Category Zdravlje

Kamen u bubregu i mokraćnim putevim

Kada kamen krene – oči ispadaju

Kamen u bubregu i mokraćnim putevimapoznat je od pamtiveka. Jos od pre 6.000 godina nadjeni su prvi zabelezeni podatci, kod jednog egipatskog decaka.
Srpski lekari srednjeg veka takodje su znali za klinicku sliku kamenca u bubrezima.

U savremenom dobu ucestalost kamena u bubregu i mokraćnim putevim je je česta pojava i skoro svaki drugi stanovnik ima ovaj zdravstveni problem.

U poslednje dve decenije kamen u bubregu stvara se i kod dece, mada ona obolevaju 50 puta redje nego odrasli.
Zabeleženo je da deca iz Japana najvise obolevaju od kalkuloze.

Kako nastaje kamen u bubrezima i mokraćnim putevima

– Kamen u bubregu i mokraćnim putevima nastaje iz vise razloga, ali prednjče odredjeni metabolicki poremećaji.
Kamenac se stvara taloženjem kristala kalcijuma, fosfata, oksalata, urata i proteina.
Ovi kristali mogu da se grupisu odvojeno ili zajedno i stvore kanenac.

Vrste

Najcesca je tzv. uratna kalkuloza. Do nje dolazi taloženjem soli mokraćne kiseline.
Osobe koje muči višak mokraćne kiseline ili obolevaju od gihta ( zapaljenje zglobova), često imaju i kamen u bubrezima i mokracnim kanalima.
Kamen u bubrezima – sastav
Sastav kamenca je od magnezijum- amonijum fosfata i kalcijum fosfata i nastaje najčešće ako postoji infekcija mokracnih kanala, koja nije blagovremeno lečena.

Kamen u bubregu i mokraćnim putevima uzrok nastanka

Za stvaranje kamenca značajan faktor igra i urodjene anomalije bubrega.
Dokazano je i da ishrana u kojoj je previše proteina, kao i ona sa manjkom belančevina životinjskog porekla, takodje doprinosi stvaranju kamena.
Vegetarijanska i veganska ishrana koja je prepuna oksalata, takodje je jedan od faktora rizika za nastanak ove bolesti.

Oksalata ima najvise :
U beloj repi, spanacu, celeru. zelenoj salati, posebno u kakau i cokoladi, Pa je umerena upotreba opet zlatno pravilo.
Prirodna zastita protiv kamenca u bubregu, bez koje bi svaki čovek obolevao je tzv. inhibitor koji sprečava formiranje kamenca.

Tako da osobe sa manjkom prirodnih inhibitora, imaju vecu sklonost ka ponovnom nastanku kamenca.

Simptomi

Ova bolest je nezgodnog karaktera.
Najčežće kamen raste bez ikakvih simptoma , tiho i bez naznaka.
Tek kada nastupi jak bol, shvatite da imate kamen koji je narastao i koji se pokrenuo ili zaglavio u mokracnim kanalima.

Napadi bolova se ne mogu spreciti a ni predvideti, jer se nikada ne zna kada će se kamen pokrenuti.
Pacijenti opisuju jak bol u predelu bubrega koji se širi prema mokraćnim kanalima ili bešici.
Kamen u bubrezima kod dece simptomi
Takodje i kod dece mokrenje je bolno sa bolovima u stomaku.

Pa kada se dete žali na bol koji je vezan sa mokrenjem trebalo bi ispitati i sumlju na kamenac.
Mučnina, pojava krvi u mokraći i povraćanje često su pratioci pomeranja kamena u bubregu.
Bubrezne kolike se mogu zavrsiti i bolnim izmokravanje kamenca.
Ukoliko se kamenac zaglavi i spreči isticanje mokraće, može tada doći i do oštećenja bubrega.

Kamen u bubregu i mokraćnim putevima lek protiv bolova

Za ublazavanje bolova dosta pomaze zagrejani termofori ili toplom vodom u kadi, ali samo posle pregleda i konsultacije sa lekarom.

Pijte dosta tečnosti, na taj način mižete izazvati izmokravanje kamenčića a i ublažiti bol.

Limun-Limunada – sirćetna kiselina razbija kamen u bubrezima, čisti mokraćne kanale, detoksikuje organizam, daje telu srednju PH vrednost.

Čaj od kukurizne svile. 

Svakako bezbedno i sudeći po tome koliko se dugo upotrebljava protiv bolova u narodu, sigurno da ima efekata.

Pomešajte maslinovo ulje i limunov sok

Količina je 1:1 

Ova mešavina  ublažava bol ali je efikasnija u izbacivanju kamena u bubregu i mokraćnim kanalima.

Dijagnoza

Dijagnoza kamenca u bubrezima se postavlja ultrazvucnim pregledom, rengenskim snimanjem biohemiskim analizama mokrace i krvi.
Ukoliko se kamen izmokri dobro je uraditi njegovu hemijsku analizu.

Kamen u bubregu i mokraćnim putevima lečenje

Kamen u bubregu i mokraćnim putevima leci se hirurškim odstranjivanjem, ekstrakorporalnim razbijanjem kamena udarnim talasima, perkutanom ultrazvučnom litotripsijom, ESWL metodom.
Kada jednom nastane kamen se ne može rastvoriti, nestati.
Možete koristiti razne biljne čajeve da potpomognete izbacivanju kamenca.

Takodje medikamenti na bazi eteričnih ulja olakšavaju izbacivanje peska, ali prvo bi trebalo posavetovati se sa lekarom.

Lecenje kamena u bubregu i mokraćnim putevima se ne završava kada se kamen izbaci.

Olakšanje nastupi ali da bi se sprečilo nastajanje novih kamenca potreban je odgovarajuci higijensko-dijetski rezim.

Osobe kod kojih se nadje kamenac koji je sastavljen od kalcijum-oksalata, treba da smanje unos soli na tri do pet g dnevno, mleko na 100 mililitara, takodje i mlečne proizvode.

Ako je kod osobe pronadjena uratna kalkuloza treba da smanji unos mesa i mesnih preradjevina, izbegava iznutrice, grašak, socivo…

Takodje trebalo bi uzimati što vise tečnosti tako da kolicina izlučene mokraće dnevno bude dva litra.

Sprečavanje kamenca u bubrezima i mokracnim putevima naravno podrazumeva i blagovremeno lečenje urinarnih infekcija.

Nelecene kalkuloze udružene sa čestim upalama mogu dovesti do smanjenja funkionisanja bubrega, a nažalost i ponekad do potpunog prestanak rada bubrega.

Limun – najbogatiji izvor vitamina C

Citrus zlata vredan

Davno pre mnoderne medicine, ljudi su pribegavali lečenju naravno – iz prirode, kada se limun koristio i kao lek.
Pre svega ranije a i sada smatralo se da je limun veoma efikasno sredstvo protiv krvarenja , za zaustavljanje krvarenja , a takodje za čišcenje zagnojenih rana.

Šta limun sve može da izleči ?

Nezamenljivo sretstvo u lečenju skorbuta.

Jos anticki pomorci su znali za ovu cinjenicu i tekako upotrebljavali limun kao lek i na svoja daleka putovanja limun nosili u velikim količinama.
Sicilija, koja inace ima velike probleme sa snabdevanjem pitkom vodom, oduvek su u sve zalihe vode stavljali sveže polovine limuna.
Tako da je potvrdjeno da je limun odlican dezinfikator, a takodje i moderna nauka je to potvrdila.

Moglo bi se reći da od tog prastarog običaja i snalaženja potiče današnja navika, da poslužujemo vodu sa kriškom limuna.

Zna se nadaleko da je limun tačnije njegov sok najpoznatiji odnosno najbogatiji izvor vitamina C ali ovaj citrus sadrži i druge lekovite sastojke.
Nije sigurno koliko je ispravno piti vodu sa limunom na prazan stomak , pogotovo kada su u pitanju ljudi sa osetljivim želudcem ili osetljivim crevima.

Limun ne samo da pomaže kada ste prehladjeni nego je u stanju pomoći i protiv mnogih drugih bilesti.

Skoro da nema toga sto limunov sok ne bi bio u stanju da popravi, poboljsa, doprinese boljitku.

Čak i kada je rizik od nastanka kancera tu, postoje naučni dokazi da se upotrebom limuna taj rizik smanjuje.

A takodje su poznati njegovo antivirusno i antibakterijsko delovanje i velika moć jačanja imuniteta.

Preporučuje se svakodnevna upotreba limunovog soka, najbolje bez šecera. kako biste umanjili osecaj gladi nervoze, doveli organizam u balans, očistili jetru i poboljšali varenje.

Bubna opna ušna školjka

Povrede ušne školjke i bubne opne – bol opominje

Udarac prilikom takmičenja u nekom sportu ili tokom dečije igre može izazvati ozbiljne povrede koje kasnije ni operacija ili plastična hirurgija nece moći sasvim da dovede u red.
Povreda bubne opne ili ušne školjke može se desiti jakim udarcem po uvetu dlanom ili nekim predmetom tokom dečije igre ili sportskog dogadjaja.

Bubna opna ušna školjka – otok

Ako se osim bola na mestu udarca pojavi i otok, zabubnji u uvu ili se vidi krvni podliv trebalo bi bez odlaganja otici lekaru specijalisti otorinolaringologu.

Bubna opna ušna školjka anatomija

Bubna opna je zid koji deli spoljašnje od srednjeg uva. Sastoji se od spoljašnjeg kožnog dela i unutrašnjeg sloja koji je pokriven služokozom srednjeg uva.
Donje dve trećine bubne opne sadrže elastična fibrozna vlakna.Snaznim sabijanjem vazduha dlanom utiskuje se odredjena količina vazduha kroz slusni hodnik koji bubna opna nije u mogućnosti da izdrži i onda puca.

Povrede bubne opne – nisu retke

Ne ispirati uvo. Povrede bubne opne nisu retke u slučaju sportista kojima usi nisu zaštićene štitnicima, što je posebno važno kada su bokseri i vaterpolisti u pitanju.
Ova povreda je česta medju odraslima koji se fizicki obračunavaju, kao i u nesmotrenoj dečijoj igri.

Povrede bubne opne – znak

Prvi znak da je nastala povreda bubne opne je snažan bol , osećaj zapušenosti uva, a ponekad kada je jači udarac u pitanju, nastaje i krvarenje iz uva.
Kada posetite lekara otorinolaringologa prvo što će preduzeti je čiscenje sadržaja spoljašnjeg ušnog kanala usisavanjem , nikada ispiranjem , a zatim se sterilna trakasta gaza , koja je natopljena antibiotskim rastvorom, stavlja na uvo.

Lečenje povrede bubne opne

Lečenje može trajati sedam dana.Toliko je odprilike potrebno bubnoj opni da zaraste bez oziljka.Radi bezbednosti i opreznosti nije preporucljivo ispirati i kvasiti povredjeno uvo.
Ukoliko postoji tzv. ruptura odnosno ukoliko je povreda bubne opne ozbiljnija bez obzira na preduzeto medikamentozno lečenje, postoji mogućnost da će se zadržati manji ili veći otvor kroz koji ulaze mikrobi.

Infekcije koje mogu kasnije dovesti i do oštećenja sluha trebalo bi sprečiti na vreme.

Tada je neophodno preduzeti hirurško lečenje poznatije pod nazivom timpanoplastika.
Ovim hirirskim postupkom, hirurzi zatvaraju otvor na bubnoj opni i normalizuju sluh.
Ponekad, kada se radi o naročito velikoj povredi nastaje i iščašenje slušnih koščica, čak i njihov prelom.
Tada se posebnim hirurškim postupkom uspostavlja kontakt slušnih koščica i prenos zvučnog talasa od bubne opne u unutrašnje uvo.
Čitajte i : Kamen u bubrezima i mokraćnim putevima


Strana tela u bubnoj opni i ušnoj školjci

-Dešava se često da deca u toku igre neznajuci, svašta stavljaju u uvo. Posebno su opasni sitni predmeti, poput onih sitnih baterija za ručni sat, koje svojom kiselinom mogu oštetiti tkiva slusnih organa, mada se u dečijem uvetu može pronaći i zemlja, pikavci, sitni delovi igračaka…
Iz spoljasnjeg kanala nestručnim vadjenjem strano telo može preci u srednje uvo.
Često kada su ovakve povrede u pitanju desava se i infekcija uveta sa upalom. Nelečena zapaljenja mogu ostaviti trajne posledice u obliku trajnog slabljenja sluha.
I kod odraslih se nekada mogu pronaći strani predmeti. Da bi ublažili zubobolju ili bol u uvu veoma su efikasni i popularni stari narodni lekovi kao sto su čuvarkuca, ili čen belog luka.

Često se delovi prirodnih lekova utisnu duboko u slušni hodnik a kada dodju u srednje uvo, iz njega se mogu izvaditi samo hirurskim putem.

Nepažljiva upotreba štapica može oštetiti bubnu opnu

Nepažljiva upotreba štapica za čišćenje ušiju može takodje izazvati upalu ušiju.
Ako prilikom ukljanjanja žute masti iz uveta otpadne vata sa štapica i ostane u ušnom kanalu ona se ponaša kao strano telo i izaziva zapaljenje.
Zaostalu vatu ne bi trebalo nasilno vaditi, nego odmah otići lekaru, koji će specijalnim instrumentima, bez povrede okolnog tkiva, izvaditi i takvo strano telo iz uva.
Primećeno je da zaostala žuta mast prilikom kupanja nabubri i dovodi do trenutne gluvosti a svojim pritiskom može izazvati zapaljenje spoljasnjeg ušnog hodnika.

Povrede ušne školjke

Česte su i povrede ušne školjke izazvane mehaničkom tupom silom, koje najviše dobijaju sportisti.
Posle snažnog udarca na ušnoj školjki se stvara othematom, što bi značilo sakupljanje krvi i tkiva koje je oblaže.
Perihondritis
Ovu povredu, takodje treba odmah leciti, jer se na povredjenom mestu razvijaju bakterije i prouzrokuju zapaljenje poznato pod imenom perihondritis.
– Ukoliko se perihondritis ne leči antibioticima ili hirurski, propada hrskavica i ušna školjka se deformise.
Manja je deformacija otvorene povrede ušne školjke nego nelečene zatvorene povrede budući da se tečnost i krv dreniraju kroz ranu.
Vraćanje oblika ušne školjke u prvobitno stanje je veoma teško, čak i uz pomoć plastične hirurgije.
Sve nelečene povrede ušne školjke i bubne opne mogu da izazovu ozbiljnije komplikacije čak i neke po zivot opasne, kao što su upala moždanica i mozga.
Akupresura, akupunktura, narodni lekovi obično nisu od pomoci u ovakvim oboljenjima.
Specificno je u ovoj vrsti oboljenja to što je prati izrazit bol, otok i upala.

Ravna stopala kod dece

Ravna stopala kod dece – normalna pojava do njihove trece godine

Krive noge izbačeni tabani i pačiji hod, je nešto što odlikuje ove mališane ali ovi simptomi obično se povlače posle treće godine, jer je najčešće reč o elastičnim stopalima.

Kada prohodaju deca zbog nesigurnosti i zbog težine često imaju krive noge što ih tera da ih rašire dok stoje.

Posle godinu dana dolazi do suprotne pojave odnosni X nožice su vrlo česta pojava za decu do treće godine jer su mišići još slabi a skelet se još razvija.
Kada su mišici slabi stopalo se spušta a uzdužni svod ( služi za amortizaciju hoda ), se skraćuje, pa se cela površina stopala oslanja na tlo.Noga se oslanja na unutrasnju stranu a pete se okreću prema spolja.

Ravna stopala kod dece- Kada kod ortopeda ?

Pomoć ortopeda potrebna je ako je obuća mališana izlizana sa unutrašnje strane i ako su stopala toliko vidno izbašena da smetaju pri hodu.

Sa stopalima iskrenutim unutra ili spolja to je za roditelja znak za uzbunu. Tako bi i trebalo da bude jer držanje i stav malog deteta jeste važan za dalji razvoj, najviše kičmenog stuba.

Srećom najčešće pri razvoju ravni tabani kod dece nestaju sami od sebe.
Pre treće godine 97 odsto dece ima ravne tabane, a sa deset godina samo tri do pet odsto.
Čak i medju adplescentima u vreme ubrzanog rasta, nesrazmera izmedju opterećenja i nosivosti, potpornih tkiva, može prouzrokovati slabost mišića i ravna stopala.

Najmladji često iskrivljuju petu spolja odnosno potpeticu istroše pri hodu sa unutrašnje strane.
To bi već trebalo biti znak pocetka spustanja tabana.
Pri tom izbor neodgovarajuce obuće znatno doprinosi ravnim tabanima kod dece.
Takodje dete može da nasledi ravne tabane od nekog roditelja.
Ako se do 3.5 godine svod stopala još uvek nije pravilno formirao, obavezno je da dete ode na pregled ortopedu, kako bi dobio adekvatnu obuću i kako ne bi došlo do nekakvog deformiteta.

Dovoljno je pogledati dete dok je boso i dok stoji ili pogledati djonove njegovih cipela ili proveriti otiske stopala na pesku ili na podu posle kupanja.
Ukoliko se kod deteta nanje da su njegovi tabani ravni ortoped ce odrediti nošenje cipela, odgovarajucih, za koje ćete morati da se javite u neku od za to predvidjenih fabrika koje se bave proizvodnjom dečijih ortopedskih cipela. Takodje ortoped moze preporuciti i odredjene vezbe za ravna stopala kod dece.

Na žalost u Srbiji ortopedska obuća za decu se plaća.

Deformacija se ne može ispraviti samo uloscima već se vešbama dosta pomaše stopalu da se pravilno razvije!

KAKO ODABRATI CIPELE ?

Pri izboru cipela treba biti obazriv, i poštovati nekoliko osnovnih pravila pri kupovini , da bi se izbegle eventualne deformacije koje bi detetu kasnije mogle izazvati probleme.

Ortopedi savetuju roditelje

Prvo pravilo je ne koristiti već nošene cipele, od brata, sestre ili prijatelja.
Svako stopalo cipeli daje otisak, što bi moglo da bude štetno za drugo stopalo, jer je cipela vec formirana onako kako je prvo stopalo vec gazilo.
Cipele moraju da budu visoke, do članaka i dovoljno čvrste, po mogućstvu napravljene od kože.
Zadnji deo mora biti tvrd kako se peta ne bi šetala u cipeli.
Bolje je kupiti cipele koje imaju pertle, jer čvrsce drže stopalo.

Ortopedi smatraju da je bolje izbegavati cipele od platna, plitke i bez pertli jer ne drže čvrsto nogu.
Ako se ipak opredelite za patike one bi trebalo da imaju dodatni ulošak za amortizovanje hoda

Sveti Sava

Ko je Sveti Sava

Sveti Sava je najmladji sin raškog župana Stefana Nemanje, princ Rastislav, rodjen oko 1170 godine.

Deo Huma dat mu je na upravljanje već sa 17 godina.
Upravu nad vlastelinom i život na dvoru on je zamenio želji i izboru da se zamonaši.
Iz svedočenja njegovog biografa Teodosija saznajemo da je Sveti Sava objasnio roditeljima kako ide u lov na jelene, a stigao je na Svetu Goru.

Raški veliki župan, pred očevu veliku poteru, baca postriženu kosu i svoje svetovne haljine.
Monaško ime Sava uzeo je po Svetom Savi Jerusalimskom.
Na Svetoj Gori ostao je 16 godina.

Gradnja Hilandara

Sveti Sava – Gradnja Hilandara

Početkom 1197 godine Stefan Nemanja odriče se prestola, i dolazi u Svetu Goru, u manastir Vatoped, da bi postao monah.

Dočekao ga je sin monah Sava.
Kada su zajedno odlučili da osnuju Hilandar, Sava je ocu bio desna ruka.
Već star veliki župan Simeon, poverio je Savi sve svoje graditeljske i diplomatske poslove.

Savi ništa od toga nije bilo strano jer je još kao sedamnestogodisnjak već bi upućen u svaki detalj diplomatiji.
Ostavio je snažan utisak na cara Fridriha Drugog Barbarosu kada ga je dočekao u otadzbini.
Poznavao je i sve vizantijske careve kao i sve uticajne ljude onog vremena.

Otac Simeon 1200 godine 13 februara, umire u svojoj zaduzbini Hilandaru, Sava mu ubrzo piše žitije, na srpskom narodnom jeziku.

Značaj tog dela prevazilazi biografiju.To delo nije samo opis Nemanjine smrti nego je i temelj srpske književnosti, pa je taj prvi spis na srpskom jeziku zapravo svetske vrednosti.

Sveti Sava napisao je mnogobrojna dela kao što su : Pismo Spiridonu, Hilandarska povelja, Karejski Hilandarski i Studenički tipik, život Simeona Nemanje, tako da je Sveti Sava bio i književnik.
Iz svoje isposnice on je bolje i dalje video nego njegov brat Stefan Prvovencani sa prestola.

Njemu su bile vidljive sve opasnosti koje su pretile nemanjickoj državi.
Latinski car sa juga, madjarski kralj sa severa, Mlečići i epirski despot sa zapada a bugarski car Boril sa istoka.

Gospodar Zete, stariji Savin brat, Vukan vodio je politiku prislanjanja na Zapad.
I drugi njegov brat Stefan bio je kolebljiv u najvažnijoj oblasti za naš narod Raškoj. Papa mu šalje zlatnu krunu što bi onda značilo priklanjanje zapadnoj crkvi i Rimu.
Tada su braća zaratila medjusobno. Mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Studenicu donosi Sava 1208. godine, i nad njima miri zavadjenu braću.
Nije mu bilo teško shvatiti da ako se Raška prepusti Rimu, da će je pregaziti madjari, kao što su bili pregazili Bosnu i Hrvatsku u svoj svojoj težnji da prodru na Balkan.
Sava je dovodio svoje učenike na najvažnije položaje i uvodio novu crkvenu organizaciju.

Putovao je daleko do Jerusalima, da bi obezbedio nezavisnost Srpske pravoslavne crkve, a srpskoj nemanjičkoj državi samostalnost.

Tako je Sveti Sava postao prvi zakonodavac dajući sa svojim saradnicima zbornik zakona Nomokanon ili Krmciju mladoj srpskoj državi i crkvi.

Bio je u prilici da kruniše, pa i da savetuje tri kralja svog brata Stefana Prvovencanog, kralja Radolava i kralja Vladislava i da u njihovo ime vodi pregovore sa inostranim vladarima i crkvenim upravljačima.

Smrt Svetog Save- Sinovac je trazio mosti

Milos Crnjanski ističe da nema ništa što bi se moglo meriti sa tom duhovnom Savinom zgradom koja je od svih drugih i trajnija i svetlija.

U njegovoj crkvi drvorez, arhitektura, slikarstvo, umetnost ali i obrada zlata, srebra, tkanja, vezova koja je naša balkanska prepoznatljivost.

Dvanaesti vek, Savino doba predstavio je Božidar Kovačević kao plodno, rodno, puno života i pokreta kao epohu Save Raškog i Franje Asiskog vreme krstaških ratova, doba kad se isčezli anticki svet budi i kad se kroz sumrak srednjeg veka javljaju prva svetla renesanse i naseg modernog doba.

Sa svojim pronalascima, radoznalošću i jeresima jer je to doba prvih kompasa, vetrenjača, mehaničkih časovnika dvanaesti vek je doba nemira, budjenja i iznenadjenja.

U Trnovu u Bugarskoj 1235.godine Sveti Sava umire a tu je i sahranjen.

Njegov sinovac uspeo je izmoliti njegove mošti i sahraniti ih u svojoj zaduzbini u Mileševi.
Ali Sava i posle smrti bio je svuda prisutan. Svi manastiri su bili njegovi, u svakoj crkvi nalazili su se njegovi portreti i njegove misli.

Turcima kojima je smetao ovakav način voljenja smislili su da mu se spali telo. I to su i ucinili.

Ali kako se pisalo ono se tada nije rasulo u prah nego u svetlost.
Sveti Sava je jedan od prvih srpskih svetitelja čije se ime proslavlja u crkvi i u njegovom narodu svakog 27.januara.

Upotreba antibiotika – Antibiotici – Samo po preporuci

Šta su antibiotici

Iako do sada najefikasniji u lečenju bakterijskih infekcija, kako lakših tako i onih težih , antibiotici su, po stručnjacima, samo nužno zlo i koriste se samo onda kada je to zaista neophodno.

Upotreba antibiotika na duge staze ili česta upotreba antibiotika može značajno naškoditi opštem stanju organizma.

Kakav je uticaj antibiotika na zdravlje, zašto ih treba koristiti sa oprezom govori nam za Kultivaciju dr.specijalista opste medicina Doma zdravlja Palilula.

Antibiotici – na svoju ruku ili duža upotreba antibiotika

– Kada su prvi simptomi neke bakterijske infekcije već vidljivi, ne može se znati tok te infekcije niti koliko će ona ostati u organizmu.

Ljudi se retko odmah odlučuju na mikrobioloski pregled.
Pacijent ne bi smeo na svoju ruku da uzima antibiotik, prvo jer nije siguran o kojoj se bakteriji zapravo radi.

Kao što smo napomenuli dužom upotrebom antibiotika, podstičemo stvaranje rezistencije – otpornosti bakterija na antibiotike – što se danas često dešava.

Istovremeno upotreba antibiotika remeti i saprofitnu floru organizma, pre svega u crevima.

Naravno antibiotici nisu pametni pa cestom upotrebom ne unistavamo samo patogene vec i korisne bakterije koje imaju vaznu ulogu u ocuvanju dobrog varenja, zdravlje creva i sveopsteg zdravlja.

Čestom upotrebom antibiotika, organizam lišavamo jedne vrste prirodne odbrane od patogenih bakterija kao i od gljivica, što je uvod u razvijanje sistematske kandidijaze – kaze dr.

Znamo da organizam tada postaje da kažemo “ogoljen”, izložen drugim infekcijama, koje se lako lepe, čije bakterije imaju potpunu slobodu da se tu nastane, razmnožavaju i naprave razne vrste bakterijskih infekcija koje se zatim veoma teško leče i na koje mali broj antibiotika deluje.

Nasa sagovornica poseća da rezistentnost može potencijalno svaki antibiotik da razvije.

Razvoj rezistentnosti

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se antibiotici, odnosno upotreba antibiotika svede na minimum, odnosno što manje koristi.

U slucaju manjih bakterijskih infekcija preporučuje se upotreba širokog spektra, standardnih cefalosporina, koji veoma brzo i efikasno deluju na veliki broj bakterija i uništavaju ih.

Takodje ovi lekovi trebalo bi što je moguce krace davati pacijentu.
Inace preporuka je da pre nego se posegne za antibioticima upotrebiti simptomatske lekove, lekove koji snižavaju temperaturu koja prelazi 38 stepeni Celzijusa, korišćenje nekih antiseptika za grlo, inhalacije domaćim čajevima i nekim eteričnim uljima ili biljnim preparatima.

Kao sto smo u mogućnosti da zaključimo zadnjih godina se i te kako nada polaže u lečenje biljem i prirodnim putem.

Tek tada ukoliko tegobe ne prolaze i pacijentu nije ni malo bolje, pacijent treba da se javi lekaru , kako bi mu on prepisao odgovarajuću terapiju.

Sami doktori ne kriju da je sve veći broj antibiotika koji su već izazvali rezistenciju bakterija.

Takvi rezistenti slojevi bakterije, ne samo da postoje kod onog koji je uzimao neki antibiotik, nego se prenose sa osobe na osobu.

Desava se i to da se rezistencija raširi po celom svetu, bez obzira da li ta vrsta antibiotika postoji u tom delu sveta ili ne.

Iz tog razloga opšta preporuka je da se upotreba antibiotika svede na minimum i da se antibiotici koriste samo onda kada je to zaista neophodno.

Posebno nije preporučljivo upotrebljavati iste antibiotike često, jer se time povećava verovatnoća za razvoj rezistencije, a i gljivična oboljenja se često mogu desiti.

Naravno trebalo bi zajedno sa antibioticima upotrebljavati probiotike.

Najjaci antibiotici , takodje oni koji izazivaju gljivične infekcije su TETRACIKLINI.

čak je i pravilo da ukoliko se tetraciklini koriste uzastopno tri meseca, treba uz sebe da nosi kartončić na kome piše da ih je koristio.

Sistematska gljivicna bolest takvom pacijentu u velikoj verovatnoći sleduje.

Oprez pri upotrebi antibiotika – neophodan

Naša sagovornica ističe da prilikom upotrebe antibiotika trebalo bi biti oprezan, poštovati vreme primene a pre svega uzimati ih iskljucivo posle konsultacije sa lekarom.

Retko koji antibiotik nema bas nikakve nus pojave, odnosno interakcije sa drugim lekovima.

Treba uvek i pažljivo čitati uputstva za svaki lek koji se upotrebljava a pogotovu antibiotici.

Raznih je nus pojava od smanjenja kontraceptiva do neželjenih reakcija kada se kombinuju sa drugim lekovima, do ozbiljnijih alergijskih reakcija…

Često nuspojave poput mučnine, gadjenja , smanjenja apetita ne spadaju u teške, a takve nuspojave možemo sresti kod ljudi sa osetljivim želudcem.