Archives May 2022

Trovanje hranom – U žarištu

Razmnožavanje mikroba – Trovanje hranom

Trovanje hranom mogu izazvati toplo hladni sokovi u frižideru, visoke spoljašnje temperature.

To je idealna prilika za razmnožavanje mikroba,koji izazivaju bolove, grčeve, proliv, povraćanje, nekad i krvave stolice…

Pravilno čuvanje i pripremanje namirnica sprečava bujanje mikroba.

Na visokim temperaturama namirnice su u pravilu osetljive i sklone razmnožavanju bakterija jer sa toplotom raste i opasnost od njihovog kvarenja, pa je mogućnost trovanja hranom velika.

Pa kada još uz to zanemarimo i osnovna pravila kako čuvanja, tako i pripremanja namirnica, organizam je na dobrom putu da oboli od zaraze.

Trovanje hranom – uzroci

Preko 85 % trovana hranom uzrokuju mikroorganizmi : salamonela, stafilokok, ešerihija…

-koje proizvode materije koje su stetne po organe za varenje ili direktno napadaju crevo, dok manji broj trovanja hranom uzrokuju virusi.

Načini prenošenja zaraze

Načini mogu biti mnogi, a najčešći su mikroorganizam dospe na namirnicu prljavim rukama ili je namirnica i pre svega bila zaražena štetnim mikrobom ili su ga na namirnicu prenele mušice.

To se dokazuje učestalošću trovanja hranom u oblastima sa nedovoljno razvijenim navikama higijene ili zbog nemogućnosti da se ispoštuje pravilno čuvanje i spremanje hrane.

U razvijenim zemljama najčešće se podstiče trovanje hranom ponovnim odmrzavanjem već zamrznute hrane.

Ako gledamo statistike broj zaraženih dosta je veći u letnjem periodu.

Na visokim temperaturama, kao što smo već napomenuli, mikroorganizmi se brže razvijaju i razmnožavaju.

Pogrešno čuvanje i pripremanje hrane samo pospešuju rast i razvoj, pa za posledicu imamo – proliv.

Najčešći uzročnik trovanja hranom širih razmera jeste salamonela, uglavnom prisutna u jajima ili u namirnicama koje se prave od živih nepreradjenih jaja.

Kolači, kremovi, sladoled posebno su opasni za mališane.

Salamonelu osim u jajima često možemo naći i u mlečnim proizvodima i u mešanim salatama. Mada salate najčešće imaju listeriju i stafilokoku.

Treba dobro preraditi meso, naročito mleveno, živinsko meso i ribu.

Suvomesnati proizvodi su namirnice kod kojih se preporučuje dodatna opreznost.

Trovanje hranom – simptomi

Trovanje hranom može se prepoznati po grčevima i bolovima u stomaku u početnoj fazi, proliv sa ili bez povraćanja, glavobolja.

Mogu se javljati u različitim razmacima, mogu biti i različitog inteziteta, što zavisi od uzročnika trovanja hranom.

Ako se dogodi trag krvi u stolici i povišena telesna temperatura neophodna je odmah se javiti lekaru.

Osobe koje su zdrave u formi i dobre kondicije ne bi trebalo da osete značajne zdravstvene tegobe.

Medjutim deca, trudnice, strarije osobe sa oslabljenim imunitetom, trebalo bi da budu posebno obazrivi.

Svaki proliv koji ne prolazi nekoliko dana iako se pridrzavate dijete, razlog je posete lekaru.

Kod dece opasnost preti od dehidriranja.

Kada je mališan bolešljiv, razdražljiv a još odbija da popije tečnost, roditelji bi odmah trebali da ga odvedu kod pedijatra.

Namirnice koje se lako kvare

Majonez – Dosta je rizična namirnica, posebno ako je domaće proizvodnje. Trebalo bi ga pripremiti neposredno pre jela i brzo ga pojesti a što manje čuvati.

Jaja – trebalo bi ih čuvati u frižideru i posebno voditi računa o isteku roka. Ona kupljena na pijaci ne bi trebalo da stoje više od sedan dana neupotrebljena.Posebno je opasna ljuska od jaja, pa pre svake upotrebe trebalo bi oprati jaja, kako mikrobi sa ljuske ne bi dospeli u jaja. Upotreba sirovih jaja je za izbegavanje.

Meso – Postoji pravilo kojeg se pametni pridržavaju, da jednom odmrznuto meso nikada nestavljaju ponovo u led. Takodje zamrznuto meso nikada se na brzinu ne odledjava , uvek treba pustiti da se meso polako odledi.

Kolači i njihovi kremovi – Ako ih kupujete radite to u proverenim poslastičarnicama, za koje znate da su sveži i pravilno pripremljeni. Uvek je najbolje sam spremati kolače i nikako one od neobradjenih jaja.

Sladoled– Svi ga volimo , mališani najviše. Baš zbog mališana treba biti posebno obazriv. Ne jednom već mnogo puta, čuli smo kako se neko od sladoleda otrovao. Prednost bi trebalo da imaju oni sladoledi koji su proizvedeni u fabrici. Kristali leda na omotu sladoleda i na sladoledu znak su da je loše čuvan.

Trovanje hranom – Lečenje

Najbolji lek kada je trovanje hranom u pitanju je naravno dijeta. Ona prvenstveno pomaže u pročišćavanju organizma, detoksikaciji i balansu.

Kada je proliv u pitanju, akutni i zarazni, najviše pomaže  dijeta koja se sastoji samo od pripreme kineskog, zelenog čaja i dvopeka.

Voće i mlečne proizvode tada nikako ne bi trebalo jesti.

Kasnije u dijetu može se uvesti i bananu,bareno povrće krompir, šargarepa, tikvice…

Ako su mališani koji se doje u pitanju tih dana u apoteci bi trebalo pronaći adekvatnu zamenu za mleko.

Naročito je bitno piti dosta tečnosti.  Mineralne vode, pirinčane vode, kola napitka, bistre supe od povrća.

Neophodno je poslušati savet lekara ako se uzimaju nekakvi lekovi, jer u većini proliva uopšte ih ne bi trebalo uzimati.

Šar planina – oaza na jugu

Šar planina – vec 150 godina izaziva interesovanje

istraživača i naučnika iz celog sveta.
To je zbog toga jer Šar planina sadrži mnoge zbirke stena, minerala i ruda koje su nastale upravo na Šar planini.

O herbarijumima da i ne govorimo. Na Šar planini možete sresti balkanskog risa, ali čovekovom nepažnjom dolazi do istrebljenja, kako njega tako i gordog tetreba, orlova.

Šar planina – ekoloska oaza

Šar planina predstavlja ekolosku oazu i nalazi se na krajnjem jugu Srbije, prema makedonskoj granici.
Deo Šar planine , oko 100000 hektara proglašen je nacionalnim parkom.

Pogled na Solunski zaliv

– Svojim ogromnim izgledom, visinom i prostranstvom Šar planina ima dominantan položaj na Balkanskom poluostrvu.

Glavni greben ove velike planine proteže se na dužini od oko 95 kilometara i pruža se od Kačaničke klisure i vrha Ljubotena na severoistoku do gornjeg toka Radike i Koraba na jugozapadu.

Planinski greben predstavlja široku površinu koja se prema Kosovskoj i Metohijskoj kotlini strmo spušta u manje kotline kao što su planinske župe Sirinic, Sredska gora i Opolje.

Visina Šar planine

Mnogobrojni vrhovi Šar planine prelaze visine i do 2.500 metara.Krajnji deo ove planine se zove Ljubote koji je visok 2.498 metara a od centralnog dela odvojen je pa se stiče utisak o njegovoj izolovanosti.

Sa njega se pruža prelep, veličanstven pogled od kojeg zastaje dah i pravi je izazov za sve ljubitelje planinskih vrhova.

Izgled i klima Šar planine i Brezovice

Izgled Sar planine i Brezovice sa osamljenim vrhovima i brdima, pri čemu je obod jako razudjen sa širokim kosama, izmedju kojih su se smestile duboke klisuraste doline sa vodom i nanosima bogatim rečicama.
Pogled koji se od naselja Brezovice naročito od susedne kose Drenice, pruža na okolinu i snežne vrhove podseća na njveće turističke skijaske centre Evrope.

Šar planina – četiri godisnja doba odjednom
Od jakih vetrova Sijerička župa zaklonjena je i samo povremeno se osećaju dejstva jakog hladnog severca i to u najvišim delovima planinskog grebena.

Niži delovi imaju odlike župskog a viši alpskog severca.
Leta su izuzetno prijatna, sveža, sa malo padavina.
Zimi, struktura snega je takva da obezbedjuje odlilčne uslove za skijanje i produženu zimsku sezonu.

Nekada se sneg moze sresti i tokom letnjih meseci.

Kombinacija pitome klime i prave alpske, čine ovaj predeo pogodnim za razvoj turizma.

Može se desiti da laganom šetnjom za nekoliko sati predjete iz jedne klime u drugu.

Čak se može desiti da u toku jednog dana dozivite i sva četiri godišnja doba pa i da tokom jula i avgusta najviši vrhovi Šar planine budu zavejani snežnim pokrivačem.

Šar planina centar pažnje za naucnike

Već 150 godina unazad Šar planina je centar pažnje brojnih istrazivača i naučnika.

Poznati su prve zbirke minerala, stena , ruda sakupljali upravo na Šar planini i pravili velike herbarijume.

Najveću kreativnost Šar planina je pružila tokom poslednjeg ledenog doba, kada je usled naglog globalnog zahladjenja, počeo da se formira trajni pokrivač koji je vekovima nagomilavan , počevši da se transformise u led i da klizi niz planine menjajući pri tom fizionomiju predela i formirajuci sopstvene oblike reljefa.

Veliko zahladjenje je istrebilo mnoge životinjske i biljne vrste. Mnoge su otisle prema jugu ili u zaklonjenim klisurama, a mnoge su i izumrle.

-Pre 10.000 godina naglo otopljenje lednika osudilo je mnoge vrste da tu ostanu i prilagode se sve toplijim letima , taržeći svoj smeštaj na istaknutim i vetrovitim grebenima i na severnim zaklonjenim planinama, uz dugotrajne snežnike.

Šar planina – specifični biljni i životinjski svet

Sve je ovo uslovilo raznolikost životinjskog i biljnog sveta. Šar planina uzdiže se u rang ekoloske oaze i pravi je dragulj svetske prirodne baštine.

Medjutim čovek je naravno i ovde ugrozio opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, prekomernom secom suma.

Ugrožene su zajednice tise, bora, planinskog javora, bora krivulja kojima je za opstanak potreban mir.
Balkanski ris gordi tetreb neke vrste orlova i lešinara nalaze se pred istrebljenjem a neki od njih su potpuno nestali.

Crni medved odoleva i u nešto je povoljnijoj situaciji.
Oni često seljacima prave štetu kukuruzu gde svaraćaju da se prehrane pa tako i stradaju.

Ahileja kralja Aleksandra raste samo na nekoliko ograničenih lokacija na grebenu Osljaka na samo jednom metru kvadratnom može se sresti alpska azaleja, u Drulovom potoku.

Tako da se moraju čuvati jer i najmanja nemarnost može da ih zbrise sa naše prirodne baštine.

Šar planina je što se tiče biljnog sveta jedna od najbogatijih planinskih masiva.

Predpostavlja se da se na njoj nalaze oko 1500 vaskularnih biljaka što je jedna petina ukupne balkanske flore.

Više od sto vrsta biljaka ovdašnjem narodu služi za lečenje mnogih bolesti, bilje dobro poznaju, bez greške beru ono najbolje kako za prodaju tako i za domaćinstvo.

Zabeleženo je oko 600 naziva biljaka što upućuje na dobro poznavanje lekovitog i ostalog bilja.

Svakom turisti ova planina i Brezovica ostavlja snažne impresije i nezaboravne doživljaje.

Od najraznovrsnijih nijansi boja, do prostora pod livadama i niskim rastinjem, sa proplancima punim cveca, od kojih dominira narcis.

Na pašnjacima možete nabrati najzdravije borovnice pored kojih pasu nekih 10.000 ovaca, a nešto niže šumskih jagoda i malina.

Retke vrste kao što je lincura ovde ćete lako naći, hajdučke trave, kantariona, majčine dušice i druge.

Odavno na našoj trpezi – badem

Badem uspeva najbolje u zemljama Mediterana, odakle nam najčešće i dolazi.

U atičko doba zvali su ga još i grčki orah.

Onima koji razmišljaju da započnu dobar biznis, možemo reći da se ovo koštunjavo voće lako gaji i skupo prodaje.

U našu zemlju davno je stigao badem, kao grčki orah, a kasnije je dobio ime amigdala.

Inače predci badema pripadaju familiji ruža. 

Danas postoji preko 30 vrsta badema, najčešći je Prunus amzgdalus, od kojeg su nastale mnoge sorte.

Razmnožavanje badema

Badem se osim iz semena, razmnožava još i kalemljenjem na slatkom i gorkom bademu, ali i na mladim stablima domaćih šljiva.

Iako je pre 4000 godina prenet u Grćku a potom u Rim, iz srednje Azije, nedovoljno se gaji i u svetu i kod nas. 

Što će reći veća je potražnja od ponude.

Najčešći proizvodjači su zemlje Mediterana Španija, Grčka , Italija.

U Srbiji stabla badema su veoma retka a u Crnoj Gori češće se gaji jer mu odgovara podneblje sa blagom zimom i toplim i suvim letima.

Dosta je razloga zbog kojih bi mogli gajiti badem.

Korist od badema

Plodovi ove voćke mogu se koristiti tokom cele godine, nisu skloni kvarenj a beru se u avgustu i septembru.

Činjenica da zahteva malo rada i ulaganja, raduje one koji žele da im se posao isplati.

Njegovi plodovi se lako transportuju, relativno je otporan na bolesti plodovi badema se čuvaju u običnim uslovima a i veoma je tražen na tržištu, gde postiže visoku cenu.

U odnosu na orah i kesten brzo daje porod, već oko treće , četvrte godine.

Sorte badema

Od sorti koje se preporučuju za gajenje najpopularnija je nonparej.

Selekcijom iz prirodne populacije u SAD, ova sorta je izdvojena jos 1884 godine. 

Ova vrsta je vodeća i vrlo raširena u Italiji, Bugarskoj, SAD…

Tu su još i : nikitsko poznocvetajuća, ruska, supernova, francuska feradil, vrlo krupnih plodova.

U narodnoj medicini upotrebljavaju se

kora , plod, ulje protiv upale ušiju, upale mokraćne bešike, za srčane bolesti, nervoze ali i za negu lica i tela.
Ana

Sadjenje badema

Badem je preporučljivo saditi na rastojanju 6 puta 6 metara, jame za sadnju treba kopati 100cm u širinu i 60 u dubinu.

Najbolje je saditi ga u jesen, može u u zimu, ako temperature nisu previše niske, a može i s proleća.

Nega badema

Kao i kod svog ostalog voća, tako i kod badema, da bi obilno radjalo drvo je potrebno orezivati. To bi značilo uklanjane bolesnih i polomljenih grana i proredjivanje krune.

Zati potrebno je u jesen podjubriti i to kompleksnim mineralnim djubrivom.

Zemljište ispod stabla badema potrebno je redovno sitniti i obradjivati.

U jesen nakon podjubrivanja zemljište se obično preore, ili izrilja ašovom na dubinu od oko 20cm, a u toku vegetacije potrebno je oprašivanje kako bi se suzbio korov.

Plodovi badema

Kada sa početkom jeseni dodju i prvi plodovi, sigurno ćete naći način da ih upotrebite.

Izmedju ostalog, badem je odličan u skupljanju prekomerne želudačne kiseline i gorušice, pa je pomogao i mnogim trudnicama, gde ni jedan drugi lek nije.

Neki će završiti u farmaceutskim industrijama, kao sirovina, neki u prodavnici zdrave hrane, neki u kolačima i čokoladi,

Badem hranljive vrednosti

Jezgro badema obiluje hranljivim vrednostima.

U njemu se nalazi više od 50 % ulja, a ostatak je šećer, celuloza, mineralne materije.

Badem je najbogatiji kalijumom i natrijumom.

Što se tiče vitamina u bademu se mogu naći  :

Visok procenat vitamina C, nešto manje A, B1, B2 i E vitamina.

Badem je odličan za imuni sistem.

Starost i ograničena pokretljivost

U ovom članku pozabavićemo se pripadnicima treće generacije, načinom na koji oni doživljavaju svoju starost i kako starost može da utiče na ograničenu pokretljivost a samim tim i opasnosti od povređivanja.

Predstavićemo 9 najčešćih smetnji u starijem dobu i opasnosti koje one nose, kao i kako možete preduprediti neželjeni događaj.

Lepota liči na letnje plodove koji se lako kvare i ne mogu da traju. Zbog nje mladost postaje raspojasana, a starost pomalo stidna.

1. Padovi

Opšta nestabilnost a i nesigurnost, podstaknuta je poremećajem koordinacije i smanjene snage i kondicije.

Ako se tome doda i uzimanje sedativa sa umirujućim delovanjem, ne treba se čuditi kada naiđemo na usporenog starijeg čoveka.

Tada je prisutan i veliki rizik od padova. Najbliži bi trebalo iz stana da uklone sve predmete koji mogu predstavljati potencijalnu opasnost.

Takođe bi trebalo povesti računa o dobrom osvetljenu u stanu i bez uvrede po starijeg člana pribaviti neki štap na koji bi mogao da se osloni kada mu je to potrebno.

2.Trovanje

Kada starost nastupi događa se da su funkcije bubrega smanjene.

Tada je takođe smanjena i sposobnost organizma da eliminiše lekove.

Zamka starosti može biti i zaboravnot , pa se starijim ljudima često dogodi na dva puta popiju neku svoju terapiju.

Ponekad se može dogoditi i trovanje lekovima.

Dogovorite se sa starijom osobom, na kojinačin će i kada uzimati lekove, možda po Vašem pozivu ili nešto slično.

Osigurajte joj pregledan kalendar, na kome bi stajalo tačno vreme i koji lekovi, koje treba da uzima.

Najbolje bi bilo kada bi lično mogli da date lek.

3.Opekotine

Među najopasnijim prostorijama u kuči za starije spadaju kuhinja i kupatilo.

Grejalice, peci moraju biti dobro zaštićeni.

Ako osoba ima peć na loženje najbolje bi bilo razmišljati o peći na struju.

Nepažnja pri kuvanju mogla bi izazvati čak i požar.

Ovakvim opreznim potezima nećete ograničiti aktivnost starijih već izbeći teže nezgode.

4. Saobraćaj

Buka, gradska vreva, saobraćaj i današnja užurbanost mogu kod starijih izazvati zbunjenost.

Ukoliko vidite stariju osobu obavezno joj ponudite pomoć da li da pređe ulicu da li da Vas nešto pita…

Čitajte još i : Dijabetes

Starijoj osobi je veoma važno da shavti kako nema nekadašnju stretnost i okretnost, pa zato i ne može i ako pokuša da pretrči ulicu niti da ubrza korak ako je to potrebno.

A ako osoba ima poteškoća sa orjentacijom ili zaboravnošću, sa njom bi uvek neko trebalo da ide.

Važno je podsetiti ih da sa sobom nose lična dokumenta, kao i broj telefona.

5. Povrede

Ukoliko starija osoba ima oboljenje u vidu demencije, depresije, alchajmerove bolesti…trebalo bi ukloniti sve predmete koji je mogu povrediti.

Naročito kod dijabetičara a i uopšte u poznim godinama, cirkulacija je lošija a samim tim i zarastanje a i komplikacije su češće.

6. Struja

Trebalo bi pozvati električara koji bi pregledao instalacije u kući i prilagodio ih potrebama stanara. Stariji ljudi obično žive u starijim kućama, pa je neophodno sanirati određene stvari.

7. Sunce

Kao i kod dece boravak na suncu je veoma koristan, ali ne u prevelikim količinama.

Takođe nega starije osobe se neodnosi samo na to – smestiti je u hladovinu, nego imati kod sebe i kremu kako se starija koža negovala.

Ako se primete promene na staračkim mrljama i mladežima neophodno je posetiti specijalistu na vreme.

8. Vrućina

Trebalo bi svako ko je sebi ugradio klimu u stan, da to isto ugradi i u stanu svojih starijih.

Jer kako ljudi stare , tako imaju manju potrebu za vodom, pa stoga i slabije osećaju žeđ i uzimaju manje tečnosti. Što je čovek stariji sve teže podnosi vrućinu.

U starijih ljudi mehanizam regulacije telesne temperature je promenjen.Zato kada su temperature visoke, starijim ljudima treba davati što više tečnosti, osigurati im boravak u rashlađenim prostorijama i ne izlagati ih velikim promenama temperature.

9. Rekreacija

Kao što smo napomenuli vremešne osobe ne bi smeli da vežbaju u najtoplije doba dana.

Fizička aktivnost mora da bude u skladu sa telesnom formom.

Kretanje koje izaziva pojačan srčani napor treba svesti na minimum.

Važno je da se stariji ljudi kreću , da imaju aktivnosti, To mogu biti lagane šetnje ujutru ili uveče, šetnja do pijace…

Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.

uskrs pravoslavni datum smisao

Vaskrs najradosniji hrišćanski praznik

Uskrs pravoslavni je vekovima najradosniji hrišćanski praznik, posle žalosti i tišine Velikog petka.

Tada sledi Uskrs – centralni događaj hrišćanstva, koji ovozemaljski , sadašnji čovekov život predstavlja samo kao delić večnosti.

Predanje o uskrsu

Po predanju hrišćanske crkve, Sin Božiji, koji je na zemlju došao da bi svojom smrću ljude sve iskupio od greha.

Na taj način spasio je ljude od večne smrti i tame, posto je razapet na krstu na Golgoti, trećeg dana ustao je iz groba.

Posle dana smrti Isusa Hrista, Velikog petka, dana žalosti i tišine za sve hrišćane, nastupa zatim pravoslavni praznik radosti Uskrs, glavni događaj hrišćanstva, koji nas uči da ovozemaljski đivot posmatramo kao mali deo večnosti.

Pošto prođe subota, dakle u nedelju, u zoru koja je svojom radošću obasjala sve vekove, u zoru koja je najavila izlazak Nezahodimovog Sunca – Vaskrslog Gospodina, treći dan po raspeću – pošle su žene Mironosnice, da mirisima pomažu telo Hristovo.

Anđeo Božiji saopštava vest

Idući prema Golgoti žene Mirosnice tiho se zapitaše : Ko li će nam odvaliti kamen od vrata groba Gospodinovog ?

Došavši , videše da kamen beše odvaljen, pa ušavši u prostoriju, ugledaše mladića u beloj haljini koji im reče : Ne bojte se mene, Isusa tražite Nazarećanina, razapetog ? Ustade , ode, evo mesta gde ga položiše.

Radosne odoše apostolima da jave najradosniju vest, o Vaskrsenju Hristovom.

Uskrs pravoslavni – smisao

Uskrs daje smisao svim pravoslavnim vernicima.

Kao što mrak ne može da ugasi sveću, tako ni tama ne može da obuzme svetlost.

Pa zbog toga , na jurenju , vernici i drže zapaljene vostane sveće, koje simbolično označavaju nepobedivu silu Hristovu.

Tamo gde je svetlost u dušama ljudskim, tamo je i život i besmrtnost !

Ovaj verski obred počinje ispred zatvorenih vrata hrama – što simboliše zatvoren grob Hristov, i kada se objavi radost Vaskrsenja , svi ulaze u osvetljen hram, pevajući : Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću, smrt uništii onima koji su u grobovima život darova !

Uskrs se slavi prvenstveno kao pobedu svakog dobra nad zlom, života nad smrću, pravde nad nepravdom, svetlosti nad mrakom, smirenja nad gordošću, ljubavi nad mržnjom, istine nad nepravdom, čovekoljublja nad sebičnošću, slobode nad tiranijom, čednosti nad razvratom, vernosti nad prevarom.

Vaskrsenje za vernike je dokaz da ćemo i mi jednoga dana vaskrsnuti, jer Gospod  nije pobedio samo svoju već i smrt svih nas.

Uskrs pravoslavni – datum

Uvek se računa drugi datum kada je reč o pravoslavnom uskrsu.

Vaskrsenje je događaj koji se desio u istoriji, praznuje se još od vremena apostola, ali ne u isti dan.

U nekim mestima je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14.dana meseca Nisana, a negde u nedelju posle Pashe.

Tako je bilo sve do Prvog vaseljenskog sabora, koji je sazvao car Konstantin, 325 godine u Nikeji, 

Tada je odlučeno da se Uskrs svuda praznuje jednog dana i kada je ustanovljen način izračunavanja datuma vaskrsenja Gospodnjeg.

Od ovog pravila odstupila je katolička crkva, kako je nama poznato 1583 god., čime je Vatikan narušio odluku nikejskog sabora i tako da praznovanje više od jednog milenijuma svih hrišćana sveta , prestaje da bude u isto vreme.

Pravoslavni uskrs je pokretan praznik i uvek se slavi u nedelju.

Pravilo za utvrđivanje datuma ovog praznika je sledeće :

Uskrs se slavi u prvu nedelju, iza prvog punog meseca koji dođe iza prolećne ravnodnevnice.

Dakle , može pasti u razmaku od 35 dana, od 4.aprila do 8 maja.

Takođe praznik Vaznesenja Gospodnjeg i Sveta Pedesetnica, zavisi od uskršnjeg praznika. Oni se računaju četrdeseti odnosno pedeseti dan po Vaskrsenju.

Običaji Uskrsa

Za praznik nad praznicima, Uskrs, vezani su mnogobrojni običaji, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji je farbanje jaja u crveno, ali i druge jarke boje.

Crvena boja simboliše boju večnog života.

Uskršnja jaja se obično ispisuju rečima Hristos voskrese i Vaistinu voskrese !

Ova jaja su i prekid posta , pa se njima prvo mrsimo.

Prvo crveno jaje , darivala je Marija Magdalena,caru Tiberiju, koja je išla u Rim da propoveda jevanđelje.

Pozdravivši cara rečima : Hristos vaskrse!

Simbolika uskršnjih jaja

Sam običaj bojenja kokošijih jaja i uskršnjeg pozdrava vezuje se za Mariju Magdalenu, ali simbolika je upravo u vaskrsenju.

Jaje kao i grob u sebi krije i život i kao što pile iz ljuske i bez ičije pomoći samo izađe na svet, tako je  i Gospod izašao iz groba.

Ono je i simbolika svih onih koji ovaj svet napustili sa verom u Bogai nadom u večni život.

Crvena boja simboliše, ali nas i opominje da je naš novi život stečen prečistom krvlju Gospodnjom, takođe je i znak naše radosti zbog pobede Hrista nad smrću i zlom.

Pravilo je da se udomaćinstvu prvo jaje ofarbano u crveno ostavlja kao zaštitnik kuće.

Kada se govori o simbolima pravoslavnog uskrsa teško je ne pomenuti i Belog anđela, vesnika Hristovog vaskrsenja.

Širom sveta poznati a i najlepši lik , nalazi se upravo u srpskom Manastiru Mileševa.

Cela nedelja po vaskrsu naziva se Svetom nedeljom.

U sklopu vaskršnjeg praznika tu su i drugi i trći dan praznika, Sveti ponedeljak i Sveti utorakcrvena slova u crkvenom kalendaru.

Alkoholizam – Vince za bolju cirkulaciju

Prekomerno pijenje

Prekomerno pijenje žestoke kapljice može se nazvati alkoholizam.

Alkoholizam dovodi do

Alkoholizam može dovesti do problema lične ali i zdravstvene prirode, raznih nesreća, anti-socijalnog ponašanja,problemima sa mentalnim zdravljem, oštećenja raznih oragana, nepristojnog ponašanja, trovanja alkoholom, čak i smrti i samoubistva.

Alkoholizam kod mladih

Opijanje kod mladih je sve češća pojava, koja se graniči sa politoksikomanijom – koktelima sa tabletama i drogom.

Koliko čašica je previše, odgovor na ovo pitanje određuju individualne navike pojedinca, kulturološke prilike, i  životne navike.

To što nekog može opiti jedna čašica, dok drugome pet ne mogu ništa ne znači da je taj drugi jači, bolji u bilo čemu. To samo znači da je njegov organizam više naviknut na alkohol, pa mu pijanstvo ne deluje onako kao kada se prvi put napio.

Alkoholizam šta je to?

Čitajući o alkoholizmu došli smo do zaključka da se pod alkoholizmom podrazumeva svako pijenje koje dovodi do problema ! Bilo da su u pitanju zdravstvena, socijalna, pshihička…

Asocijacija kada se kaže alkoholičar, veom često se greškom vezuje za osobu koja konzumira alkohol svaki dan, opija se i tako opijena završi spavajuči negde pored puta..

Alkoholičar, znači : 

Neodgovoran za porodicu, odlazi u goste samo zato jer zna da će tamo biti ponuđen nekim alkoholom, izostaje sa posla, traži česta bolovanaj, pravi ispade ili prekršaje u saobraćaju, nekada je potpuno miran a nekada agresivan. Mada ovakve osobine mogu biti vezane i za ponašanje a ne samo problem pijenja.

Zavist – Sindrom prve čašice

Sve češće uživanje u nazdravljanju , sa prijateljima, porodicom iz ovog ili onog razloga prihvatanje navike, mnogo brže vodi u fizičku zavist i stalnu potrebu za određenom količinom alkohola u krvi. 

Obično kao izgovor se koristi reč : Da bi normalno funkcionisao, treba mi jedna.

Vremenom kako smo gore u tekstu naveli dolazi do pada tolerancije, medjutim posle nekoliko godina uzastoponog ispijanja alkohola, alkoholičaru su potrebne samo dve čašice, pića da bi bio pijan.

Postoje i oni koji se opijaju periodično, pa od alkohola se mogu uzdržati mesecima, čak i godinama, medjutim jednom kada počnu da piju, teško se zaustavljaju.

Ova pojava ako pitamo stručnjake se kod njih naziva sindrom prve čašice.

Onome ko praktikuje pijanstva sa dugim pauzama potrebno je nekoliko dana za otrežnjenje.

Alkoholizam se razvija postepeno

Potrebno je da prođe nekoliko godina da bi se prepoznala razna oštećenja koja alkohol može da nanese.

Veoma često se počinje pivom ili vinom, kao nešto bezazleno, da bi se razvila prijatna zavist ali se kasnije prelazi i na žestoka pića.

Pored toga ovo je i jednostavnije rešenje za pijanaca.

Popiće manje doze alkohola da bi tako utolio žeđ za količinom koju smatra da mu je dovoljna da bi se osetio dobro.

Često se krijumčarenje manje flaše pića može naći u u tašni koja se nosi na posao.

Da li se može govoriti o hroničnom alkoholizmu ako se svakodnevno ispijaju manje količine alkohola ili to mora biti velika količina- uz svaku večeru po čaša vina . uz svaki doručak čaša piva…

Ili kako čujemo često za bolju cirkulaciju ili ubistvo bakterioloških kultura, pa čak i pre doručka čašica žestine.

Jesu li ovo samo opravdanja za put u alkoholizam?

Kada pogledamo stručna mišljenja vezana za ovu temu možemo zaključiti : Nisu toliko važni način i vrsta unetog alkohola, važnija je količina popijenog pića.

Osoba koja ispija jako mnogo piva nije ništa veći alkoholičar od osobe koja to radi u manjoj zapremini ispijajući žestoka pića, periodično ali sa istom strašću.

Porodična terapija

Ima alkoholičara koji konzumiraju veliku količinu alkohola dnevno, ima i oni koji piju mnogo manje.

Neki nazdravljaju sa prijateljima, neki se opijaju sami i to u izabranim kafanama, na njihovom terenu, ali i oni za poslovnim ručkom.

Obično su to muškarci između 35-50 godina, ali u zadnje vreme sve brojnije su i žene alkoholičari.

Kod žena se primećuje kombinovanje alkohola sa raznim tabletama.

Nažalost najučestalije je opijanje mladih, jer u potrazi za sopstvenošću, pritiskom društva, rešavanje emocionalnih problema, dokazivanjem ili nečim trećim možemo primetiti kako su takvi mladi često učesnici i izazivači mnogih saobraćajnih nezgoda. pa i sami žrtve svoga postupanja.

Alkoholizam kod mladih je praćen ekscesima, agresijom opijanje je burno, a ne retko se mešaju tablete ili droge.

Alkoholizam izlečenje

Sa obzirom na to da su šanse za izlečenje alkoholizma monogo veće ako alkoholizam kraće traje, neophodno je što pre prepoznati ovaj zdravstveni problem kao i postati ga svestan.

U lečenje je važno uključiti što širi krug ljudi iz okruženja pacijenta.

Kada ljudi iz okruženja alkoholičara prestanu da budu naviknuti na njegov problem i skvate alkoholizam kao stanje koje treba lečiti, osobi će mnogo lakše biti da dođe do izlečenja.

Mnogi su postigli izlečenje alkoholizma uz redovne postove i molitve u saradnji sa svojim sveštenikom, ali naravno napominjemo da bi se dugotrajno postilo osoba bi trebala biti zdrava.