Orah – lečenje mnogih bolesti, šta niste znali ?

Orah, poznat i kao drveni kombinat, lek je i poslastica, kundak i farba. Po šumama zajedno sa hrastom i kestenom i drugim lišćarima, samoniklo raste ne zahtevajuci negu ni tretman.

Nekada je po Srbiji bilo velikih orahovih šuma, što svedoce mesta poput Orasja, Orašca, Orahova… a danas ima oko četiri miliona stabala pretežno pored kuća od kojih se može dobiti oko 1.5 kg oraha po stanovniku.

Postojbina opbičnog domaćeg oraha zvanog juniperis regija ( a ima ih 15 vrsta širom sveta) proteže se od Karpata preko Turske , Iraka Avganistana do Indije i Kine.Na zapad su ga prenele grčke i rimske legije.

Orah – sveto drvo

Orah su stari latini , kao sveto drvo koristili u lečenju mnogih bolesti, posebno glave , povezujuci izgled oraha odnosno jezgra sa izgledom kore mozga.

I danas se za jačanje, pogotovu malokrvne i slabasne dece preporucuje uzimanje meda u kome je 40 dana držano 40 malih oraščića, veličine lešnika. Uzima se svaki dan po jedna kafena kasičica.

Stari Grci su orah upotrebljavali kao hranu a takodje i u kozmetici za farbanje kose. Još davno, na svoje duge plovidbe sa svim ostalim neophodnim namirnicama, moreplovci su nosili i orahe.

Jezgro oraha

Jezgro oraha , ove kraljevske voćke (što u prevodu sa latinskog znači – regius) sadrzi 65 % ulja, 17 % belančevina, 12 % uglenih hidrata, 2,5 % celuloze, 1,5 % mineralnih materija , pogotovu veliku količinu joda i veliki broj vitamina ( A, B, C, E )

Zbog visoke energetske, hranljive i dijetetske vrednosti, kosmonauti za vreme svog dugog i dalekog puta koriste pastu od oraha i orahovo ulje.

Svi znamo upotrebu oraha u poslastičarske svrhe, za torte, kolače i druge poslastice.

Orahovo ulje

Orahovo ulje je našlo svoju primenu u slikarstvu, ishrani, medicini, parfimeriji… Zahvaljujuci tome što na slikarskom platnu obrazuje skramu, koja pod zubom vremena ne puca.

Orahovo ulje našlo se u ateljeima mnogih slavnih slikara : Leonarda Da Vincija, Rembranta, Ticijana, Goje…

Ni omotač oraha odnosno ljuska nije za bacanje.Ona se pokazala veoma korisno kada je reč o pravljenju postojane crne boje za vunu i svilu, takodje i za stavljenje kože.

Orahove ljuske koriste se još i za pravljenje linoleuma i sredstva za brušenje.

Kalemljeni orah kraće živi

U povoljnim uslovima ova čudesna i hranljiva voćka dosegne i do 35 m u visinu i preko 3 metra u obimu stabla. Sejanci žive od 100 do 400 god., dok su kalemljeni orasi kraćeg veka.

Orahovo drvo

Orahovo drvo je od davnina na visokoj ceni. Samo po sebi ono je čvrsto, otporno na štetocine ima mogucnost dobrog polira. Posle zagrevanja orahovo drvo ne puca i ne menja oblik.

Koristi se za pravljenje namestaja, čak i kundaka za oruzije, ukrasa i umetnickih predmeta.

Na selu koristi se upostelji da bi rasteralo muve i druge insekte ali i u pasulj da bi se sprecio razvoj žižka.

Narodna verovanja

Mnoga narodna verovanja vezana su za orah. Na primer, na Badnje veće domaćica iz sita baca na ukućane i po kuci orahe, sa pšenicom i kukuruzom da godina bude rodna.

Na dan venčanja , majka mladi stavlja u nedra dva oraha da bi radjala musku decu.Mladji ljudi nisu sadili orah jer se verovalo da ce umreti ako se orah osuši.

Nije dobro ako se sanja jer se veruje da predskazuje sirotinju i đtetu, kažu sujeverni.

Medjutim , ako se u znak ljubavi pokloni orah poruka je nedvosmislena – budi moja, neceš se pokajati.

Tako je nekada bilo po selima Srbije, što nam ostaje da pamtimo i pominjemo , jer to sve govori koliko je orah jedna vredna voćka.

Gajenje oraha

Orah se lako gaji, to svi znamo ali pod uslovom da je zasadjen na odgovarajucem mestu. To znači da nema kasnih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva, koji mogu da smrznu rod i pre nego sto se zametne.

Zemljiste u koje se spusta koren , trebalo bi da bude duboko, rastresito i sa dosta vlage i kalcijuma. Mada može da uspeva i na kamenitim terenima.

Jednostavno, orah uspeva tamo gde uspeva i hrast. Ovoj vrednoj biljci odgovaraju umereno topla vinogradska podrucja do 1000m nadmorske visine.

Uprkos svemu na nasim prostorima ova izuzetna voćka je u zapećku voćarstva. Više se može sresti kako raste kao korov pokraj nekog puta.

Jedan od razloga je neredovno radjanja, zbog osetljivosti na pozne prolećne mrazeve, iako postoji nebrojano mnogo sorti i selekcija. Takodje našem narodu ne odgovara ni to što prodje nekoliko godina dok ne rodi sejanci tek u 10-toj godini, dok je kod kalemljenih to je ranije, često već posle treće godine.