Odmor za hronične bolesnike – Gde otići ?

Uticaj na zdravlje i odmor za hronične bolesnike može se pripisati i pojedinim mestima na koja odlaze kako bi se odmorili.

Pozabavićemo se koja su to mesta pogodna za odredjenu grupu hroničnog oboljenja i pomoći Vam da lakše odlučite koje je to mesto pogodno kako za odmor za hronične bolesnike, tako i za poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.

SAN – NESANICA

Osobe koje pate od poremecaja sna- nesanice, ne preporučuje se boravak na velikim nadmorskim visinama. Takodje se ne preporučuje boravak na takvim mestima ni osobama sa psihosomatskim oboljenjima.
Zbog izuzetno velike jonizacije vazduha, planinska klima povećava tonus mišica i dolazi do blaže nervne napetosti.
Što se tiče boravka na plaži kao i kupanja u morskoj vodi, ona izuzetno poboljšavaju san. Taj efekat nastaje zbog toga jer se na takvim mestima krvni sudovi prvo šire, a zatim skupljaju. Plivanje čitavom telu omogućava zdrav odmor i ovaj vid rekreacije je idealan kao odmor za hronične bolesnike.

ASTMA

Za asmatičare – planina je idealna. Em što je vazduh besprekorno čist, planina utiče i na poboljšanje krvne slike, asmatičari koji su često alergični na grinje na planini mogu da odahnu, jer one na nadmorskoj visini iznad 1200 metara, ne opstaju.

Medjutim asmatičari bi trebalo da pripaze i ne izlažu se jakom suncu, iz razloga što jaka sunčeva radijacija može izazvati alergiju kože. Takodje asamtičarima može prijati i morska klima ali bi trebalo na odmor da idu kada nije sezona polena.

MIGRENA

Za osobe koje pate od migrene ili čestih glavobolja visina nije preporučljiva. Jonizacija vazduha na većoj nadmorskoj visini izaziva sužavanje krvnih sudova koji hrane moždane ovojnice.

Nedostatak hrane i kiseonika u njima izaziva migrene. Na obali mora, morska lokalna klima nema nekog posebnog uticaja na migrenu, osim kada duva jak vetar.

KARDIOVASKULARNI PROBLEMI

Najpreporučljivije za ljude sa ovakvim oboljenjima je more. Planine se ne preporučuju jer vazdušni pritisak na velikoj nadmorskoj visini je smanjen, a kiseonik proredjen. Takva situacija pogoršava stanje bolesnika.

Netolerancija na visinu se dešava i onima koji posle duže šetnje ne mogu da dodju do vazduha. Srčani bolesnici treba da uživaju u morskoj klimi ali se moraju čuvati zenita.

Plivanje i fizicke aktivnosti poboljšavaju stanje rada srca. Srčani bolesnici bi trebalo da su u društvu ako ulaze u vodu i plivaju, jer u trenutcima iznenadne slabosti mogu se naći čak u životnoj opasnosti.

KOŽNE BOLESTI

Probleme i simptome kožnih bolesti može ublažiti boravak na planini. Koža obolela od dernatitisa, akni, psorijaze poboljšava stanje gde je odsutnost zagadjenja činilac.

Takodje treba voditi računa o pojačanom sunčevom zračenju. Osobe sa otvorenim ranama ne bi trebalo da se kupaju u moru jer ih so može dodatno iziritirati.

REUMATIZAM

Reumatičarima prija i more i planina. Svakodnevna fizicka aktivnost, šetnja i planinarenje, kao i plivanje imaju pozitivan uticaj na zglobove i jačaju mišice. Toplota i plivanje u morskoj vodi postepeno ublažavaju bol u zglobovima.