje.

“Sve potice od Presvete Bogorodice“- rekao je on, – “Bogorodica je primila poruku sa neba i odredila je da mi monasi primamo i propovedamo njen zavet.

Bogorodica je na igumanskom prestolu kao igumanija.

To je i odatle što se monasi dolaskom na Svetu Goru, dvostruko zavetuju, a najčvrsci zavet je jevandjelska molitva Bogorodici, jedinoj koja je kročila na ovo poluostrvo.

Zato je ono neprikosnoveno.Monasi su odredjeni da taj zavet čuvaju, a iz poštovanja prema Bogorodici, ostalim ženama je pristup onemogućen.

Po vaznesenju Hristovom, kaze predanje, Bogorodica krenu na Kipar, u posetu vaskrslome Lazaru iz Vitanije. Čudesna neočekivana bura odnese njen brod na drugu stranu, a ona doplovi do Atosa gde se tada nalazilo pagansko svetiliste Apolonovo.

Na mestu gde je danas manastir Iviron Bogorodici se ukaza poruka od Boga da na Atosu propoveda jevandjelje :” Ovo mesto biće tvoj udeo i tvoj perivoj i vrt i pristanište spasenja onim koji hoće da se spasu.”

Pojava monastva na Atosu bila bi, sudeći po tome, daleki plod misionarskog rada same Bogorodice, pa je Sveta Gora pod njenom suverenom zaštitom.

Kult Bogorodice je na Svetoj Gori zaista glavni kult. Mnogobrojne ikone, pravo bogatstvo ovog mesta, priče i kultna mesta svedoče o tome na svakom koraku.

Dakle, ikone priče i kultna mesta koja vekovima ucvrščuju kult Bogorodice, verovatno ucvrščuju i kaludjere u njihovom kultnom zavetu.

Ako ženama nije jasno zašto ne mogu na Svetu Goru , onda je moguće da ne razumeju njihov monaški zavet.

Uskršnji post

U sedmici koja se naziva još i čista nedelja, započinje od 2 marta, najstrožiji i najduži post tzv. Veliki, Časni ili Uskrsnji.Ovaj post traje narednih sedam nedelja , dakle sve do Vaskrsa.

Za vreme najdužeg posta koji poštuju pravoslavna crkva i pravoslavni vernici, svaka sedmica ima svoje tačno nazvanje : rekosmo da je prva nedelja čista, a zatim slede pačista, krstupokolna, sredoposna, gluva, cvetna i velika nedelja. Pošto je za vreme posta u narodu postojalo mnoštvo odgovarajucih narodnih običaja, to ce o njima biti više reći nekom drugom prilikom.

Orah, poznat i kao drveni kombinat, lek je i poslastica, kundak i farba. Po šumama zajedno sa hrastom i kestenom i drugim lišćarima, samoniklo raste ne zahtevajuci negu ni tretman.

Nekada je po Srbiji bilo velikih orahovih šuma, što svedoce mesta poput Orasja, Orašca, Orahova… a danas ima oko četiri miliona stabala pretežno pored kuća od kojih se može dobiti oko 1.5 kg oraha po stanovniku.

Postojbina opbičnog domaćeg oraha zvanog juniperis regija ( a ima ih 15 vrsta širom sveta) proteže se od Karpata preko Turske , Iraka Avganistana do Indije i Kine.Na zapad su ga prenele grčke i rimske legije.

Orah – sveto drvo

Orah su stari latini , kao sveto drvo koristili u lečenju mnogih bolesti, posebno glave , povezujuci izgled oraha odnosno jezgra sa izgledom kore mozga.

I danas se za jačanje, pogotovu malokrvne i slabasne dece preporucuje uzimanje meda u kome je 40 dana držano 40 malih oraščića, veličine lešnika. Uzima se svaki dan po jedna kafena kasičica.

Stari Grci su orah upotrebljavali kao hranu a takodje i u kozmetici za farbanje kose. Još davno, na svoje duge plovidbe sa svim ostalim neophodnim namirnicama, moreplovci su nosili i orahe.

Jezgro oraha

Jezgro oraha , ove kraljevske voćke (što u prevodu sa latinskog znači – regius) sadrzi 65 % ulja, 17 % belančevina, 12 % uglenih hidrata, 2,5 % celuloze, 1,5 % mineralnih materija , pogotovu veliku količinu joda i veliki broj vitamina ( A, B, C, E )

Zbog visoke energetske, hranljive i dijetetske vrednosti, kosmonauti za vreme svog dugog i dalekog puta koriste pastu od oraha i orahovo ulje.

Svi znamo upotrebu oraha u poslastičarske svrhe, za torte, kolače i druge poslastice.

Orahovo ulje

Orahovo ulje je našlo svoju primenu u slikarstvu, ishrani, medicini, parfimeriji… Zahvaljujuci tome što na slikarskom platnu obrazuje skramu, koja pod zubom vremena ne puca.

Orahovo ulje našlo se u ateljeima mnogih slavnih slikara : Leonarda Da Vincija, Rembranta, Ticijana, Goje…

Ni omotač oraha odnosno ljuska nije za bacanje.Ona se pokazala veoma korisno kada je reč o pravljenju postojane crne boje za vunu i svilu, takodje i za stavljenje kože.

Orahove ljuske koriste se još i za pravljenje linoleuma i sredstva za brušenje.

Kalemljeni orah kraće živi

U povoljnim uslovima ova čudesna i hranljiva voćka dosegne i do 35 m u visinu i preko 3 metra u obimu stabla. Sejanci žive od 100 do 400 god., dok su kalemljeni orasi kraćeg veka.

Orahovo drvo

Orahovo drvo je od davnina na visokoj ceni. Samo po sebi ono je čvrsto, otporno na štetocine ima mogucnost dobrog polira. Posle zagrevanja orahovo drvo ne puca i ne menja oblik.

Koristi se za pravljenje namestaja, čak i kundaka za oruzije, ukrasa i umetnickih predmeta.

Na selu koristi se upostelji da bi rasteralo muve i druge insekte ali i u pasulj da bi se sprecio razvoj žižka.

Narodna verovanja

Mnoga narodna verovanja vezana su za orah. Na primer, na Badnje veće domaćica iz sita baca na ukućane i po kuci orahe, sa pšenicom i kukuruzom da godina bude rodna.

Na dan venčanja , majka mladi stavlja u nedra dva oraha da bi radjala musku decu.Mladji ljudi nisu sadili orah jer se verovalo da ce umreti ako se orah osuši.

Nije dobro ako se sanja jer se veruje da predskazuje sirotinju i đtetu, kažu sujeverni.

Medjutim , ako se u znak ljubavi pokloni orah poruka je nedvosmislena – budi moja, neceš se pokajati.

Tako je nekada bilo po selima Srbije, što nam ostaje da pamtimo i pominjemo , jer to sve govori koliko je orah jedna vredna voćka.

Gajenje oraha

Orah se lako gaji, to svi znamo ali pod uslovom da je zasadjen na odgovarajucem mestu. To znači da nema kasnih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva, koji mogu da smrznu rod i pre nego sto se zametne.

Zemljiste u koje se spusta koren , trebalo bi da bude duboko, rastresito i sa dosta vlage i kalcijuma. Mada može da uspeva i na kamenitim terenima.

Jednostavno, orah uspeva tamo gde uspeva i hrast. Ovoj vrednoj biljci odgovaraju umereno topla vinogradska podrucja do 1000m nadmorske visine.

Uprkos svemu na nasim prostorima ova izuzetna voćka je u zapećku voćarstva. Više se može sresti kako raste kao korov pokraj nekog puta.

Jedan od razloga je neredovno radjanja, zbog osetljivosti na pozne prolećne mrazeve, iako postoji nebrojano mnogo sorti i selekcija. Takodje našem narodu ne odgovara ni to što prodje nekoliko godina dok ne rodi sejanci tek u 10-toj godini, dok je kod kalemljenih to je ranije, često već posle treće godine.

Od Sredozemnog mora preko vrelog peska Sahare pa do Atlanskog okeana prostire se veličanstveni Maroko, veličanstvena crevena zemlja egzoticnih mirisa i plesova, koja uvodi turiste u tajne 1001 noći, kojima putovanje u Maroko predstavlja nezaboravan dozivljaj.

Maroko se nalazi na severozapadu Afrike. Sredozemno more na severu i Atlanski okean na zapadu čine prirodnu granicu i dele ovo zadivljujuće mesto od modernog sveta.

Dok na jugu i na istoku Sahara i obronci planine Atlas pišu granicu sa Alzirom. Već više od 360 godina , Marokom gospodare kraljevi. Trenutno vlada mladi kralj Muhamed VI po ugledu na moderne evropske monarhije.

Marakeš , Fes, Mekneš, Rabat, Kazablanka

Kraljevski gradovi Marakeš, Fes, Mekneš, Rabat i naravno Kazablanka najveća su atrakcija ove lepe zemlje.

Ova zemlja prepuna je egzoticnih mirisa boja, zadivljujuće muzike i plesa. Već 30 vekova ona čuva tragove starih civilizacija, pa je tako večita inspiracija umetnicima iz celog sveta.

Maroko gradovi

Gradovi u Maroku dele se na stari deo ili medinu i novi deo ili ville novelle. To su dva različita sveta, pa stičete utisak da ste iz bajke u 1001 noći, za nekoliko minuta stigli u najmoderniji spa centar. U jednom je kazaljka na satu zaustavljena u srednjem veku i tu ostala, a drugi deo je moderan , brz i dobro drzi korak sa svetom.

Maroko-Fes

Fes kao i ostali veći marokanski gradovi veoma je ponosan na medinu Fes el Bali (stari deo grada , opasan zidinama) i novijeg dela.

Za Fes el Bali se kaze da je najveća urbana pešačka zona na celom svetu. U samom centru tvrdjave Fes el Bali nalazi se džamija, medjutim ako niste muslimanske veroispovesti nećete imati to zadovoljstvo da je posetite.

Turisticki obilazak odnosno tura je najbolji način da se upoznate i doživite čari tradicionalnog Fesa. Oni hrabriji i snalažljiviji mogu da se otisnu peške prepunim alejama, previše uskim za vožnju automobilom. U toj avanturi treba imati na umu da veoma lako takav turista može da se izgubi sličnim uskim ulicama , pa rizikuje da će morati da se cenjka sa lokalnim vodičima da ga vrate nazad na pravi put.

Maroko-Marakeš

Marakeš je grad sa više od milion ljudi koji u njemu žive i četvrti po veličini. Zaštitna boja Marakeša je crvena, dok je u Fesu žuta. Stara legenda govori o tome da kada je u srcu Marakeša izgradjena dzamija, toliko je krvi poteklo tim gradom , da su kuće, ulice, trgovi postali crveni.

Marakeš je danas centar marokanskog turizma, čiju lepotu su mnogi prepoznali, osetili i o njoj pisali. Mnoge svetske zvezde imaju svoje vile baš u centru Marakeša, a većina hotela je u rukama stranog kapitala.

Rabat je glavni grad Maroka, četvrti kraljevski grad, nekadašnje gusarsko utočište. Kupujete li najbolje i najlepše tepihe, svratite u Rabat. Stara legenda kaše dok je jedna roda letela iznad kuća, bacila je komad tepiha koji je pokupila negda u planinama.

Žena koja ga je nasla videvši čudan dizajn, došla je na unikatnu ideju i tako zaradila čitavo bogatstvo, jer niko drugi nije izradjivao takve tepihe.

Rabat je i značajna industriska luka koja uključuje proizvodnju tekstila, prehrambenih proizvoda i gradjevinskih materijala. U Rabatu su smešteni Unirvezitet Mohameda V, Nacionalni konzervatorijum muzike, plesa i dramskih umetnosti, a posebno je interesantno videti mauzolej Hasana V sa istoimenom kulom.

Kazablanka

Ako poželite da se vratite u danasnji, moderni svet, pravi izbor je Kazablanka. Nalazi se na obali Atlantskog okeana. Najveći je marokanski grad i ekonomsko središte. Glavno obeležje Kazablanke i ponos je dzamija Hasana II.Napravljena 1993. godine, druga je po veličini na svetu.

Marokanci imaju podeljeno mišljenje o njoj, neki se njome ponose dok drugi misle da je silan novac koji je za nju potrošen , mogao iskoristiti na drugi nacin.

Kazablanka ima železnicu, glavne saobraćajnice i medjunarodni aerodrom. Takodje jedna od najvećih luka na svetu pripada Kazablanci, a žitarice koža i vuna su glavne sirovine za izvoz.

Djavolje oko

Kada je o verovanju reč, mnogi Marokanci veruju da djavolje oko donosi zlo i od njega se štite na simbolican nacin – pokazuju dlan prstima nagore – Fatmina ruka. Fatmina ruka , ćerke proroka Muhameda , često se može videti nacrtana na ulaznim vratima domova, ili kao privezak u prodavnici nakita. Takodje narod koji tamo živi veruje da kameleon ima magičene moći.

Naime da bi joj muž bio veran, žena će morati kameleonove kosti da ubaci u njegov rucak. Ako smatraju da ih prati nesreća, marokanci ce ubaciti kameleona u peci na drva i oko nje obići pet puta. Ako kameleon eksplodira, zlo i nesreća su odstranjeni, a ako samo gori, još ce ih pratiti zla sudbina.

Tradicionalno tetoviranje žena

Svaka žena u Maroku nosi neku tetovazu kanom, bilo na ruci, nozi , zglobu. Žene koje crtaju tetovaže jesu prave umetnice i mnogi umetnici bi im pozavideli na umeću, a njihovi radovi izgledaju poput čipke.

Mlade, ne udate žene ukrašavaju samo ruke, a kada se udaju dopusteno im je da ukrašavaju i noge, a kasnije i ostale delove tela. Po njihovom običaju najposebniji dan ukrašavanja,kanom je za njihovo venčanje.

Devojke koje se tetoviraju na taj način oglasavaju njihov ulazak u svet odraslih, a dizajn tetovaze govori da li je šena udata ili ne. Postoje i tetovaže za koje se veruje da imaju isceliteljsku moć, a neke samo naglašavaju senzibilitet i osetljivost ženskog tela. Bilo kako bilo jako je neobično i prijatno videti na taj način istetovirane žene, jer deluju nežno i suptilno.

Kuhinja

Kada je reč o kuhinji u Maroku, nema ko nije čuo za njihovo nacionalno jelo kus-kus. Iako mnogi misle da je ovo tunizansko nacionalno jelo, on se sprema u svim severnoafrickim zemljama na drugačiji način.

U Maroku kus-kus se sprema sa mesom (jagnjetina, teletina ili piletina ) i sedam vrsta povrća.Tradicionalna jela su harira, čorba od ovčijeg ili govedjeg mesa, kefta-ćufta. Ćesto na njihovoj trpezi možete videti zdravo spremljenu kuvanu ribu. Nacionalno piće Maroka je čaj od nane.

Svinjetina i alkoholna pića su verski zabranjena , ali ne i zakonom.

Koža visokog kvaliteta

Maroko je nadaleko poznat po proizvodnji kože visokog kvaliteta. Ipak poseta kvartu sa kožarskim radionicama, u blizini Karauin dzamije , preporučuje se samo onima sa izdrzljivim želudcem, jer je poznat po veoma neprijatnom mirisu a glavna je atrakcija Fesa.

Posetioci su u mogućnosti da se popnu na neku od terasa, koje pripadaju okolnim prodavnicama kože, sa kojih se pruža pogled na celokupan teren sa radionicama, burad sa bojama i stavljenom kožom.

Letnje infekcije kože – gljivična oboljenja često možemo sresti u letnjem periodu, jer je to godišnje doba najpogodnije za razvitak i opstanak ovakvih vrsta infekcija i to sve zbog pojačane vlažnosti kože. Neka ce pažljivom negom tela brzo nestati, dok druga zahtevaju odlazak lekaru.

U letnjim mesecima zbog pojačanog znojenja, nepovoljnog delovanja toplote i sunčevih zraka česte su promene na koži od prolaznih crvenila do ozbiljnijih infekcija koje mogu zahvatiti i čitavo telo.

Neke od njih prolaze odmah posle tuširanja, neke su upornije. Dovoljno je posipati talkom ili mazati krečnim mlekom, dok je za neke neophodno javiti se specijalisti, bilo da je reč o alternativnoj ili klasičnoj medicini.

Najčešće Letnje infekcije kože – pitiriazis verzikolor

Najcesce Letnje infekcije kože , čak 10 odsto svih pacijenata koji se javljaju dermatologu u sezonskom periodu, potiče od gljivice u nauci poznate kao pitiriazis verzikolor.

Ova infekcija često se javlja na koži preosetljivih osoba. Nastaje zbog prevelike izloženosti kože vlazi, u situacijama prevelikog znojenja, čestih kupanja na bazenu, rekama, jezerima , čak i upotrebom vlažnog peskira.

Beli kruzić prvi znak kožnog oboljenja

Kao sto nijedne promene u obliku kruga nisu dobre, to vazi i za crvene, bele, smedje pege. Najčesce se pojavljuju na vratu, ledjima podlakticama, a vremenom se krugovi sire , postaju sve veći i mogu zahvatiti čitavo telo.

Često se kod muskaraca gljivična infekcija javlja i u predelu prepona. Ove promene na koži su takodje i neprijatne budući da se na obolelom mestu javlja i svrab.

Kada dodjete u fazu oporavka primetićete da one menjaju boju i perutaju se. Na mestu gde je bilo crvenilo nastaju male, bele kružne površine i taraju čitave godine.

Loš estetski utisak

Budući da se promene pojavljuju, kao sto šmo rekli na vidnim delovima , oko dekoltea, vratu, rukama to može ostaviti loš estetski utisak. Koža postaje šarena ili posuta belim pegama i prilično može stvoriti nervozu kod obolelog.

Letnje infekcije kože – Šta Činiti ?

Koži se vraća normalna pigmentacija kože tek naredne godine ponovnim sunčanjem.

Pacijenti koji imaju ovakvu vrstu problema kažu da se “kupaju sto puta dnevno”, ali budući da se radi o gljivičnoj infekciji važno je kožu dobro osušiti i održavati je suvom , što se može postići talkom ili krečnim mlekom.

Vlaga i vlažnost kože utiče ne samo na nastanak infekcije već je i produžava i podstiče razvoj gljivica.

Letnje infekcije kože – prenosivost

Ova infekcija nije prenosiva sa osobe na osobu, čak ni na članove porodice!

Koliko je poznato ne prenosi se ni rukovanjem, tako da obolela osoba nema razloga da se oseti diskriminisano. Ipak odredjene mere opreza bi ipak trebalo preduzeti.

-Osoba sa gljivicnom infekcijom trebalo bi da ima svoj peskir

Crvene mrlje – druga zapaljenja

Tamne i crvene mrlje nisu znak samo gljivicne infekcije. Dogadja se da sa drveta padne gusenica na otkriveno lice , vrat, ruke. Njeno milenje zagolica i prilikom uklanjanja gusenice rukom ona se utrlja u kožu.

Telo gusenice sadrži odredjene sokove tzv. fototoksicne supstance. Pod dejstvom svetlosti ove materije se razlažu i izazivaju na koži plikove, a kad prodju ostavljaju i tamne mrlje.

Leti su česta i druga zapaljenja kože nastala usled znojenja i toplote. Naročito su uočljiva kod osoba koja su previše odevena ili kod onih koji nose sintetičke tkanine. Svi znamo koliko su prirodni materijali od kojih su napravljeni odevni predmeti, važni u svakodnevnom životu.

Takodje ne treba zaboraviti ni posteljinu na kojoj spavamo. Sintetika – nikako. Pokriveni delovi tela u ovakvim materijalima osećaju se kao da su u najlon kesi.

Što svakako podstiče prekomerno znojenje i zadršava vlagu tela na jednom mestu.

U toploj i vlažnoj sredini može doći i do upale znojnih žlezda i pojave vezikula – crvenih tackica, svraba i peckanja.Iako neprijatne ovakve promene na koži prolaze već posle nekoliko dana.

Za smirivanje upale dovoljno je svakodnevno tuširanje, pažljivo sušenje kože i posipanje dečijim puderom.

Letnje infekcije kože – lečenje antibioticima

Ako se nalazimo u vodi koja je mutna – prljava na koži se moze javiti arterijska infekcija u obliku gnojnih bubuljica. Najčešci izazivači ovakvih oboljenja su stafilokoke.

Iz tog razloga najčešće se i primenjuju antibiotske masti. Ponekad se dešava da i uprkos preduzetim merama, infekcija počne da se širi i na zdrave delove kože.

U takvim slučajevima, potrebno je terapiju produžiti na obično sedam dana. U vreme lecenja bakterijske infekcije ne preporučuje se sunčanje i kupanje na otvorenom prostoru.

Dermatitisi

U letnjem periodu nisu retki ni dermatitisi izazvani ujedom buva, koje pacijenti u sali zovu klintonke, jer su se naročito razmnožile posle bombardovanja Srbije.Posledica njihovog ujeda je pojava mehurica po kozi, čijeg uzročnika u početku je teško prepoznati.

Od kožnih infekcija trebalo bi razlikovati tzv. solarni dermatitis.Kod preosetljivih osoba već posle prvog sunčanja javljaju se osipi, plikovi, crvenila…

To mogu biti i parfemi

Slične promene u dodiru sa suncem mogu izazvati parfemi sa bergamotovim uljem.Ova podloga za parfeme stvara i tamne mrlje na vratu.

Slican efekat mogu izazvati i pojedine trave koje sadrže kako to stručnjaci kažu, furokumarine i psoralene. Oni se mogu naći u pojedinom voću i povrću a naročito ih ima u livadskim travama.

U setnji kada koža dodje u dodir sa pojedinim travama, u kombinaciji sa sunčevom svetlošću mogu se pojaviti trakasta crvenila sa plikovima.

Za lečenje ovakvih pojava lekari često pripisuju kortikosteroidne masti.

Fotosenzitivni efekat, može se takodje dobiti i od pojedinih pomada za sunčanje.Pojedini biljni preparati, koji ustvari služe kao podloga za zaštitne supstance od sunaca, ustvari su izazivači alergije i crvenila kod preosetljivih osoba.

Krsna slava je ukorenjena duboko u Srpskom narodu, datira još od Svetog Save koji nam je pokazao put ka hrišćanskom načinu slavljenja Boga.

Običaj i tradicija je da se krsna slava prenosi sa oca na sina, sa kolena na koleno gde oni koji slave istog Svetitelja najverovatnije potiču od istog pretka. Srbi su slavili slavu i u najtežim trenutcima , gde se dan slave veoma poštovao i proslavljao na najbolji mogući način.

Srpska slava je narodno verovanje i slavljenje Boga i Božijih svetaca, gde će se slavljenjem upodobiti i od Boga biti proslavljen u večnom Carstvu Nebeskom.

Danas smo svedoci potpuno pogrešnog pristupa ovom svečanom verskom činu, gde mladi da li zbog obaveza, ekonomske situacije ili nečeg trećeg, tek jedva da po koji slavi slavu sa svojom porodicom ili je ne slavi uopšte.

Običaji Krsne Slave

Krsna slava , slavljenje Svetitelja – zaštitnika porodice vraća veru i zaštitu, daje blagoslov i miliji osećaj u srcu. To je trenutak kada je cela porodica na okupu, srećna i vesela slavi svoje uspehe, napredak i ostvarenja. To je trenutak koji se ne zaboravlja. Slava se slavi i u crkvi zajedno sa ostalim vernicima na svetoj Liturgiji, gde su prisutni svi Sveti i svi Božiji andjeli.

Običaj kojeg se treba držati kada je u pitanju slavljenje slave je imati slavsku ikonu, kandilo, umesiti slavski kolač, upaliti slavsku sveću, napraviti slavsko žito, izvrsiti obred njihovog osvećenja.

Nasledjivanje Krsne Slave

Potpuno je pogrešno verovanje u našem narodu da sin kome je otac živ iako se oženio, ne treba da slavi svoju krsnu slavu. Sin ukoliko je ostao u kući svoga oca i tu zasnovao porodicu, moše i treba zajedno sa svojim ocem proslavljati istu slavu.

Sin koji se odvojio od svojih roditelja i izašavši iz kuće svoga oca, treba da ima i slavi svoju slavu, iako mu je otac ziv. Ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg sin ne bi uzivao u blagodetima proslave sa svojom mladom porodicom.

Ukoliko je otišao iz doma svog oca sin bi trebao slaviti svoju krsnu slavu.

Prve godine , nakon što je osnovao svoju porodicu, sin dolazi kod oca na slavu, otac predaje jednu četvrtinu kolača, čestitaju slavu jedan drugome, a otac sinu poželi da sa svojom ženom u svojoj kući , dugo i u zdravlju slavi krsnu slavu. Sledeće godine sin počinje sa svojom porodicom slaviti svoju vlastitu krsnu slavu.

Slavljenje Krsne Slave

Ukoliko materijalne mogućnosti jedne porodice i dobra volja to dozvoljavaju, može se ugostiti i ostatak familije , prijatelja , kolega i sa njima proslaviti slava. Ukoliko ne dovoljno je obeležiti na odredjen način slavu i proslaviti je u svom srcu u krugu uže porodice, uz naravno molitvu Bogu za napredak i zdravlje.

Slava nije gozba i veselje u nedogled, pijanka i lumperajka, slava je proslava i znak uvažavanja Boga i njegovih Svetitelja. Slavu treba uvek slaviti, bez obzira na mogućnosti, situacije, radosti, tugu… Slavom se odužujemo svome Svetitelju i poklanjamo pažnju jednom godišnje našem Svetcu.

Ukoliko nemate nasledjenu slavu

Ukoliko nemate nasledjenu slavu vi možete proslavljati Svetca na čiji ste dan kršteni, kao svoju krsnu slavu.

Možete i sami birati Svetca, zaštitnika doma i porodice i odabrati da proslavljete , po tome ukoliko Vam je taj svetac zbog nečega prirastao k srcu ili Vam je značajan.

Prehlada lekovi – kada zavladaju papirne maramice

Prehlada – skupa bolest

Kada zavlada prehlada lekovi su prvo na šta se pomisli , radi olakšavanja simptoma i lakšeg svakodnevnog života.

Milione ljudi širom planete, neke sedam neke deset dana muči ista tegoba kada zahladni grebe  u grlu, iz nosa curi kao iz slavine, kijanju nikad kraja…

Prehlada je skupa bolest , recimo u Nemackoj zbog nje se izgubi čak 60 milijardi radnih dana.

Prehladu je gotovo nemoguće izbeći ali se svakako možete nadati da uz dobar imuni sistem pobedjujete lakše.

Oči crvene , kapci otečeni lako povišena temperatura i  umor vode u malaksalost.

Za to vreme se nemilice troši tone papirnih maramica a uz preznojavanje i ispijanje čajeva, isprobavaju se raznovrsni naćini lecenja te virusne bolesti.

Prehlada – statistika

Pedantni Nemci su izračunali da se godišnje prehladi oko 50 miliona njihovih sunarodnika a to bi značilo da se izgubi oko 60 milijardi radnih dana.          Na različite , lekove, sirupe i druga lekovita pomoćna sredstva tradicionalno štedljivi nemci su potrošili oko 858 miliona evra.                                                     

Prehlada lekovi – čekajuci tabletu

Dete se u proseku prehladi šest puta godišnje, odrasli najmanje dva puta.  Retki srećnjici mogu da izbegnu susret sa nekima od čak dve stotine virusa koji uzrokuju prehlade. 

Najveci deo uzročnika pripada grupi rinovirusa sa oko sto dvadeset različitih tipova. 

Oni se najbolje osećaju u sluzokozi nosa. Tamo je gotovo uvek temperatura oko 33 C, a tu banju rinovirusi prosto obožavaju.

Svoj recept za lečenje imaju svi – od preventivnih kura belim lukom, utopljavanja i preznojavanja, do onog sedam dana po sedam tableta vitamina C.

Srećom za razliku od virusa gripa, virusi koji izazivaju prehladu uglavnom su bezopasni. 

I ako nisu smrtonosni i od njih brzo oporavljamo, svako bi želeo da izbegne ponovni susret sa tim dosadnim nevidljivim gostima.

Strucnjaci vec godima vode bitku protiv virusa prehlade, a uveliko je otezava raznolikost mikroba i otkrivanje novih podvrsta.

Tako se od nedavno najavljuje tableta i sprej protiv prehlade – za sada su provereni samo na zivotinjama.

Kako se predvidja, to nece biti prava vakcina sa produzenim delovanjem ce trajno stititi organizam, nego neka vrsta preventivnog leka koji ce onemoguciti razvijanje zaraze. 

Lek bi koristio mehanizam receptora odnosno sprecavao bi viruse da se vezu za receptore u celijama.

Prehlada Lekovi iz kuhinje i lekovi iz apoteke

Ali dok se bilo koji od tih obećavajucih lekova ne pojavi u apotekama i spreči bar mali deo neprijatnih prehalda, ostaju na snazi stari tradicionalni saveti i proverena sredsva koja, ako već ne sprečavaju bolest, bar mogu da olakšaju dane vladavine papirnih maramica.

• Tablete acetilsalicilne kiseline ( aspirin, andol, midol..) – pomažu u slučaju prehlade već više od 100 godina. Uz njih, tu su i druga mnogobrojna sredstva protiv bolova i snižavanja telesne temprature. Treba ih samao pažljivo prilagoditi uzrastu i ne uzimati ih previse da bi se izbegle propratne nezeljene pojave.
• Tecnost – što više, to bolje! Topli i osvezavajuci napici ( čaj, mleko, limunada ili sok od pomorandze).
• Bombone ili pastile za grlo – smanjuju ‘grebanje’ i olakšavaju izlučivanje sluzi.
• Sirupi – lečiti se od prehlade mnogi olako posežu za sirupima. Sa obzirom na to da postoji čitav niz sirupa (za iskašljavanje, protiv kašlja, za suvi kašalj) najbolje je posavetovati se sa lekarom. U svakom slučaju, sirup mnogima pomaže da lakše spavaju jer smanjuje nadražaj grla.
• Cink – U jednoj studiji objavljenoj u uglednom medicinskom časopisu Lanset, kaze se da će 13 mg tog minerala prepoloviti trajanje uobičajne prehlade. Stručnjaci smatraju da Cink zaustavlja viruse tako što ih prisiljava da napadaju sami sebe.
• Beli luk – U labolatorijskim uslovima Beli luk unistava bakterije podjednko kao antibiotici, medjutim kada se jede učinak je nešto manji. Ipak, sa obzirom na njegovo antibakterijsko delovanje, dobro je jesti taj narodni lek i preventivno i dok bolest traje. U svakom slučaju efikasniji je u svežem obliku nego pripremljen na bilo koji nacin. Kuvati ga treba u ljusci.
• Etericna ulja – odlična za opuštanje mišića, za inhalaciju ili u kupkama. 
• Čokolada i smeh – poznato je da čokolada i smeh stimulisu proizvodnju imunoglobulina koji je vrlo značajan u odbrani organizama u borbi sa infekcijom. Napokon, dobar izgovor za uživanje u čokoladi, zar ne?