Homeopatija – Lek za svakog bolesnika

Homeopatija odnosno homeopatsko lečenje forsira pravljenje psihofizickog portreta ličnosti, procenu simptoma, i praćenje delovanja lekova kao uvod za uspešno lečenje. Ovaj način lečenja zahteva i posvećenost i posebnu pažnju od strane homeopate.
Homeopatija ima osnovne principe lečenja koji se mogu sažeti u tri pravila.

Osnovni principi homeopatije

Budući da se bolesnik posmatra kao psihofizicko jedinstvo, homeopatska metoda lečenja je individualna.
Kada je reč o homeopatskim lekovima oni proizvode slične simptome kao i bolest koju treba lečiti a lekove koje prepisuju homeopate pripremaju se na poseban način i daju se u izuzetno malim količinama.
Homeopatija je veoma slična medicini, budući da im je cilj isti – pobediti ili spreciti bolest. Izbor leka za lečenje bolesti u homeopatskoj medicini razlikuje se od klasične medicine.
U klasičnoj medicini lekovima se suzbijaju simptomi ili se deluje na uzročnika bolesti. Kod bakterijskih infekcija antibioticima se mogu uništiti uzročnici bolesti, a kod visoke temperature lekovi mogu sniziti temperaturu.
Homeopatska medicina za razliku od klasične ne uklanja simptome, ne uklanja mikrobe već je skoncentrisana na odbrambene snage organizma i njihovo podsticanje, u borbi sa činiocima bolesti.

Simptomi i izbor u homeopatskom lečenju

Za izbor homeopatskog leka simptomi su od ključne važnosti. Simptomi pokazuju kako osoba reaguje na izazivača.
Kada su virusi u pitanju kod neke osobe oni izazivaju bol u mišicima a kod druge stomačne tegobe.

Pri odredjivanju leka simptomi bolesti kod bolesnika moraju se poklapati sa simptomima koji je dati lek izazvao na zdravim osobama.
Neki se lekovi daju tek po prestanku simptoma a neki za vreme trajanja tegoba.
Za sada je delimično ispitano oko 2.500 homeopatskih lekova od kojih je 400 prihvaćeno i u potpunosti ispitano.
Izbor najefikasnijeg leka odredjuje se prema individualnim reakcijama, vrsti bolesti i principu sličnosti.

Homeopatska medicina zahteva dugotrajno, postepeno lečenje, strpljivost lekara, posvećenost i razumevanje kako lekara tako i pacijenta, kao i saradnju.

Osim pregleda i dijagnoze neophodno je izvršiti i procenu celokupnog stanja bolesnika.
Pacijent treba da opiše svoje tegobe, kako se zbog njih oseća, šta i zbog čega dolazi, da bi se napravio psihofizicki i emocionalni portret.
Americki homeopata Dzejms Tajler Kent utvrdio je i homeopatsku tipologiju ličnosti koja se koristi u izboru terapije i izradi ovih portreta.

Homeopatija – homeopatska medicina

je nastala u Nemačkoj, krajem 18. veka.
Osnivač homeopatije je Samjuel Haneman, prvi lekar koji je ispitivao kako lekovi deluju na zdrave osobe.

Na svojim saznanjima i rezultatima zasnovao je racionalnu, homeopatsku terapiju čiji se principi ni do dan danas nisu promenili.

Razočaran u do tadašnje lečenje i klasičnu medicinu, Haneman je homeopatski metod lečenja najviše primenjivao u lečenju kolere i tifusa, zarazne bolesti koje su u to vreme bile veoma česte.

Njegovi učenici su svoja znanja preneli širom sveta, gde je veoma dobro prihvaćena jer je davala rezultate i bila veoma efikasna.
Danas možemo pronaći puno zbirki i knjiga vezanih za homeopatsko lečenje i homeopatske biljne lekove.
Lečenje je sporije nego li kod klasične medicine ali o njegovoj efikasnosti imamo puno dokaza.