Archives May 2022

Macerat od lavande, prirodni antiseptik i analgetik, možete napraviti sami i uživati u pogodnostima koje ovo ulje pruža. Za macerat se uglavnom koriste zdrave biljke koje nisu hemijski tretirane, što svakako onaj ko ima svoju baštu može u njoj lako gajiti lavandu.

Lavanda se veoma brzo širi i razmnožava i slična je ruzmarinu po održavanju, tj. nije joj potrebna posebna nega.

Ukoliko ste se odlučili da sami napravite macerat od lavande, objasnićemo kako da to najlakše uradite.

Kao što smo napomenuli koristite biljke koje su isključivo organski gajene, koje nisu tretirane nikakvim hemijskim sredstvima. Listove lavande trebalo bi brati rano ujutru, cvetove nakon što rosa ispari, znači u toku dana ond kada koncentracije eteričnih ulja u biljkama ima najviše.

Macerat od lavande

Veoma se lako pravi, za njega su vam potrebna samo dva sastojka, zdravo bilje i biljno ulje, a macerat od lavande deluje veoma umirujuće, odličan je za ispravljanje bora, revitalizuje kožu, poboljšava spavanje, opušta grčeve…

Lavanda je lekovita, i zbog lekovitih svojstva uzgaja se još od davnina kada je korišćena za lečenje nesanice i problema sa varenjem.

Šta je macerat

Macerat je pripravak koje se dobija jednostavnim potapanjem lekovitih biljaka u ulje, da bi nakon odredjenog vremena ulje izvuklo sva lekovita svojstva iz biljke.

Ulje se nakon ovog postupka procedi, i stavi na hladno mesto gde se može čuvati i do godinu dana, a po potrebi koristiti.

Macerat možete spravljati od raznih biljaka, ali onaj koji je načešće spravljan je upravo macerat od lavande. A razlog za to su lekovita svojstva lavande kao biljke i preporuke svih onih koji su ga pravili. Pa prema tome ovaj macerat bi definitivno bilo poželjno uvrstiti u svoju kućnu apoteku.

Ne zaboravimo da se preporučije upotreba kvalitetnog biljnog ulja !

Recept za macerat od lavande

Potrebno je :

• Cvetovi i listovi od lavande
• nerafinisano biljno ( maslinovo ) ulje
• staklena flaša od litar

Napunite staklenu flašu od litar sa 2/3 svežim listovima i cvetovima lavande. Zatim do vrha sipajte maslinovig ulja. Flašu je potrebno četiri nedelje držati na suncu, uz svakodnevno okretanje. Kada prođe četiri nedelje, ulje procedite kroz gazu i sipajte u manje bočice ( staklene).

Ulje je potrebno čuvati na hladnom i tamnom mestu. Trudnicama i dojiljama nije preporučljivo koristiti eterična ulja !!

Dejstvo

Macerat od lavande deluje umirujuće na celo telo, posebno na psihičku i emotivnu napetost, ako i na menstrualne, meišićne, probavne grčeve… Odličan je u borbi protiv nesanice, glavobolje. Ublažava akne, ubode komarca, svrab, alergije, opekotine, a odlično se pokazao i kao antiseptik.

Odičan je i za negu lica umesto noćne kreme, revitalizuje kožu, koristi se kod infekcija i upala kože, a takodje inzvanredan je za masažu.

Tužan , kratak život ovog zanimljivog dečaka pokušaćemo da Vam predstavimo na najverniji način.

Dajna Saničar odgajan je u indijskoj dzungli Utar Pradesh, kada se 1867 god, njegov dotada poznati način života prekida, od strane lovaca koji su ga pronašli i odveli u sirotište.

Da li mu je bilo lepše sa vukovima ili u sirotištu to niada nećemo saznati, ali možemo predpostaviti da svakako čupanje iz ambijenta koji za tebe predstavlja ceo svet i jedino poznato i odvodjenje na neko sasvim drugačije mesto potpuno nepoznato , sigurno nije bilo lako za ovog mladog dečaka.

Njegova neobična životna priča zainteresovala je i čuvenog Rudiarda Kiplinga, za kojeg nije bilo problema da celu ovu situaciju pretvori u popularan film. Inspirisan životom Dajne , nastao je čuveni Mogli.

Roman ” Knjiga o Dzungli” a i poznati film Volt Diznija, govori o dečaku kojeg su odgajili vukovi u dzungli, dečaku kojeg su roditelji napustili. Iako je odredjeni napor uradjen da se ovaj dečak prevaspita i socijalizuje, on nikada nije ostvario kontakt u komunikaciji sa drugim ljudskim bićem.

Poruka filma, romana a i dogadjaja je uzdižuća harmonija izmedju civilizacije i prirode, a ova istinita priča nam svedoči i dokazuje kako je odrastanje u prirodi bez ičega itekako moguće.

Misionari u sirotištu pokušali su naučiti ovog dečaka, kojeg su lovci pronašli u pećini kako spava i koji je mislio da su on i vukovi jedno te isto, da govori, da hoda… Medjutim razlika , jaz izmedju životinjskog instikta i ljudskog civilizovanog ponašanja bili su preveliki i preteški za razumevanje ovom dečaku.

Dina je imao problem sa hodanjem , tačnije nije ni umeo da stoji na dve noge , a obožavao je sirovo meso i grizao kosti da bi naoštrio zube ! Hranu je prvo mirisao. Ako mu se miris neke hrane ne bi svideo, ne bi je ni jeo.

Komunikacija je bila izuzetno otežana, on nije govorio jezikom kojim su govorili ljudi u sirotištu, a ako bi mu nešto zasmetalo, zavijao bi i rezao.

Ime Saničar dobio je po suboti ( na indijskom ) jer je tada stigao u sirotište. Na kraju kada je uspeo da razume misionare, nikada nije progovorio njihovim jezikom. Što je interesantno nikada nije uspeo da pokaže prstom na neki predmet, verovatno nije shvatao takvu signalizaciju.

Vremenom uspeo je da stane na dve noge, čak i da se sam obuče a kako je zabeleženo ponekad je pušio i cigarete.

Dina se nikada u potpunosti nije prilagodio ljudima, a tuberkuloza ga je odnela u 35. god. života.