Archives May 2022

Strah kod dece i nihova razišljanja

Strah kod dece – iz ugla psihologa

Koliko je strah kod dece važan ?

Strah kod dece je sasvim normalna pojava, s obzirom na veliki svet koji ih okruzuje. 

Ustvari , mališani vole da se prepadaju. Osećanje straha kod dece je neophodno, jer na taj način deca uče da se suprotstavljaju stvarnosti.

Zato obožavaju da gledaju crtane filmove ili filmove u kojima dominira strava i užas, čitaju knjige sa napetim sadržajem i oduševljavaju se čudovistima, kosturima, transformersima.

Ako mame nema u blizini dete se uspaniči da je više nikad neće videti.

Strah kod dece ponekad znači dobro

Strah je osećanje koje dete upoznaje čim se rodi

objašnjava psihoanaliticar Toni Antrela,u knjizi adolescencija tokom vremena.

Tek sto izadje iz majčinog stomaka, dete se u potpuno nepoznatom svetu suocava sa dva osnovna straha : strah od gladi i strah od odbacenosti.

Sa narvšenih godinu dana života strahovi kod deteta se menjaju.

Ono otkriva, suprotno njegovim prvobitnom osećanju, da njegova majka i ono samo – nisu ista osoba.

Dete takodje saznaje da osobe koje ga okružuju nisu sve tata i mama.

Zajedno sa tim otkrićima javljaju se i novi strahovi. Kada majka nije u detetovoj blizini, kod deteta se javlja strah odbačenosti, odnosno da neće ponovo videti svoju majku a ujedno se javlja i strah od nepoznatih osoba.

Izmedju treće i pete godine u detetu se razvijaju i drugi strahovi.

Vezano za taj uzrat, dete kaznu dozivljava kao odbacivanje tj. da ga roditelji i drugi ljudi ne vole. 

Ono ne shvata da je pogrešilo, svakom kaznom i grdnjom dete počinje da sebe samog sve manje voli i vrednuje.

Kasnije sa polaskom u školu, stari strahovi počinju da se aktiviraju, i dopunjuju novim sadržajima. 

Dete ponovo prolazi kroz stadijum straha da neće videti majku, da je samo u nepoznatom svetu i nadopunjuje taj strah da ga možda niko ne voli jer je pogrešilo. 

Šta jos može uplašiti dete ?

Osim pomenutih strahova, dete može uplašiti i sve ono što samo ne moze da kontroliše.

To mogu biti i najsitnije , naočigled bezazlene stvari. Uzbudjenje pri čitanju knjige, gledanju slika, filmova ili crtaća.

Takvi strahovi kod dece ispoljavaju se košmarima ili preterano živim emocijama.

Treba , medjutim imati u vidu da dete voli sebi da stvara strah prvenstveno iz želje da bi se igralo osećanjima čije granice ne poznaje.

Kada smo iza deteta, trcimo iza njega, govoreci mu ” Sada cu da te pojedem. ” 

Takve igre se svidjaju detetu bez obzira na to što ce bežati i vrištati.

Strah da će ga neko pojesti i da će nestati . Mada zvuči neobično, umirujući je za dete.

Ukus straha

Igre strahova su način da dete istovremeno oseti ukus straha i gospodari situacijom, jer igra uvek može da se zaustavi kada ono poželi.

To je za njega nacin da nauči sopstvene reakcije i testira ih ali bez rizika.

Osećanje straha kod dece

Osećanje straha je detetu dakle, neophodno za njegov razvoj.

Kroz strah , dete, malo po malo upoznaje i sebe i svoje reakcije ali i svet koji ga okružuje.

A da bi steklo ta iskustva i znanja mora da se suprotstavi nepoznatom.

U suprotnom, bez dovoljno iskustva, nepoznato – ga plasi.

A ono što ne može da kontroliše i u čemu nema iskustva, dete oseća kao – opasno.

Da bi u toj situaciji kako tako našlo rešenja i uspostavilo kontrolu nad nepoznatim, dete pribegava svojoj mašti i razvija čudovisne slike.

Tim slikama u dečijoj svesti zamenjuje se ono što u stvarnosti prevazilazi njegove moći. 

Budući da su slike plod njegove mašte , dete stiče odredjenu sigurnost jer zna da , ima mnogo veću moć nad plodom svoje mašte, nego nad svetom koji ga okružuje.

I upravo zato , slike i mašta ma koliko bila strašna, umiruje ga i omogucuje da kontroliše sopstveni strah od nepoznatog.

Stav roditelja prema decijim strahovima

Ako je reč o strahovima . koje dete samo inicira da bi testiralo svoje granice, naučilo da upravlja svojim emocijama i povrh svega se zabavlja –  trebalo bi ga pustiti, bez komentara.

Medjutim, ako dete svo svoje vreme provodi plašeci sebe čitajuci strasne priče i gledajuci filmove strave i uzasa, treba obavezno reagovati, da se kod deteta ne bi razvila morbidna psihologija.

Kada i kako pomoći detetu

Detetu bi trebalo pomoći da razume svoje strahove, onda kada ih ne kontroliše i omogućiti mu da ih vremenom prevazidje uz jasno naglašavanje šta je stvarno , a sta zamišljeno, uz čak i suočavanje sa izvornim strahom.

Tako na primer, ako je dete imalo košmarne snove, ili je zamislilo da ga čudoviste vreba iz frizidera ili ormana, treba mu polako objasniti da je sanjalo i da ono što se desilo u njegovoj glavi nije stvarna , realna opasnost.

Drugi način u pomaganju detetu u prevazilaženju strahova, jeste čitanje bajki i priča.

One podstredstvom slika predočavaju detetu osnovne strahove, prvenstveno strah od odbacenosti, i strah da ga niko više ne voli ali bodre dete, da i u takvoj situaciji ima rešenja koje može samo da pronadje.

Kairo putovanje & Sve o Kairu

Kada se odlucite za putovanje i pri tom izaberete Kairo , grad iz hiljadu jedne noći, znajte da tu čovek može da vidi i ono što nije u stanju da zamisli.

Još u 14.veku, istoričar Ibn Haldun je primetio da ono što čovek može da zamisli, teško može da vidi, ali to sa Kairom nije slučaj.

Sve o Kairu, putovanje

Nije lako započeti priču o najvećem Afričkom gradu. Da li krenutu od istorije od koje potiče i istorija čitavog Egipta, da li od ljudi, običaja, samog grada kulture, kraja nema. Faraoni su se pobrinuli da za sobom ostave mnogo toga monumetalnog i trajnog.

Grad iz hiljadu i jedne noći

Odakle god da se krene ne može se pogrešiti. Za Egipat, tako veliku zemlju je teško naći početak, a još teže kraj. Još dugo će se postavljati pitanja, tražiti odgovori koje ova najuzbudljivija civilizacija još nije spremna da ponudi.

Očigledno, svako ko se odluči za putovanje u Kairo, prvo pozeli da vidi jedno od sedam svetskih čuda mada ima i onih koji tu poslasticu ostavljaju tek za kraj.

U svakom slučaju nije važno kada, važno je videti, adrenalin čini svoje kada god se odlučili za putovanje u Kairo, najuzbudljiviju trenutak u viziti Egiptu.

Kairo piramide

Posle rutinskih hotelskih formalnosti i kratkog odmora sa faraonskim snovima, zaputili smo se ka glavnom cilju Kairo piramide.

Nestrpljivost je teško obuzdati ! Do platoa Gize, 20 km od centra Kaira na zapadnoj obali Nila, ide se Putem piramida – SAIRA EL AHRAM.

A kako bi se drugačije i zvao ? Ako niste avanturističkog duha, spremni za komunikaciju sa tamošnjim stanovništvom, gužvu, najbolje Vam je ići taksijem.

Gužve su ogromne , ni nalik našim gužvama. U čitavom postoji cetiti-pet stanica na kojima autobus zaista stane.

Na ostalim mestima samo usporava i tada dolazi spretnost putnika do izražaja.

Putnik bi trebalo da uskoči ili iskoči iz autobusa dok je u pokretu.

U Kairu je najmanji problem naći taksi. Kada bolje sagledate – oni traže Vas.

Taksimetar zaboravite, sve se svodi na cenjkanje. I ako Vam se učini da takvo vozilo neće stići nikamo pa ni gde Vi želite, vrlo brzo se uverite da svi vize na isti nacin – ludo i egzibiciono. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati vozila koja nisu bar malo overena.

Kairo saobraćaj

Pitate se šta u kairu voze obični ljudi ? Kao i svuda , od starih automobila kojima je i marka neprepoznatljiva do najnovijih mercedesa i BMW-a.

Saobraćajnih ynakova i semafora gotovo da i nema, a i to malo sto se može ugledati niko ne vidi, pa samim tim i ne poštuje.

Preći ulicu je prava umetnost i veština, pa i za domaće stanovništvo , tako da treba biti obazriv.

Čak i uz čekanje po 15 min. na pešačkom prelazu, treba biti sasvim siguran da je slobodno preći ulicu.

Na svakoj većoj raskrsnici može se videti saobraćajni policajac, ali više kao u vodu nemog posmatrača uličnih dešavanja,nego li  nekog autoriteta.

Nama izgleda kao da je svuda haos i urnebes, kao da će svakog trenutka sve stati, ali ne.

U tom masovnom ludilu, domaće stanovništvo se jako dobro snalazi i što je zapanjujuće – niko se ne nervira.

Čak je i naš prvi taksista, dok smo išli ka piramidama uleteo u ogromnu gužvu i pri tom bio jako nasmejan i željan komunikacije.

U svakom slučaju , zahvaljujući tim saobraćajnim utiscima, put do stubova egipatske civilizacije – piramidama, je protekao sa mnogo manje nestrpljenja nego sto se na početku mislilo.

Kairo piramide – nebeske stepenice

I onda prizor za nezaborav ‘ piramide. Čitajući i slušajući o piramidama, čovek misli da se maksimalno pripremio za taj veliki trenutak i da zna šta ga očekuje.

Medjutim, to je zabluda! Za takav dogadjaj ili doživljaj ne postoje adekvatne pripreme.

Prvi utisci :

Grandioznost, monumentalnost, respekt, a i jeza nepoznatog uzroka.

Te misli i utiske prekidaju meštani, koji oskudno obučeni, puni raznih trikova u svakom trenutku, spremni da uzmu novac, za neku uslugu, naravno ništa na silu tek pod izgovorom kako mogu da pomognu za ovo ili ono.

Jedan od njig spopada gosta suvenirima, drugi juri sa kamilom koja sve vreme diše za vratom treći nudi razglednice, sto svakako ostavlja jos bolji utisak i stvara opštu radost.

U početku mislite da će Vas pustiti ukoliko ih ignorišete, ali upornost im je najjači adut.

U silnoj želji da se što pre prepustimo divnom gradjevinama od pre 400 godina kupili smo i suvenire i razglednice i bili smo spremni da uradimo sve što su tražili, pa čak i da jašemo kamile , što nam iz prve nije bila zelja.

Dakle piramide

Da li se može nešto ispričati o piramidama, a da se to već ne zna? Sve tri – Keopsova, Kefronova, Mikerinova, deluju kao božansko otelotvorenje, kao svedočanstvo o jednom vremenu, civilizaciji ili bolje reći svedočanstvo o večnosti.

Svi ono statistički podatci u tom trenutku ne vrede mnogo, ali razmišljate i o njima.

Nadugačko se već pisalo o tome da je Keopsova nekropola najveća – 146 m, da s gradila 20 dugih godina, a pre toga se i sam put za dovlačenje kamena iz obližnjeg kamenoloma gradio isti toliko.

Da je naslagana od 2.300.000 kamenih blokova, prosečne težine 6 tona, da je u takvom projektu učestvovalo bar 100.000 ljudi od kojih je 20.000 to učestvovanje platilo životom.

Da su se glavnim arhitektama i idejnim tvorcima tih zdanja odsecali jezici, ne bi li tajna gradnje ostala zapisana samo u njihovim mislima.

Uzbudjenje još više raste kada znate da je na platou postojao i svedok svih tih dogadjaja – Sfinga – sa lavljim telom i glavom žene.

Sfingin osnovni zadatak je – čuvanje groba svog besmrtnog vladara – faraona Kefrena.

Kairo putovanje – istorijska mapa

Uostalom čitav taj Kefrenov grobno kompleks je i najbolje sačuvan. U dolinskom hramu se obavljao proces mumificiranja a galerijom se nastavlja u pogrebni hram, gde se završavao čitav taj ritual.

I to sve pod budnim okom Sfinge koja je od skoro restaurirana i zalečena od raznoraznih prirodnih i neprirodnih nepogoda.

Jedan turski sultan ju je koristio kao metu za gadjanje iz topa.

Zanimljivi podatci

 Napoleon – prvi turista

napoleon Bonaparta se sa svojom vojskom iskrcao na Aleksandriju i krenuo ka Kairu.

Posle bitke sa Mamelucima ulazi u grad zajedno sa 190 naučnika, koje je poveo sa sobom.

Posle toga Francuska, ali i čitava Evropa se zaljubljuju u Egipat. U modu ulaze razni nameštaji i ukrasi kojidizajnom asociraju na egipatske piramide i Sfingu.

Priča se da je i sam Napoleon ušao u Keopsovu piramidu, a po izlasku iz nje nije mogao da sakrije zbunjenost i strah.

Šta je to moglo da uplaši neustrašivog vojskovodju ?

Kairo – novac

U Kairu možete jako jeftino proći samo ukoliko se ne zalećete u prvi restoran i prvu radnju koju naletite i bez predhodnog cenjkanja.

Na samoj obali Nila ima lepih spalvova na kojim možete sasvim pristojno da se hranite.

Ipak ni hrana ni prevoz ni suveniri nisu ti koji će Vam značajnije osiromašiti budzet.

Najviše novca ipak odlazi na obilaske. Normalno, ni jedan turista u Kairu ne razmišlja o tome da li će novac dati na obilazak piramida i Sfinge, muzej, Citadelu.

Kairo – Istorija

U samom Kairu su duvali razni vetrovi i posle vladavine faraona. Začetci grada datiraju još iz 27. godine  ove ere , kada su Rimlani počeli izgradnju tvrdjave Babilon, na čijem mestu je danas koptska četvrt.

Nedugo zatim su i Arapi počeli da pišu istoriju Kaira i čitavog Egipta kada je 400 konjanika na čelu sa generalom Amrom, zavladalo ovim strateški vrlo važnim regionom.

Nastupajući periodi , bili su burni , puni uspona i padova u privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu.

Smenjivale su se dinastije Abasida, Ikšidida, Fatimida, Ejubida, Bahra i Burgi mameluci.

U tom periodu, tačnije 969 godine, se prvi put pojavljuje današnje ime grada i to u obliku – El Kahira, sto znači pobednica.

inače to je Arapsko ime za planetu Mars koja se izdizala u  trenutku osnivanja nove egipatske prestonice.

Kasnije, Turci su uz pomoć ratobornih mameluka održavali straho-vladu u Kairu i čitavom Egiptu.

Dolaskom Muhamed Alije za prvog pašu Kaira, počinje zlatan period.

Njegovi naslednici su upravljali gradom sve do 1952.godine kada Gamel Abdel Naser , vodja revolucije , raspušta sve partije i proglašava republiku.

Kairo broj stanovnika

Kairo danas ima 15 miliona stanovnika danju, a noću ta cifra dostigne i celih 20 miliona.

Živi se teško ali su svi nekako puni vedrine i optimizma.

Sa obyirom da se većina stanovnoka bavi malom privredom , svaki turista je za njih potencijalna mušterija.

Sa strancima se razgovara uz širok osmeh ali vrlo brzo postane jasno da ta predusetljivost ima skriveni cilj – dovesti stranog državljanina u radnju sa suvenirima i papirusima.

Inače u gradu Kairu se konstantno smenjuju beda i raskoš. U najpotresnije prizore spada i Grad mrtvih, srednjevekovno groblje Kaira, u podnozju krečnjačkog lanca Mokatam.

Sirotinjske favele i kućice bez krova su jedini dom za 90.000 ljudi koji žive u nezamislivoj bedi.

Još od 15. veka, počelo je naseljavanje ovog groblja, a najveći priviv beskućnika se desio 1966 god.u vreme izraelskog bombardovanja.

Inače Egipćani nemaju nikakvu averziju prema grobljima i ne posmatraju ih kao mesta koja treba izbegavati niti se nečega boje vezano za groblja.

Grad mrtvih je jedan od bogatijih istorijskih centara sa više desetina mauzoleja poznatih sultana.

Kairo suveniri

Kada zagrizete mamac, odnosno udjete u jednu od takvih prodavnica onda Vam nema spasa.

Posle tradicionalnog posluzenja čajem i posvećenog vam vremena, kreće ubedjivanje.

U takvim slučajevima , kada Vas direktno sa ulice uvuku u radnju, sigurno nećete jeftino proći, koliko god da ste vešti i strpljivi.

Navalentni gazda Vam bukvalno ne dozvoli da izadjete a da nista niste kupili.

Prodavci smatraju za uvredu kupovinu nekog proizvoda a bez predhodnog cenjkanja, u kojem oni jednostavno uzivaju.

Trg oslobodjenja – Midan El Tahrir

Sledeća odrednica je velelepni i najveći kairski trg – Midan El Tahrir. U njegovom zapadnom delu je superluksuzni hotel Hilton gde je i naše avio predstavništvo, a na severu je čuveni egipatski muyej sa više od 120.000 eksponata od alabastera , crnog diolita ili čak od čistog zlata.

Osnovan je 1858 god., a prvi direktoe egipatskih starina bio je francuski arheolog Ogist Morijet, čija se statua nalazi u dvorištu muzeja.

Na ovom mestu je u septembru 1997 god. ubijeno devet nemačkih turista i zbog toga su uniformisani ljudi vidljivi na svakom koraku.

To donekle izaziva i jezu , ali i daje kakvu-takvu sigurnost.Onaj koji nema vremena ili novca da prokrstari čitavim Egiptom, ovde se može najbrže upoznati sa civilizacijom iz doba faraona.

Svi eksponati su poredjani hronološkim redom: od starog carstva i kralja menesa kao prvog vladara ujedinjenog Egipta, preko srednjeg i novog perioda , pa sve do Grka i Rimljana.

Tutankamon

Posetioci se , jasno, najviše zadršavaju kod tutankamonovog blaga. Tutankamon je još kao devetogodišnjak postao faraon i vladao je od 1334  do 1325. godine pre nove ere.

Bez obzira na tako kratak period koji je proveo na egipatskom prestolu, pronalazak njegove grobnice u dolini faraona u Luksoru, – 500km južno od Kaira, smatra se jednim od najepohalnijih otkrića 20.veka.

U prostoriji sa prigušenim svetlom, Tutankamonova zlatna riznica deluje zaista impresivno.

Sarkofag od 110kg čistog zlata dovoljno govori o načinu sahranjivanja – Bozijih sinova.Kako li je onda izgledala grobnica jednog Rameza II koji je vladao čitavih 67 godina?

Ostrvo Gezira – Kairo

Po ekskluzivi se naročiti izdavaja ostrvo Gezira, koje se proteže dužinom od 4 km. uz zapadnu obalu Nila.

Preko ostrva do istočne obale prelaze tri mesta : most Oslobodjenja – Kubri El tahir, most Gala i most 6.oktobar.

Po svojoj veličini i monumentalnosti se naročito ističe Kairska kula koja na svakom koraku služi kao nepogrešivi orjentir.Podignuta je obliku cilindra sa mrežastom fasadom , a na vrhu se završsva lotosovim cvetom – simbolom Gornjeg Egipta.

Na 16.spratu je panoramska platforma, sa koje se čitav grad vidi kao na dlanu.Na Geziri od luksuznih objekata treba svakako izdvojiti jos i hotel Meriot, i novu kairsku operu koju je Japan poklonio Kairu. Takodje i rezidencijski kvart – Zamalek na severu ostrva sa prelepim vilama i apartmanima.

Gezira je i centar sportskih dešavanja gde su locirani najpopularniji fudbalski klubovi Ahli i Zamalek, sa čitavim sportskim kompleksima.

Koga nezanimaju sport i arhitektura, može da uživa u društvu sa palmama i drugim rastinjem u predivnim vrtovima Nila na istoku ostrva.

Ostrvo Roda – Kairo

Ostrvo Roda nalazi se na pola kilometara južno od Gezire. Dugačko je oko km i blize je istočnoj obali.Po svojoj raskoši se izdvajaju hotel Meriden i Maniel palata na severnom delu ostrva.

Ova predivna palata od koje zastaje dah, je nekada bila rezidencija princa Mohamed Alija, a kasnije je pretvorena u muzej.

Vrt koji je bio čuven po drveću iz čitavog sveta, stalni je pratilac čitavog ovog kompleksa i na momente zaista deluje nestvarno i bajkovito.

Svakom posetiocu zastaje dah setnjom ovom rezidencijskom zgradom.

Mermerni podovi, pozlaćeni prozori, sedefni nameštaj – ni u snu nismo zamišljali.

U pravcu južnog vrta ostrva na istočnoj obali Nila nalazi se kopska četvrtna mestu nekadašnje tvrdjave Babilon, čija je gradnja počela za vreme rimskog cara Trojana.

Kopiti su pravoslavne vere, ima ih oko 2 miliona u Kairu i sebe smatraju jedinim pravim potomcima faraona.

Gradsko utvrdjenje – Citadela

Gradsko utvrdjenje Citadela je Kalemegdan u Kairu. Zbog odbrane grada od krstaša Saladin je podigao ovo vojno utvrdjenje na zapadnom brdu krečnjačkog lanca Mokatam.

Citadela je vekovima menjala svoj izgled. U početku je bila podeljena na severnu vojnu oblast i južnu sa kraljevskim rezidencijama , koje su vremenom porušene.

Na vrhu Citadele danas dominira dyamija Muhamed Alije, delo arhitekte Jusuf Bošnjaka. Ova velelepna gradjevina sa minaretima od 94 metara je druga po veličini u svetu.

Prva je Aja Sofija. Spoljašnjost je od Alabastera, sto je dokaz luksuza , a unutrašnjost je više nego impresivna.Desno od ulaza iza rešetkaste ograde, je i grob Muhamed Alije , po mnogima najuticajnije ličnosti iz prebogate kairske istorije.

Nešto južnije je od ovog grandioznog objekta je Bisema palata čije je i samo ime odraz raskoši iz tog perioda.

Tu se odigrao i čuveni pokolj mameluka 1811 god. koji su se često protivili vladarevoj volji.

Interesantno je da je Egipatska vlada tek osamdesetih godina Citadelu otvorila za javnost.

Krstarenje Nilom

Svakako nezaboravan i spektakularan oproštaj od Kaira je noćno krstarenje Nilom.  Na Kraljici Nila imate priliku da se upoznate sa onim zabavnim delom i opuštenom varijantom Kaira i njegovih stanovnika.Ovde nema gužve, automobilskih sirena izduvnih gasova tako da uz društvo trbušnih plesačica i nacionalnih nota imate dovoljno vremena da se konačno prepustite lepotama najvece afričke reke i arterije čitavog Egipta, reka Nil.

Podatak da preko 90 odsto Egipatskog stanovništva živi uz obalu Nila i da su stari Egipćani i vreme računali po njegovom vodostaju dovoljno govori i o životnom a ne samo o vizuelnom aspektu ove reke.

Nil će Vas brzo osvojiti svojim plavetnilom i širinomali nekako ne stižete da mus dovoljno posvetite, sve do jednog ovakvog trenutka kakvo je krstarenje Nilom.

Dok Vas služe svojom nacionalnom hranom – kašasta jela od boba, pirinča, makarona i asabom – sok od šećerne trske konačno svodite račune i sredjujete utiske.

Jasno je da je mnogo toga mistično i još neistrašeno.

Šampolion je dešifraovao hieroglife i to je bila revolucija . Ali razotkrivanje egipatskog pisma je bilo samo uvod u nova pitanja na koje nauka i dan danas traši odgovore.

Mnoge legende govore o prokletstvu faraona, i ko zna mozda bi Božije sinove trebalo ostaviti na miru u društvu svog vrhovnog boga – boga Sunca Ra. Da uživaju u kraljevstvu umrlih u svom drugom ali večnom životu.

Lov na jelene – jelenovi rogovi su san mnogih preciznih nišandzija. Najdraži trofej preciznih nišandzija, izraste nov, jelenima, svake godine .

Oni odbačeni u prolece nisu vredni paznje.

Lov na jelene izazovan je i zbog ukrasa na glavi jelena – rogova . Jelenji rogovi su su ukras na glavi jelena, statusni simbol u krdu.

Što su veći i sa više parozaka ( bočnih izrastaja) to im je i vrednost veća kao lovačkog trofeja.

Jelen se svake godine iznova zakiti svojim koštanim izraštajima, koji su sastavni deo njegovog skeleta.

Stare rogove on odbacuje s proleća, obično u martu mesecu, a već u maju se nazire novo parogovlje na čeonik naborima kom treba pet do šest nedelja da očvrsne.

Krajem jula sa njih skida osušenu kožnu navlaku , sličnu rukavicama, češući se o mlada stabla i grane.

Jelenovi rogovi u samom početku imaju žućkastu boju a kasnije potamne.

Jelenji rogovi mogu biti teški i do 12 kg.

Zbog toga jelen, na čijem čelu izraste ovakav nakit, sa svojih 150 do 200kg sa punim pravom nosi ime kapitalac.

Lov na jelene – kapitalac

Kada se ovakav kapitalac opdstreli , komisija ima pune ruke posla.Ocenjivanje trofeja u  ovom slučaju – Ima 15 elemenata.

Počev od dužine roga, dužine nadočnjaka ( najniži parošci), dužine srednjaka, raspona…

Pored ovih merljivih, takodje postoje poeni za lepotu. 

Tamniji rogovi smatraju se vrednijim , kao i oni kod kojih je izraženija ikričavost ( neravnine na jelenjem rogu. )

Na osnovu dobijenih bodova odredjuje se i cena ovih šumskih lepotana.

Pa je tako jelen od 120 CIC najjeftiniji, a za one od 150 CIC poena cena se penje i do nekoliko hiljada evra.

Cic poeni

Kao što smo napomenuli za ocenjivanje vrednosti odstreljenih jelena koriste se CIC poeni.

U kategoriji zlatnih su rogonje.

Svaki pojen ima svoju vrednost koja je naglo povećava, pa tako jelen procenjen na 220 CIC poena može se prodati i za nekoliko desetina hiljada evra.

Ali samo u sezoni lova od 1 avgusta do 14 februara.

“Da li jeleni stvarno moraju da stradaju , samo radi rogova ?”

Zanimljivo je da tokom lova lovca uglavnom zanimaju samo rogovi, samo oni mu se uzimaju, pa se postavlja pitanje da li je ovako krupna divljač ,neodoljive lepote, morala stradati samo radi rogova ? Možda je bilo dovoljno prošetati šumom i pronaći neke otpale. Kažu lovci da takvi otpali ne vrede ništa, a šetnja ne budi adrenalin kao lov !

Angina pektoris lečenje prirodnim putem

Angina Pektoris – bol iza grudne kosti

Angina pektoris je jedan od najcescih koronarnih bolesti.

Bol iza grudne kosti karakterističan je simptom srčanog oboljenja.
Pogoršanje stanja izazivaju napor, stres, obilan obrok i hladnoca.
Zasto je ponekad peti stepenik visok kao Mont Everest ?

“Srce je u našim rukama, a neke greške je tesko ispraviti”

Mnogo toga se okomilo na ljudsko srce i pored otrovnoh strela iznutra i spolja,a ono kako tako odoleva i bori se protiv brojnih izazova.

Kardiolozi su izračunali da postoji preko 250 faktora rizika za nastanak angine pektoris.
Ako je za utehu, stručnjaci za sada priznaju samo deset ozbiljnijih faktora rizika, dok je Americko udruzenje kardiologa nesto popustljivije po istom pitanju, oni smatraju da postoji sedam vodecih rizika odnosno preduslova, za nastanak ovog oboljenja.

Angina pektoris je iz godine u godinu u porastu. Takodje sve vise mladih ljudi sreće se sa angimom pektoris kao dijagnozom.

Uzroci angine pektoris

Medju najubedljivijim predvodnicima angine pektoris su :
-povisen krvni pritisak
-gojaznost
-povisena masnoca u krvi
-secerna bolest
-prekomerno pusenje cigareta
-fizicka staticnost-neaktivnost
Dakle sve sto cini savremeni zivot, pa tako ne cudi sto sve vise mladih ljudi iz lekarske ordinacije izlazi sa ovom dijagnozom.

Onda i ne čudi sto se srce svim snagama, grčevito bori i sto nas upozorava bolnim signalima.

Karakterističan je bol, kao prateća pojava angine pektoris i razlikuje se od drugih bolova u sredogrudju po svom trajanju, faktorima koji ga izazivaju i pridruženim simptomima.

Simptomi angine pektoris

Iako najviše pacijenti bol opisuju kao stežuci, može se još opisati i kao pečenje, pritiak, razdiranje, čupanje ili osecaj teskobe u grudima.

Nalazi se iza grudne kosti, a najčešce se širi u levo rame i levu ruku, ponekad u oba ramena, vilicu, vrat ili ledja izmedju lopatica.

Bol se opisuje kao kratkotrajan i traje obicno od jednog do dvadeset minuta.

Moze se javiti najčešce pri naporu ali i u mirovanju i često je propraćen nedostatkom vazduha, osecajem malaksalosti i preznojavanjem.

Ipak osetite li bol u grudima to ne mora znaciti odmah da imate anginu pektoris.

Bol u sredogrudju može da se javi i kod drugih srčanih oboljenja kao sto su oboljenja srčanog mišića, srčane mane, perikarda.

Medjutim posle niza kardioloških postupaka, kardiolozi u praksi potvrdjuju da se kod nekih pacijenata bol javlja od želudca, žucne kese, organa za varenje, sa plućne maramice, ramenih zglobova kičme čak i nagutanog vazduha.

U nekim slučajevima poremecena ravnoteža elektrolita kod nekih endokrinih bolesti kao što su bolesti štitne žlezde, nadbubrežne žlezde ili cak i klimaks mogu davati ovakav bol.

Dijagnoza angine pektoris

U postavljanju dijagnoze angine pektoris najvažnije je ono sto Vi imate da kažete svom lekaru, ključno mesto zuzima reč pacijenta i opis stanja odnosno podatci.

Zato se potrudite da sve zapišete na papir kako ne biste nista propustili ili zaboravili.

Znajte da obim napora nije isti svaki dan. Jednog dana sa lakoćom možete podneti penjanje na peti sprat dok drugi dan i treci stepenik Vam se čini kao nemoguca misija.

Niz dijagnostickih metoda mogu upotpuniti potvrdu angine pektoris.

Metode u postavljanju dijagnoze angine pektoris

-Prva metoda svima poznata je EKG koji registruje karakteristične promene u radu srca.

EKG takodje moze da pruži podatak i o tipu oboljenja.
-Test opterecenja (ergometrija) standardna je metoda u postavljanju dijagnoze i sto je bolest izraženija , to će za vreme opterećenja na biciklu, ili na pokretnoj traci ranije osetiti bol.

-Kontinuirano snimanje elektrokardiograma ( holter ) za vreme od 24 casa. 
-Radioizotopska ispitivanja.
-Pristup kateterom u srce naravno daje najosetljivije i najiscrpnije podatke ali ova je metoda zbog invazivnosti ogranicena samo na manji broj pacijenata.

Lečenje angine pektoris

Nitroglicerin lek izbora u lečenju angine pektoris.

Ako je bolesnik fizicki opterećen neposredno posle obimnog obroka , bol ce se svakako javiti ranije.

I razna uzbudjenja znaju da pogoršaju stanje.
Posle izlaska iz tople prostorije na hladnocu treba biti obazriv, a tegobe se češce javljaju u zimskom periodu.

Važno je i raščistiti da li se tegobe javljaju pri naporu i da li prestaju po prekidu napora ili po uzimanju nitroglicerina.

Angina pektoris lečenje prirodnim putem

Naravno da vezano za svako ozdravljenje pa tako i lečenje angine pektoris prirodnim putem, važno je jesti sto više svežeg voća i povrća i to svakodnevno, posebno crveno voće.

Dobro bi bilo :

Piti dosta tečnosti

Izbaciti sve namirnice koje ne podnosite dobro, odnosno koji bi mogli biti izazivači alergije.

Izbaciti iz jelovinika gluten.

Ubaciti u jelovnik žitarice , orašaste plodove.

Izbaciti beli šećer iz upotrebe jer je izazivač mnogo toga , a posebno kiseline u želudcu.

Jesti što više belog luka, kuvati čaj od djumbira,mleko od heljde ili soje ili pirinča.

Jedite borovnice, kupine, maline, med.

Angina pektoris terapija

U terapiji kojom možete sanirati anginu pektoris naročito tokom napada lek izbora je nitroglicerin, najčešće se daje u obliku tableta, koje pacijent stavlja pod jezik.

Može se dozirati i kao intravenska inekcija čak i u obliku spreja, kreme ili flastera.

Opšta slabost, zaboravnost, vrtoglavica, glavobolja, rasejanost sve su to znaci poremećaja cirkulacije u glavi, neki od znakova starenja krvnih sudova, koje ne bi trebalo zanemariti već ispitati i blagovremeno lečiti.

Fizikalna terapija kao ruka spasa.

Kada pozno životno doba nastupi, promene u cirkulaciji krvi u glavi, zaboravnost, promene na krvnim sudovima su normalne pojave i veoma česte.

Starenjem krvnih sudova takodje stari i mozak. Pa upravo zato prvi znaci ovakvih pojava i simptoma jesu neurološke prirode.

Simptomi poremećaja cirkulacije u glavi :

javlja se :

• Usporenost
• Povremena slabost
• Zaboravnost
• Glavobolja
• Vrtoglavica
• Trnjenje
• Zbunjenost

Ovi simptomi takodje mogu da budu i nagoveštaji budućih bolesti koje u savremenim uslovima života, nisu rezervisane samo za starije osobe.

Mladju ljudi već sa navršenih četrdeset godina, imaju različite smetnje i oboljenja, zbog poremećaja cirkulacije krvi u glavi.

Najveći broj pacijenata sa akutnim neurološkim ispadima imaju ovakve simptome zbog taloženja naslaga i sužavanja unutrašnjosti krvnih sudova, čime je , naravno smanjen dotok krvi u mozak.

Kada krvni sudovi dodju u ovo stanje osoba oseća sumaglicu, neprijatnost u glavi , iscrpljenost, umor- kaže neuropsihijatar Ljiljana Zeković.

Dijagnoza

Ovi simptomi takodje, mogu biti pratilac psihičkih opterećenja i bolesti.

Zato se u postavljanju dijagnoze uvek prvo isključi organsko oboljenje.

Jedan od pokazatelja uzroka navedenih simptoma je i stanje pacijenta posle odmaranja.

Ako posle spavanja i odmora simptomi nestanu, došlo je do iscrpljenosti organizma.

To je i alarm da treba smanjiti aktivnosti, dodaje dr.

Smetnje koje se , medjutim ponavljaju u odredjenom vremenskom periodu kao što su prolazne slabosti, otežan govor stalne vrtoglavice i glavobolja, prolazna trenja znaci su da je već doslo do promena na krevnim sudovima i da takva osoba treba da se ispta i leči.

Kada dodje do začepljenja ili prskanja krvnog suda,  javlja se i povraćanje kao i oduzetost jezikai polovine tela.

Ova bolest poznata je pod nazivom šlog.

Mošdano krvarenje ili infarkt mozga , dolazi naglo, kao grom iz vedra neba ima jasne pokazatelje i ne može se zameniti sa nekom drugom bolešću.

Tada je najvaznije reagovati brzo i pozvati hitnu pomoć.

Isti simptomi prate prepunjenu i smanjenu cirkulaciju krvi u  glavi.

Osoba sa smanjenom cirkulacijom ima nizak krvni pritisak prate je prolazne tegobe, umor, pospanost, gubitak energije.

Ovo pojave prvenstveno nastaju zbog smanjenog dotoka kiseonika i hranljivih materija.

Mozak je posebno osetljiv na nedostatak kiseonika.

Nizak krvni pritisak je neuporedivo povoljniji, bez obzira na navedene smetnje, od visokog.

Obično ne stvara veće tegobe , pod uslovom da osoba nije izložena faktorima rizika, kao sto su na primer , povišene masnoće i šećer u krvi.

Okoštavanje i krivljenje vratnog dela kičme takodje izaziva usporenu cirkulacijukrvi u glavi, budući da vertebralne arterije prolaze kroz koštani deo vratnih pršljenova.

Slaba cirkulacija

“Javlja se pri odredjenim pokretima glave. Prati je sumaglica, povraćanje , vrtoglavica ponekad nemogućnost hoda i govora, odnosno loše ravnoteže.”

Ovim itekako važnim simptomima , pacijenti ne pridaju mnogo značaja, sve dok ne postanu izraženiji, ali tada je već cirkulacija u glavi trajno oštećena.

Svakako bi trebalo svom lekaru da se obratite za bilo kakvu promenu koju osećate vezano za svoje zdravlje pa i onu najmanju i na vreme odreagujete.

Takodje i lekaru napomenite da jednostavno ne želite da čekate da vam se nešto loše desi.

I grčenje vratnih mišića može da uspori cirkulaciju.

Ispoljava se potiljačnom glavoboljom , hroničnim vrtoglavicama, ponekad uz poremećaj hoda.

Ako se ne preduzme fizijatrijsko lečenje, bolest prelazi u tezi oblik.

Malo alkohola za mozak je mnogo

-Dijagnoza stanja i prohodnosti krvnih sudovavrata i glave  se postavlja savremenim ultra-zvučnim aparatima, doplerom, ultra-zvučnim kolor doplerom, magnetnom rezonancom.

Najvaznije je otkriti promene kod pacijenta koje ne odgovaraju godinama, dok se tegobe još nisu razvile.

Ako se lečenje blagovremeno ne preduzme naslage u krvnm sudovima se odvajaju od podloge ulaze u cirkulaciju i dovode do malih infarkta u mozgu, objašnjava stručnjak.

Prerano starenje krvnih sudova i zaboravnost

Osim prirodnog popuštanja na koje ne može da se utiče postoji čitav niz činilaca koji  doprinose preranom starenju krvnih sudova, zastoju ili ukupni smanjenoj cirkulaciji u glavi.

To su –

povišen krvni pritisak

šećer i masti u krvi

stres

duvan

alkohol

srčane smetnje i srčane aritmije.

Lečenje zaboravnosti i suzbijanje starenja krvnih sudova

Lečenjem i eliminisanjem navedenih faktora rizika, stareje krvnih sudva se svodi u normalne granice.

Ali pod uslovom da se sprovodi blagovremeno, uporno i adekvatno.

Posledice bi bile znatno redje kada se navedeni faktori rizika ne bi zanemarivali, što i upravo ćini  posebno  odredjeni broj mladjih pacijentata.

Pacijente koji imaju prolazne smetnje u cirkulaciji , treba takodje redovno kontrolisati u Domovima Zdravlja, , da se ne bi razvile posledice.

Osobe koje boluju od spondiloze i imaju spazam vratnih misića, uspešno se leče od posledica slabije cirkulacije – fizioterapijom. 

Tegobe se povlače i uz pomoć lekova.

Osim lečenjem treba prihvatiti zdrav stil zivota, koji podrazumeva, odgovarajuću, od lekara preporučenu, ishranu i ograničene sportske aktivnosti.

Alkohol je po mišljenju stručnjaka apsolutno štetan za mozak.Uzimanje alkohola po malo je ustvari za krvne sudove , mnogo.

Naročito je opasno uzimanje odjednom veće količine alkohola, zbog skoka krvnog pritiska, i intoksikacije alkoholom, koji dovode do promene metabolizma mozga.

Gruševina- – najzdravije mleko koje se dobija prvih dana po teljenju krave

Gruševina-Stari srpski obicaji

Mnogi stari srpski običaji obavljaju se po inerciji jer im je pravi smisao zaboravljen pa tako i običaj Grusevina.
Gruševina , nekada veoma rasprostranjen obićaj u srpskom naroodu, možemo svrstati u grupu medicinskih i društvenih starih srpskih običaja u užem smislu koji se obavljaju porodično , u zajednici imaju veze sa zdravljem odnosno bolešću.

Kako je to bilo ?

U srpskom rečniku Vuka Karadžića, grusevina se pominje kao slatko pomalo ugrušano mleko koje se pravi prvih dana kada se krava oteli.

Pastiri i seljaci ovo prvo mleko zovu jos i kolostrum, grušava, prvenac.

Kao i drugi običaji vezani za zdravlje čija je osnova animisticko shvatanje, i ovaj je isprepletan raznim magijskim postupcima.

Ljudi često imaju nameru da prirodu stave pod kontrolu i na nju utiču,pa postupaju na iracionalan način.

Preventivnom magijom započinju se izvesne radnje kako bi osigurale zdravlje i ostvarile plodnost.

Ovim postupcima ostvaruje se dobar prinos mleka i napredak kuće uopšte.

Može se svrstati u ogranak privredne magije koja hrabri čoveka, daje mu podstrek podržava ga u raznoraznim teškoćama i kao psihicki oslonac daje nadu u život.

Običaj grusevina vezan je za prvu mužu koja se obavlja u odredjenim prilikama kritičnim za zajednicu ili pojedinca.

Kao i mnogi segmenti života u našoj sredini tako i postupak prve muže posle teljenja je bio ritualizovan, pa se gruševini pripisuje magična moć.

Ovo mleko se najčešće davalo deci da bi preko cele godine bila zdrava i imala jači imunitet, bolesnima da bi se lakše izborili.

U nedostatku objektivnih naučnih činjenica, viševekovno narodno znanje , ritualizovano je.

Gruševina – danas

Danas je dokazano i zna se da kod goveda mlečna žlezda, posle porodjaja luci koolostrum, koje se razlikuje od običnog mleka po velikoj količini belančevina, tj. imunih antitela.

Zato se ono prilikom zagrevanja i zgrušava.
Kolostrum je namenjen mladuncima u prvim časovima života, čak je i neophodan jer stvara budući imunitet.

Takodje sadrši i značajnu količinu vitamina A i B, vaznih za metabolizam takodje vitamina C, D, E koji štite od štetnih uticaja okoline.

Prema tome nije teško dovesti u vezu stare magijske obicaje i stvarno znanje koje su odrasli hteli da prenesu na decu, gde magična snaga prvog mleka dovodi u vezu sa zdravljem preko čitave godine.

Gruševinu pravi domaćica iz kuće , kada se posle telenja prvi put pomuze krava, da bi se mleko upotrebilo za jelo.
Kada je ovaj stari srpski običaj bio na redu , glavni akteri bi bili deca iz kuće i komsiluka. Ona prva jedu prokuvano i progrusano mleko pošto pojedu mleko deca lupaju u dno čanka, dok ih domaćica pokriva po glavi čarsafom ili ćebetom i poliva vodom, izgovarajući želju da u domaćinstvu bude zdravlja tokom cele godine.

Buka koju deca stvaraju lupanje kašika o tanjire ima za cilj da otera sve demone i zle sile koje bi mogle da naude pozitivnoj nameri običaja.

Time se dete štiti od nečistih sila, koje mogu da izazovu bolest.
U ovom običaju se mistifikuje uloga deteta.

Naime deci se pripisuju naročita svojstva u madjijanju za plodnost stoke jer je dete neokaljano porocima čedno i čisto.

Stoljnjak prebačen preko dečijih glava predstavlja imitaciju životinje koju domaćica poliva vodom a to će po principu magije domu doneti obilje mleka, i sveopštu plodnost.