Archives May 2022

Skijanje – Najbolje što možete sebi pokloniti za zimovanje

Zašto je skijanje dobro za naše zdravlje ?

Boravak na svežem planinskom vazduhu uz fizičku aktivnost itekako zdravo deluju na respiratorni i kardiovaskularni sistem.

Skijaš diše dublje srce brže kuca, više kiseonika struji telom, krvna slika se popravlja na skoro svakoj planini, bolje se spava i više radi. Skijas je svežiji i vitalniji.
Da li ima lepseg zimskog odmora od onog provedenog na snegu?
Inzvanredna prilika za oslobadjanje od gradske gužve, smoga, stresa, buka a posebno od napornog radnog ritma.

Takodje odmor na snegu pomaže kada je reč o pshihickim i fizičkim oporavcima, poboljšanju zdravlja i kondicije. 
Osim što je izuzetno zadovoljstvo, skijanje podiže adrenalin, poboljšava snagu i vitalnost, fleksibilnost, izdržljivost organizma.

Fizička aktivnost i boravak na svežem planinskom vazduhu stvaraju pojačan rad mišića koji povećava potrebu za kiseonikom, skijaš diše dublje da bi uneo što više kiseonika u pluća, a srce mu kuca brže i jače da bi pumpalo krv u misiće.

Krvna slika se popravlja jer raste broj eritrocita, kapacitet pluća se povećava a srce jača i postaje prilagodljivije.
Skijanje opterecuje i jača sve mišićne grupe.

Posebno su aktivni mišići natkolenice, što je dobro u preventivi bolesti hrskavice, mišići zadnjice, ledja, trbušni mišići i mišići ramenog pojasa.

Šta sve to znači za jednog skijaša ?

Skijanje znači dobru kondiciju i najverovatnije beg od većih zdravstvenih tegoba.

A naravno uz fizičke tu su i psiholoske prednosti :
Pre svega smirenost, svežina i žustrina, efikasnost, bolja koncentracija i mirniji san.

Skijanje rizici

Mala deca izložena su malim rizicima na snegu, padaju i lako se dižu, lagana su ,pa zato do preloma kostiju teže dolazi u tom uzrastu.

Veći problem predstavlja izlaganje suncu.
Najmladji imaju jako osetljivu kožu i moraju biti zaštićeni bez obzira na to da li je oblačan ili sunčan dan na planini.
Takodje, mališani su osetljiviji na hladnoću pa bi ih trebalo adekvatno obući kako ne bi doćlo do promrzlina.

Kao i vožnja biciklom tako i pravilno naučena tehnika skijanja ne zaboravlja se tako lako i kada se primenjuje u skladu sa uzrastom i fizičkom kondicijom, skijanjem se mogu baviti i najmladji i najstariji.
Trebalo bi obratiti prilikom skijanja paznju na psiho-fizicko stanje osobe.
Pušači ili osobe koje pate od hipertenzije najizloženiji su povredama.
Osobe u godinama trebalo bi pre polaska na skijanje da posete svog lekara i sa njime se posavetuju u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem.
Nije strano da se u starijem dobu kosti izlažu riziku od povreda zbog krhkosti i slabijih refleksa.

Povrede na skijanju

Našalost, kao i svaki sport tako i skijanje nosi odredjene rizike od povreda.

Teško je statisticki prikupiti podatke ali prema nekim ne zvaničnim podatcima dolazimo do statistickih podataka da se na skijanju povredi jedan do pet skijasa na 1000.
Najčešći uzroci povredjivanja su padovi. Svaki pad ne mora dovesti do povrede.
Najčešći razlog padova je umor koji svkako izaziva poremećaj koordinacije i slabost u mišićima zbog čega je skijaš izložen otporu izmedju skija i snega i ne može uspešno da ih savlada.

Takodje statisticki podatci koji kažu da se najveći broj povreda na skijanju dešava u poslepodnevnim časovima ide u prilog umoru.

Sveti Sava

Ko je Sveti Sava

Sveti Sava je najmladji sin raškog župana Stefana Nemanje, princ Rastislav, rodjen oko 1170 godine.

Deo Huma dat mu je na upravljanje već sa 17 godina.
Upravu nad vlastelinom i život na dvoru on je zamenio želji i izboru da se zamonaši.
Iz svedočenja njegovog biografa Teodosija saznajemo da je Sveti Sava objasnio roditeljima kako ide u lov na jelene, a stigao je na Svetu Goru.

Raški veliki župan, pred očevu veliku poteru, baca postriženu kosu i svoje svetovne haljine.
Monaško ime Sava uzeo je po Svetom Savi Jerusalimskom.
Na Svetoj Gori ostao je 16 godina.

Gradnja Hilandara

Sveti Sava – Gradnja Hilandara

Početkom 1197 godine Stefan Nemanja odriče se prestola, i dolazi u Svetu Goru, u manastir Vatoped, da bi postao monah.

Dočekao ga je sin monah Sava.
Kada su zajedno odlučili da osnuju Hilandar, Sava je ocu bio desna ruka.
Već star veliki župan Simeon, poverio je Savi sve svoje graditeljske i diplomatske poslove.

Savi ništa od toga nije bilo strano jer je još kao sedamnestogodisnjak već bi upućen u svaki detalj diplomatiji.
Ostavio je snažan utisak na cara Fridriha Drugog Barbarosu kada ga je dočekao u otadzbini.
Poznavao je i sve vizantijske careve kao i sve uticajne ljude onog vremena.

Otac Simeon 1200 godine 13 februara, umire u svojoj zaduzbini Hilandaru, Sava mu ubrzo piše žitije, na srpskom narodnom jeziku.

Značaj tog dela prevazilazi biografiju.To delo nije samo opis Nemanjine smrti nego je i temelj srpske književnosti, pa je taj prvi spis na srpskom jeziku zapravo svetske vrednosti.

Sveti Sava napisao je mnogobrojna dela kao što su : Pismo Spiridonu, Hilandarska povelja, Karejski Hilandarski i Studenički tipik, život Simeona Nemanje, tako da je Sveti Sava bio i književnik.
Iz svoje isposnice on je bolje i dalje video nego njegov brat Stefan Prvovencani sa prestola.

Njemu su bile vidljive sve opasnosti koje su pretile nemanjickoj državi.
Latinski car sa juga, madjarski kralj sa severa, Mlečići i epirski despot sa zapada a bugarski car Boril sa istoka.

Gospodar Zete, stariji Savin brat, Vukan vodio je politiku prislanjanja na Zapad.
I drugi njegov brat Stefan bio je kolebljiv u najvažnijoj oblasti za naš narod Raškoj. Papa mu šalje zlatnu krunu što bi onda značilo priklanjanje zapadnoj crkvi i Rimu.
Tada su braća zaratila medjusobno. Mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Studenicu donosi Sava 1208. godine, i nad njima miri zavadjenu braću.
Nije mu bilo teško shvatiti da ako se Raška prepusti Rimu, da će je pregaziti madjari, kao što su bili pregazili Bosnu i Hrvatsku u svoj svojoj težnji da prodru na Balkan.
Sava je dovodio svoje učenike na najvažnije položaje i uvodio novu crkvenu organizaciju.

Putovao je daleko do Jerusalima, da bi obezbedio nezavisnost Srpske pravoslavne crkve, a srpskoj nemanjičkoj državi samostalnost.

Tako je Sveti Sava postao prvi zakonodavac dajući sa svojim saradnicima zbornik zakona Nomokanon ili Krmciju mladoj srpskoj državi i crkvi.

Bio je u prilici da kruniše, pa i da savetuje tri kralja svog brata Stefana Prvovencanog, kralja Radolava i kralja Vladislava i da u njihovo ime vodi pregovore sa inostranim vladarima i crkvenim upravljačima.

Smrt Svetog Save- Sinovac je trazio mosti

Milos Crnjanski ističe da nema ništa što bi se moglo meriti sa tom duhovnom Savinom zgradom koja je od svih drugih i trajnija i svetlija.

U njegovoj crkvi drvorez, arhitektura, slikarstvo, umetnost ali i obrada zlata, srebra, tkanja, vezova koja je naša balkanska prepoznatljivost.

Dvanaesti vek, Savino doba predstavio je Božidar Kovačević kao plodno, rodno, puno života i pokreta kao epohu Save Raškog i Franje Asiskog vreme krstaških ratova, doba kad se isčezli anticki svet budi i kad se kroz sumrak srednjeg veka javljaju prva svetla renesanse i naseg modernog doba.

Sa svojim pronalascima, radoznalošću i jeresima jer je to doba prvih kompasa, vetrenjača, mehaničkih časovnika dvanaesti vek je doba nemira, budjenja i iznenadjenja.

U Trnovu u Bugarskoj 1235.godine Sveti Sava umire a tu je i sahranjen.

Njegov sinovac uspeo je izmoliti njegove mošti i sahraniti ih u svojoj zaduzbini u Mileševi.
Ali Sava i posle smrti bio je svuda prisutan. Svi manastiri su bili njegovi, u svakoj crkvi nalazili su se njegovi portreti i njegove misli.

Turcima kojima je smetao ovakav način voljenja smislili su da mu se spali telo. I to su i ucinili.

Ali kako se pisalo ono se tada nije rasulo u prah nego u svetlost.
Sveti Sava je jedan od prvih srpskih svetitelja čije se ime proslavlja u crkvi i u njegovom narodu svakog 27.januara.

Upotreba antibiotika – Antibiotici – Samo po preporuci

Šta su antibiotici

Iako do sada najefikasniji u lečenju bakterijskih infekcija, kako lakših tako i onih težih , antibiotici su, po stručnjacima, samo nužno zlo i koriste se samo onda kada je to zaista neophodno.

Upotreba antibiotika na duge staze ili česta upotreba antibiotika može značajno naškoditi opštem stanju organizma.

Kakav je uticaj antibiotika na zdravlje, zašto ih treba koristiti sa oprezom govori nam za Kultivaciju dr.specijalista opste medicina Doma zdravlja Palilula.

Antibiotici – na svoju ruku ili duža upotreba antibiotika

– Kada su prvi simptomi neke bakterijske infekcije već vidljivi, ne može se znati tok te infekcije niti koliko će ona ostati u organizmu.

Ljudi se retko odmah odlučuju na mikrobioloski pregled.
Pacijent ne bi smeo na svoju ruku da uzima antibiotik, prvo jer nije siguran o kojoj se bakteriji zapravo radi.

Kao što smo napomenuli dužom upotrebom antibiotika, podstičemo stvaranje rezistencije – otpornosti bakterija na antibiotike – što se danas često dešava.

Istovremeno upotreba antibiotika remeti i saprofitnu floru organizma, pre svega u crevima.

Naravno antibiotici nisu pametni pa cestom upotrebom ne unistavamo samo patogene vec i korisne bakterije koje imaju vaznu ulogu u ocuvanju dobrog varenja, zdravlje creva i sveopsteg zdravlja.

Čestom upotrebom antibiotika, organizam lišavamo jedne vrste prirodne odbrane od patogenih bakterija kao i od gljivica, što je uvod u razvijanje sistematske kandidijaze – kaze dr.

Znamo da organizam tada postaje da kažemo “ogoljen”, izložen drugim infekcijama, koje se lako lepe, čije bakterije imaju potpunu slobodu da se tu nastane, razmnožavaju i naprave razne vrste bakterijskih infekcija koje se zatim veoma teško leče i na koje mali broj antibiotika deluje.

Nasa sagovornica poseća da rezistentnost može potencijalno svaki antibiotik da razvije.

Razvoj rezistentnosti

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se antibiotici, odnosno upotreba antibiotika svede na minimum, odnosno što manje koristi.

U slucaju manjih bakterijskih infekcija preporučuje se upotreba širokog spektra, standardnih cefalosporina, koji veoma brzo i efikasno deluju na veliki broj bakterija i uništavaju ih.

Takodje ovi lekovi trebalo bi što je moguce krace davati pacijentu.
Inace preporuka je da pre nego se posegne za antibioticima upotrebiti simptomatske lekove, lekove koji snižavaju temperaturu koja prelazi 38 stepeni Celzijusa, korišćenje nekih antiseptika za grlo, inhalacije domaćim čajevima i nekim eteričnim uljima ili biljnim preparatima.

Kao sto smo u mogućnosti da zaključimo zadnjih godina se i te kako nada polaže u lečenje biljem i prirodnim putem.

Tek tada ukoliko tegobe ne prolaze i pacijentu nije ni malo bolje, pacijent treba da se javi lekaru , kako bi mu on prepisao odgovarajuću terapiju.

Sami doktori ne kriju da je sve veći broj antibiotika koji su već izazvali rezistenciju bakterija.

Takvi rezistenti slojevi bakterije, ne samo da postoje kod onog koji je uzimao neki antibiotik, nego se prenose sa osobe na osobu.

Desava se i to da se rezistencija raširi po celom svetu, bez obzira da li ta vrsta antibiotika postoji u tom delu sveta ili ne.

Iz tog razloga opšta preporuka je da se upotreba antibiotika svede na minimum i da se antibiotici koriste samo onda kada je to zaista neophodno.

Posebno nije preporučljivo upotrebljavati iste antibiotike često, jer se time povećava verovatnoća za razvoj rezistencije, a i gljivična oboljenja se često mogu desiti.

Naravno trebalo bi zajedno sa antibioticima upotrebljavati probiotike.

Najjaci antibiotici , takodje oni koji izazivaju gljivične infekcije su TETRACIKLINI.

čak je i pravilo da ukoliko se tetraciklini koriste uzastopno tri meseca, treba uz sebe da nosi kartončić na kome piše da ih je koristio.

Sistematska gljivicna bolest takvom pacijentu u velikoj verovatnoći sleduje.

Oprez pri upotrebi antibiotika – neophodan

Naša sagovornica ističe da prilikom upotrebe antibiotika trebalo bi biti oprezan, poštovati vreme primene a pre svega uzimati ih iskljucivo posle konsultacije sa lekarom.

Retko koji antibiotik nema bas nikakve nus pojave, odnosno interakcije sa drugim lekovima.

Treba uvek i pažljivo čitati uputstva za svaki lek koji se upotrebljava a pogotovu antibiotici.

Raznih je nus pojava od smanjenja kontraceptiva do neželjenih reakcija kada se kombinuju sa drugim lekovima, do ozbiljnijih alergijskih reakcija…

Često nuspojave poput mučnine, gadjenja , smanjenja apetita ne spadaju u teške, a takve nuspojave možemo sresti kod ljudi sa osetljivim želudcem.

Spanać

SPANAć – NEPRAVILNA PRIPREMA ILI GAJENJE

Spanać – Nepravilna priprena ili gajenje, je štetna.

Svi znamo da je spanać izuzetno zdrav, prepun gvoždja koje je neophodno za stvaranje dobre krvne slike, izuzetno je zdravo povrće za najmladje, ali nepravilna priprema ili gajenje moze da izazove više štete nego koristi.

Većinu povrća najbolje je konzumirati i brati dok je još mlado, ali verovali ili ne, to ne važi za spanać.

Spanać se nudi i priprema deci, često, iako on hemijskim sastavom može da utiče na metabolizam.

Sastojci spanaća

List i peteljka spanaća, sadrže dva problematična sastojka.

To su : nitrati i oksalna kiselina.

Zato treba znati kako i kojim gnojivom ga treba gajiti i kada ga ubrati.

Upravo zbog štetnosti po ljudsko zdravlje , pogotovo osetljive dece, preradjivačka industrija zapadnih zemalja, postavila je stroge granice, u koncentraciji tih materija sadržanih u spanaću.

Dozvoljena granica opasnih materija u spanaću

Preciznije dozvoljena granica nitrata je 200-300 miligrama po jednom kilogramu svežeg lišća.

Treba napomenuti da su u ovoj priči štetni samo oni nitriti koji nastaju oksidacijom,pa je zbog toga uspostavljen vrlo strog vremenski rok kada ga treba ubrati  i poslati na industrijsku preradu.

Takodje ne bi trebalo da prodje mnogo vremena od kada je  ubran, pa do ruku krajnjeg potrošača i pripreme.

Dakle spremati sveže ubran spanać.

Naime dva do tri sata berbe on već mora biti u procesu prerade, kako oksidacija ne bi napredovala i samim tim rasla količina štetnih nitrita.

Ne podgrejavati spanać

Spomenimo i još poznatu stvar, da se jednom termički obradjen spanać, ne sme ponovo zagrevati, jer se na taj način stvaraju nitriti, koji se delovanjem bakterija u debelom crevu, pretvaraju u nitrozamine koji deluju kancerogeno na ljudski organizam.

Oksalna kiselina

Oksalna kiselina je druga štetna stvar u lišću spanaća. Od svih organskih kiselina, nje ima najviše i to baš u spanaću – 0,12 – 0,77 odsto.

Oksalna kiselina se vezuje sa kalcijumom i tako stvara teško topive soli nazvane kalcijumovi oksalati.

Ovako vezani kalcijum se ne može više otpustiti, pa je za organizam praktično izgubljen.

Na ovaj način veće količine oksalne kiseline mogu da dovedu do pomanjkanja kalcijuma u organizmu na šta su deca u rastu posebno osetljiva.

Pravilna upotreba spanaća

Pravilnim djubrenjem, vremenom berbe (poželjno je imati svoju baštu i uzgajati spanać), i izborom položaja tla, na kojem ćemo uzgajati spanać može se uticati na količinu oksalne kiseline i nitrata, u biljci.

Evo i nekoliko saveta o gajenju spanaca :

Prvo i osnovno pravilo je da ne treba preterivati u njegovom djubrenju, jer će u protivnom sadržati više nitrita nego što je dozvoljeno.

Ako je tlo plodnije, sa više humusa ili nakon sto su na njemu rasle leguminoze ( pasulj, grasak, bob, ili detelina ), potrebno je još smanjiti djubrenje.

Inače mnogo su povoljnija djubriva koja sadrže ugljen-dioksid u obliku amonijaka, (NH) od onih koja ga sadrže u obliku nitrata (NO), a na povećanju količine nitrata utiče i manjak molibdena, pa je nakon analizom utvrdjenog nedostatka molibdena dobro pognojiti zemlju sa amonijacnim molibdatom.

Takodje, utvrdjeno je da gnojiva koja sadrže hlor povoljno deluju na spanać, smanjujući količinu nitrana i oksalne kiseline.

Branje spanaća

Čim spanać razvije dva-tri lista praktički je spreman za branje.

Ipak spanać je bolje i korisnije ubrati kasnije, kada razvije pet listova pune veličine.

Tada je sadržaj nitrata i oksalne kiseline ispod kriticne granice.

Nitrata i oksalne kiseline ima više u lišću iz rane prolećne setve, nego u letnjem i jesenjem spanaću, jer duže hladno vreme u početku vegetacije pogoduje njihovom nagomilavanju.

I za kraj, istraživanja su pokazala da spanać uzgajan u suncem okupanim predelima, sadrži manje nitrata i oksalne kiseline, nego onaj koji je uzgajan na senovitom mestu.

Agnec Akaist Amvon Andjeo

Rec Andjeo zvuci svima poznato, ali sta je sa Agnec, Akaist, Amvon, Analogij, Antimins..
NEKI NAUCE , NEKI SE PODSETE
Mali recnik crkvenih pojmova koji cemo objasniti na strancama In press me magazina, priredila je Ljiljana Stojisic, istoricar umetnosti.

Kao dobar poznavalac ove oblasti, ona je skratila, osavremenila i preuredila “Tumacenje reci i naziva koji se koriste u crkvenom jeziku ” Stefana Ilkica, objavljivanih krajem proslog veka, u Sremskim Karlovcima.

Prednost pri izboru odrednicaLjiljana je dala pojmovima iz pravoslavne liturgike i simbolike, bogosluzbenim predmetima, odezdama, knjigama.

Agnec, jagnje

(grc. agnos – cist, nevin, nezlobiv)
*Ime mladunceta krotke zivotinje. Od svih drugih zrtvenih zivotinja iz Starog zaveta, jagnje je po pravu prvenstva odredjeno za pashalnu zrtvu.
Krv zrtvenog jagnjeta( zdravog, muskog, od godine )spasla je jevrejske prvence od gneva Gospodnjeg pred polazak u obecanu zemlju.
*Otkupiteljska uloga jagnjeta koriscena je kasnije kao simbol ( predslika, preobraz) Hrista, predskazujuci njegovo stradalnistvo i spasiteljsku ulogu.
Jovan Krstitelj, videvsi Hrista kako dolazi, na krstenje, naziva ga jagnjetom (” Gle jagnje Bozije, koje uze na se grijehe svijeta”- Jovan,I,29).
*U Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova (Apokalipsa), vrhunac vizije slave gospodnje je zaklano jagnje na sred prestola nebeskog, sa sedam rogova i sedam ociju izmedju cetiri simbola jevandjelista,i dvadeset cetiri starca apokalipse, nogom polozenom na knjizi sa sedam prcata.
Sva zemaljska i nebeska storenja padaju i klanjaju mu se, govoreci:” Amin”.(Otkr.V,6-14).
*U svetoj evharistiji, agnec je deo svetog hleba koji se za vreme pricesti (proskomidije)vadi iz prosfore (nafore)i odredjuje za tajanstveno pretvaranje u samo precisto telo Gospoda Isusa Hrista.

Akatist

(grc. akatistis-stojeci, nesedalni)
Svecana crkvena pesma u slavu Bogorodice, povodom njoj pripisanog cudotvornog izbavljenja Carigrada od neprijateljske opsade 626.god.
Bogorodicin Akatist prvi put se pojavio u hramu Svete Marije Vlahernske u Carigradu, a nesedalnom pesmom nazvan je zato sto se on u crkvi peva stojeci.
Akatist cine 24 pesme, koje da bi se lakse pamtile, pocinju slovima po redu grckog alfabeta.
Pesme koje se naizmenicno smenjuju naziviju se ikosi i kondaci.
Jedne se zavrsavaju pozdravom Raduj se, druge pevanjem Aleluja, a citav Akatist privodi se kraju ponovnim pevanjem prvog Ikosa i kondaka.
Akatist se po pravoslavnom crkvenom ustavu poje u Akatistnu (subotu), ujutru, Pete nedelje Velikog posta.
Mnogi drugi Akatisti, sastavljeni su po ugledu na Bogorodicin, posveceni Pravoslavlju Hrista, Uspenja Bogorodicinog, svetog Nikole, Svetog Save i dr.

Antimins

(grc. anti-(U)mesto i latinski mensa-sto,ume-sto (pre)stola).
*Svilena cetvorougaona marama(platno, tkanina)u koju su usiveni, umotani delovi svetiteljskih mostiju.
Posto episkop (arhijerej)osveti antimins, polaze ga na casnu trpezu da bi se na njemu, po ugledu na Spasiteljev grob i na grobove hriscanskih mucenika, u znak spomena stradanja, smrt, i vaskrsenje Hristovo obavljao liturgijski cin.
Bez Antiminsa ne moze se obavljati bogosluzenje, a posto se pri svestenodejstvovanju osveti, zamenjuje Hristov grob i grobove hriscanskih mucenika.
Prisutni vernici mogu se, zatim smatrati za podrzavaoce i nastavljace prvih hriscana.
*Prema ucenju Isidora Pleusiota, antimins predstavlja i plastanicu, kojom je mrtvo Hristovo telo bilo obavijeno.
Razvija se samo na pocetku liturgije a na casnij trpezi stoji savijen, a kada svestenik prenese bogosluzbene darove, (hleb i vino),sa bcasne trpeze, ponovo se savije.
U izuzetnim okolnostima ( u slucaju rusenja hrama , nepogoda..) moze da zameni svetu trpezu, kao sto mu i samo ime kaze, i nad njim se tada vrsi sluzba Bozija.
Antimins je cesto inspiracija umetnicima i predmet umetnicke obrade.
Na sredini je predstavljeno Polaganje Hristovo u grob,a u uglovima likovi cetvorice jevandjelista.
Svaki Antimins je u pravilu,namenjen odredjenom prestolu(crkvi),pa se zato na njemu,uz pstojece likovne predstave, obavezno ispisuje i ime episkopa i vreme kada i za koju crkvu ga je osvetio.

Nije retkost da i posle deset godina lečenja, pacijent upita da li sme da pojede, krušku, bananu ili smokvu, da popije času vina.

Ćesto se otpor prema dijeti stvara zbog slabe motivisanosti i neznanja, a na žalost, u zadnje vreme, sve česće i zbog loše materijalne situacije.

Ovladati veštinom pravilne ishrane je ravno umetnosti koji vezbaju mudri ljudi, a ne samo oboleli, kaže asist.dr sc.med.Teodora Beljanovic,endokrinolog KBC Zvezdara.

Prva nedoumica osobe koja je saznala da boluje od dijabetesa je : “Šta smem da jedem, Kako ću na dijetu ?” Da bi zatim usledila odluka :” Neću nista da jedem, samo da mi šecer nestane. “

Zablude u vezi ishrane dijabetičara su velike

Koliko smem da jedem ?
Osoba sa šećernom bolešcu bi trebalo da se pita koliko sme da jede, sa obzirom na to da joj lekar nijednu namirnicu neće zabraniti.

A šećer neće nestati, on će kao stanje biti prisutan do kraja života.

Dakle, dijeta za dijabetičare je raznovrsna i uravnotžena ishrana prilagodjena, potrebama, navikama i mogućnostima obolelih.

Odakle početi sa dijetom ?

-Od spiska hrane koja se najčesce koristi . Ne može se očekivati da će način i navike čovek u potpunosti odbaciti.

U spisku namirnisa, sa crvenom olovkom se podvlače one koje se smeju unositi u malim kolicinama. to su sve namirnice koje sadrže beli secer(slatkiši i slatki napitci), belo brašno( hleb, grickalice, peciva), so, crvena mesa i svinjska mast.

Zelenim se podvlače one namirnice čija je upotreba korisna,objasnjava naša sagovornica.

Osnovu ishrane za dijabetičare bi trebalo da čine namirnice biljnog porekla, koje imamo dostupno u izobilju.

Ishrabna dijabetičara –
Dijabetes i med – bez meda se ne može!

Pčelinji med je punovredna hrana i lekovito sredstvo koje se dijabetičari ne smeju lišiti.

Med sadrži mikroelemente, fruktozuberilijum, mangan ,kalcijum, stroncijum, zatim enzime i vitamine koji podstiču lučeneje insulina iz pankreasa i ojačavaju imunitet.

Ishrana dijabetičara

Žitarice biljnog porekla- integralne žitarice (raž, ječam,ovas), mahunarke (pasulj, soćivo,grašak), sirovo voće i povrće.

Beli hleb bi trebalo zameniti crni, po mogućstvu ovsenim i ječmenim pahuljicama.Hleb se može praviti i od heljdinog, pirinčanog brašna.

Tipičan doručak sa dva parčeta hleba ili dva peciva trebalo bi zameniti muslijem, smutijem, vočem, povrćem ili jogurtom “plus”.

Voće je dozvoljeno u neograničenoj količini i kako naša sagovornica napominje nema zabranjenog voća.

Svežu salatu bi trebalo obilato koristiti uz ručak i večeru.

Jedan obrok mogu da čine po jedna jabuka, pomorandza, mandarina, breskva, četiri sljive ili dve kajsije 2,  groždja, tanka kriška lubenice, dinje, po koja trešnja, višnja, kupina, borovnica, malina.

Usporiti starenje krvnih sudova

Od mlečnih proizvoda dijabetičari mogu da koriste obrano kravlje mleko, kiselo mleko od 2,8 posto mlečne masti i postan sir.

Lekari savetuju da bi kačkavalj i kajmak trebalo izbegavati.

Meso ne bi trebalo jesti više od 4 dana u nedelji i ne više od 100g po obroku.

Za ručak piletina bez kožice, konjsko meso, teletina, junetina, jagnjetina.

Izbegavati prženje na ulju.

Najbolje je dinstati ga ili peći u rerni ili na roštilju.

Upotrebu jaja bi trebalo ograničiti na dva žumanceta nedeljno. Belanca su dozvoljena.

Namirnice za koje kažemo da ih treba izbegavati ne podižu nivo šecera u krvi, već krvni pritisak, masnoće i kilograme a samim tim i stres.

Šecerna bolest nosi više zamki i opasnosti

Idealno regulisan šećer ne znači mnogo ako postoji visok krvni pritisak i višak kilograma.

-Masnoće u krvi, hipertenzija,višak kilograma, fizička neaktivnost, nerviranje, pušenje- zajednički ubrzavaju starenje krvnih sudova.

To što se često ne vidi ”spolja”, ne znači da osobe koje ne promene loše navike neće imati deset godina starije krvne sudove.

Telo sa takvim krvnim sudovima liči na stari automobil sa novom karoserijom i nikada se ne zna kada će motor zakazati odnosno koliko još telo može da izdrži.

Lekari su saglasni da loše navike koje treba izbaciti jesu :podgrevanje jela od večere ili pak ručka za doručak, masne gibanice, hrana spremana na ulju, žestoko piće uz kafu i cigaretu.

Dijabeticar je matematicar

U principima ishrane računanje je najveća promena.

Oboleli od šećerne bolesti se moraju podučiti računanju kalorija i uglenih hidrata kao i njihovom pravilnom rasporedu po obrocima.

Lečenje dijabetesa prirodnim putem

Lukom protiv dijabetesa

Još vekovima unazad luk u medicini zauzima visoko i cenjeno mesto kao sredstvo protiv šećerne bolesti ali i mnogih drugih bolesti npr. plućnih, urinarnih ..

Današnji istraživači takođe su se složili sa njihovim predhodnicima i potvrdili moć luka u snižavanju nivoa šećera u krvi.

Što se doze tiče može biti dovoljan i običan  svakodnevni unos iz kuvanih jela a istraživači iz Indije davali su pacijentima sok od luka ili sam luk u dozi od oko 200g.pa su tako utvrdili da je veća doza smanjivala veće količine šećera u krvi. 

Takođe je utvrđeno da nema razlike između kuvanog i sirovog luka.

Pretpostavlja se da crni luk deluje na metabolizam glukoze u jetri, ili čak na lučenje insulina i da sprečava njegovo razaranje.

Predpostavlja se da su aktivni hipoglikemijski sastojci alil propildisulfid i alicin.

Luk sadrži veoma slične sastojke kao i lek za dijabetes  tolbutamid, koji stimuliše stvaranje i lučenje insulina.