Archives 2022

Homeopatija odnosno homeopatsko lečenje forsira pravljenje psihofizickog portreta ličnosti, procenu simptoma, i praćenje delovanja lekova kao uvod za uspešno lečenje. Ovaj način lečenja zahteva i posvećenost i posebnu pažnju od strane homeopate.
Homeopatija ima osnovne principe lečenja koji se mogu sažeti u tri pravila.

Osnovni principi homeopatije

Budući da se bolesnik posmatra kao psihofizicko jedinstvo, homeopatska metoda lečenja je individualna.
Kada je reč o homeopatskim lekovima oni proizvode slične simptome kao i bolest koju treba lečiti a lekove koje prepisuju homeopate pripremaju se na poseban način i daju se u izuzetno malim količinama.
Homeopatija je veoma slična medicini, budući da im je cilj isti – pobediti ili spreciti bolest. Izbor leka za lečenje bolesti u homeopatskoj medicini razlikuje se od klasične medicine.
U klasičnoj medicini lekovima se suzbijaju simptomi ili se deluje na uzročnika bolesti. Kod bakterijskih infekcija antibioticima se mogu uništiti uzročnici bolesti, a kod visoke temperature lekovi mogu sniziti temperaturu.
Homeopatska medicina za razliku od klasične ne uklanja simptome, ne uklanja mikrobe već je skoncentrisana na odbrambene snage organizma i njihovo podsticanje, u borbi sa činiocima bolesti.

Simptomi i izbor u homeopatskom lečenju

Za izbor homeopatskog leka simptomi su od ključne važnosti. Simptomi pokazuju kako osoba reaguje na izazivača.
Kada su virusi u pitanju kod neke osobe oni izazivaju bol u mišicima a kod druge stomačne tegobe.

Pri odredjivanju leka simptomi bolesti kod bolesnika moraju se poklapati sa simptomima koji je dati lek izazvao na zdravim osobama.
Neki se lekovi daju tek po prestanku simptoma a neki za vreme trajanja tegoba.
Za sada je delimično ispitano oko 2.500 homeopatskih lekova od kojih je 400 prihvaćeno i u potpunosti ispitano.
Izbor najefikasnijeg leka odredjuje se prema individualnim reakcijama, vrsti bolesti i principu sličnosti.

Homeopatska medicina zahteva dugotrajno, postepeno lečenje, strpljivost lekara, posvećenost i razumevanje kako lekara tako i pacijenta, kao i saradnju.

Osim pregleda i dijagnoze neophodno je izvršiti i procenu celokupnog stanja bolesnika.
Pacijent treba da opiše svoje tegobe, kako se zbog njih oseća, šta i zbog čega dolazi, da bi se napravio psihofizicki i emocionalni portret.
Americki homeopata Dzejms Tajler Kent utvrdio je i homeopatsku tipologiju ličnosti koja se koristi u izboru terapije i izradi ovih portreta.

Homeopatija – homeopatska medicina

je nastala u Nemačkoj, krajem 18. veka.
Osnivač homeopatije je Samjuel Haneman, prvi lekar koji je ispitivao kako lekovi deluju na zdrave osobe.

Na svojim saznanjima i rezultatima zasnovao je racionalnu, homeopatsku terapiju čiji se principi ni do dan danas nisu promenili.

Razočaran u do tadašnje lečenje i klasičnu medicinu, Haneman je homeopatski metod lečenja najviše primenjivao u lečenju kolere i tifusa, zarazne bolesti koje su u to vreme bile veoma česte.

Njegovi učenici su svoja znanja preneli širom sveta, gde je veoma dobro prihvaćena jer je davala rezultate i bila veoma efikasna.
Danas možemo pronaći puno zbirki i knjiga vezanih za homeopatsko lečenje i homeopatske biljne lekove.
Lečenje je sporije nego li kod klasične medicine ali o njegovoj efikasnosti imamo puno dokaza.

Utvrdjeno je do sada brojnim istraživanjima, da se reumatski artritis češce javlja u odredjenim porodicama. Bolest se svakako može prepoznati po upornom, produženom bolu, dugotrajnoj ukočenosti zglobova kao i otocima.

Svakodnevno možemo čuti kako je nekoga uhvatila reuma, pa je tako ova autoimuna bolest česta u našem narodu.
Bolovi u zglobovima, ruku, kolena, kukova medjutim najcešce zahvataju starije stanovništvo.

Ne retko možemo čuti i savet kako bol možemo uviti krštenicom pa tako čekati da sam od sebe prodje.
Medjutim stručnjaci savetuju da se ipak na svaku pojavu bola, ukočenosti zglobova, otoka treba javiti lekaru.

Reumatski artritis možemo izjednačiti sa artozom- bolovima u zglobovima, koji se javljaju u starijem dobu ali su to dve potpuno druge bolesti.

Reumatski artritis je važno ustanoviti još u početku, gde je potrebno iskustvo specijaliste reumatologa. Važno je takodje ispitati reumatski faktor i promenu sedimentacije.

Po dobijenim nalazima možemo razlikovati reumatski artritis od artoze, gde se ovi parametri kod reume uvek povišeni dok su kod artoze uvek u granicama normale.

Žene obolevaju tri puta češce

Šta je reumatski artritis ?

Reumatski artritis je zapaljensko, hronično oboljenje zglobova. Jedan procenat populacije boluje ovu neprijatnu bolest.
Za ovu bolest ne postoje granice, od nje mogu oboleti i deca i stariji, ali se nešto više javalja u starijem dobu.
Specifično je to što od njega žene oboljevaju tri puta češce nego muškarci. Najcešce se javlja izmedju četvrte i pete decenije života.

Uzrok reumatskog artritisa

Prema istraživanjima uzrok nastanka ovog oboljenja je taloženje odredjene vrste leukocita u uvojnicama zglobova. Oni u zglobovima oslobadjaju enzime poput prostaglandina i citoksina, koji se normalno stvaraju u organizmu, medjutim kada je njihova količina prevelika dolazi do uništavanja hrskavice zglobova.

Nije sasvim razjašnjeno zbog čega u organizmu dolazi do ovih samorazarajućih procesa, koji za posledicu imaju bol.

Da li je reumatski artritis nasledan?
Odgovor prema dosadašnjim istraživanjima bi mogao biti da.
Uočeno je da se reumatski artritis javlja u odredjenim porodicama, gde više članova jedne porodice pate od istog oboljenja, tako da nasledni činioci imaju udela u njegovom nastanku.

Simptomi reumatskog artritisa

Bolest obicno nastaje tiho, skriveno i postepeno.

Redje se može javljati povišena temperatura, praćena opštim lošim stanjem.
Siguran pokazatelj reumatskog artritisa jeste upala zglobova, ako traje duže od dva meseca.

Obično zahvata male zglobove šaka i stopala, da bi se u toku bolesti upala proširila i na druge zglobove ruku, ramena, laktova, vilice, kolena, skočne zglobove, kukova…

Veoma retko može zahvatiti i druge oragane ili sisteme kao što su pluća, oči, srce pa i izazvati upalu krvnih sudova.
Pratioci ovog oboljenja su bol i ukočenost.

Bol se javlja i noću a prisutan je bez obzira na aktivnost. Jutarnja ukočenost traje oko jednog sata a nekada i čitav dan.

Reumatski artritis – Lečenje

Ovi bolesnici se ukočenosti mogu osloboditi razgibavanjem gimnastikom, istezanjem, zagrevanjem zglobova toplom vodom…
Naravno kao i kod svake druge bolesti tako je važno i ovu otkriti na vreme, još u početku.

Tada se zapaljenje još nije proširilo na druge delove zgloba, hrskavicu i kost. Lečenjem u toj ranoj fazi zglobovi ostaju očuvani.
Ukoliko se bolest proširi na čitav zglob, moguće su različite komplikacije, pa i invalidnosti.
Potkožni čvorići su posledica težeg oboljenja, najčešce na mestu pritiska, oko laktova, malih zglobova šaka u predelu karlice.
Najveća oštecenja nastaju kada je upala aktivna – u prve dve godine.
Reumatski artritis nije smrtonosno oboljenje, ali nelečena reuma može biti opasna po život.
Lečenje reuatskog artritisa je multidisciplinarno.

Za terapiju mora se pitati tim stručnjaka reumatolog, fizijatar, ortoped uz saradnju sa lekarem opšte medicine. Takodje i okolina i porodica obolelog važna je u sprovodjenju terapije.

Za umanjivanje bolova mogu se koristiti medikamenti kao što su brufen, diklofenak, aspirin koji naravno pomažu u borbi protiv bolova, ali ne uklanjaju bolest.

Uz ovu terapiju pacijentu je lakši svakodnevni život ali zapaljenski proces ce napredovati.
Zbog toga se propisuje tzv. bazicna terapija. To su lekovi kojima se zaustavlja zapaljenski proces i modifikuje bolest.
U nju spadaju – soli zlata, antimalaricni lekovi, imunosupresivni i drugi.

Uz ove medikamente ispoljavanje dejstva može trajati i oko mesec, dva.

Treći oblik terapije su kortikosteroidi.
Naravno delovanje kortikosteroida je kratko , medjutim oni brzo zaustavljaju zapaljeneje.

Kortikosteroidi nose sa sobom i neželjene reakcije, pa ih nikako ne treba uzimati bez konsultacija sa lekarom.
Znacajan deo lečenja reumatskog artritisa zauzima fizikalna terapija.

Njenom primenom mogu se umanjiti deformacije zglobova i slabljenje mišica.

Velelepni mauzolej Tadž Mahal

Mumtaz Mahal koja je umrla na porodjaju, supruga velikog indijskog imperatora šah Džahana u 17.veku dobila je od
svog supruga, u znak secanja na istinsku i čistu ljubav, velelepni mauzolej Tadž Mahal, čija lepota opstaje do
današnjih dana.

Tadž Mahal, sav od belog mermera, optočen poludragim kamenjem, čuva do danas uspomenu na jednu od najdirljivijih i
najtužnijih ljubavnih priča svih vremena. Tadž Mahal mauzolej je jedno od sedam svetskih čuda.

Ljubav na prvi pogled

Malo je onih turista koji zaobidju Agru, kada reše da svoje putovanje započnu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.

U ovom drevnom gradu, pored reke Jamune, vidi se nestvarna gradjevina , koja ostavlja bez daha, po imenu Tadž Mahal.

Takodje tu je i staro verovanje, koje kaže da samo kratak predah na kamenoj klupi ispred ulaza u najpoznatiju grobnicu na svetu, osiguraće parovima bezbrižnu i sigurnu buducnost.

U svakom hodniku i odaji ove velelepne konstrukcije, Tadž Mahala utisnuti su tragovi ove velike ljubavne priče muslimanskog vladara Džahana i njegove voljene Mumtaz Mahal.

Pravo ime Mumtaz Mahal, bilo je Arjumand Banu Begum, kći vezira Velikog Mogula, cara Džahangira koji je vladao Indijom.
Pamte je kao lepu, koketnu i veoma pametnu devojku.

Tada petnaestogodišnji princ, sin Velikog Mogula i naredni vladar Indije, susreo se sa svojom velikom ljubavi 1607 godine.
Bio je samo godinu dana stariji od nje, lep i lepog držanja već tada čuven po svojim junačkim podvizima, a takodje i stihovima koji su se poredili sa najboljim svetskim pesnicima.

Pet godina čekali

Susreli su se tokom svečanosti na Mina bazaru, u blizini harema. Već na prvi pogled mladi princ Khuram bio je obuzet lepotom mlade Arjumand koja je tada posetiocima prodavala staklene suvenire.
Za parče obicne bižuterije izbrušenog u obliku dijamanta, princu je uz osmeh zatražila abnormalnu sumu novca,koju inače može da izdvoji samo predstavnik tadašnje vlade.
Khuram se uz osmeh odlučio da parče bezvrednog stakla kupi i uz misli na lepoticu napusti bazar.
Odmah je tražio dozvolu od oca da oženi lepoticu koju je upoznao. Uz očev pristanak , morao je sačekati još pet
godina da se zamisao sprovede u delo. Jer je Khuram bio prinudjen da iz diplomatskih razloga oženi jednu persijsku princezu.
Najzad 27.marta, 1612 godine, dvoje zaljubljenih je ostvarilo svoj san.
Na najveselijoj svadbi, uz muziku i bogatstvo, postaju muž i žena, dok njihova svadba važi za najspektakularnije toga doba.
Snaja je od svekra na poklon dobila ime, Mumtaz Mahal- izabranica palate, što je bila izuzetna čast.
Njeno ime je ušlo u istoriju civilizacije.
Mnogi pesnici tadašnjeg doba , nisu štedeli reči da opišu njenu zanosnu lepotu. Pred njenom lepotom kako kažu i mesec se postidjeno povlačio.

Opisuju je kao nenametljivu i blagu, nežnu osobu, velikodušne prirode.

Ljubav, pažnja, intimnost

Kada je mladi princ , najzad stigao na presto 1627. godine , promenio je ime u šah Džahan , što znači vladar sveta.
Kažu da je šah Džahan živeo da ugodi svojoj supruzi, voleo je do obožavanja i svakodnevno je obasipao mirisnim cvećem iz svojih vrtova i blagom iz riznica.

On je toliko bio zanesen svojom suprugom Mumtaz da skoro nije ni mario za svoje dve supruge, koju mu je vera dopuštala.
Uloga ostalih supruga svodila se čisto na reproduktivnu i bile su dužne da izrode naslednike.
Ljubav, pažnja, intimnost, saosecajnost kojom je obasipao Mumtaz zaprepastila je i zadivila mnoge koji su tada bili prisutni.

Medjutim njegova ljubav bila je uzvraćena. Mumtaz se nije odvajala od Džahana, prateći ga gde god bi pošao, čak i u vojne ekspedicije bi išla uz njega.

Ona je bila njegov najveći oslonac a on njena najveća sigurnost.
Imao je toliko poverenja u svoju voljenu da joj je čak poverio i pečat Muhr Uzah.

Kao veoma uticajna na svog supruga Mumtaz ga je inspirisala na dela u korist najugroženijih i siromašnih.
Mumtaz je dosta svog vremena provodila u svom vrtu na rečnoj obali u Agri, te se smatra da je u čast njene ljubavi prema vrtu izgradjeno mnogo božanstvenih vrtova u sklopu Tadž Mahala.

Devetnaest godina braka

Devetnaest godina koliko su bili u braku Mumtaz Mahal, podarila je šahu Džahanu čak četrnaestoro dece, od kojih je sedmoro ovaj svet napustilo u najranijem detinjstvu.

Za vreme poslednjeg porodjaja, 1631.god. i sama Mumtaz gubi život.
Od muža je tražila, na samrti, da joj ispuni tri želje – Da bude dobar prema svojoj deci, da se nikada ponovo ne oženi i da joj sagradi grobnocu.

Potpuno skrhkan

Potpuno skrhkan bolom zbog gubitka svoje velike ljubavi, šah Dzahan zatvorio se u svoje odaje i iz njih nije izlazio čak devet dana.

Jedini znak da je živ bilo je jecanje iz njegovih odaja, a hranu i piće je odbijao.
Kada se konačno pojavio svedoci tvrde da njegova do tada crna kosa , potpuno je osedela.

Za mesto grobnice svoje ljubljene izabrao je polje kraj reke Jamune, u Agri.
Na tom mestu je sagradio velelepni mauzolej Tadž Mahal, jedan od najlepših simbola čovekove ljubavi prema jednoj ženi.

Tadž Mahal – Izgradnja

Njegova izgradnja trajala je pune 23 godine, a gradilo ga je više od 22.000 radnika.
Krdo od 1000 slonova bilo je potrebno kako bi se dragoceni gradjevinski materijal dovukao do temelja Tadž Mahala.

Mermer u kombinaciji sa poludragim kamenjem na kupoli Tadž Mahal – stvara neverovatan prizor, skoro magijski koji u toku dana i pod mesečevom svetloću menja boju.

U unutrašnjosti Tadž Mahala mogu se naći 28 vrsta dragog kamenja, u raznim bojama, koji su ugradjivani u zidove,grobnicu i podu.

Na kraju gradnje grobnice, položen je pokrov od pravih bisera.
Na ulazu su bila srebrna vrata, a grobnica je okružena ogradom od suvog zlata.
U 18. veku, dolaskom britanskih osvajača Tadž Mahal je bezočno opljackan, ali ih je srecom nešto omelo od ideje da Tadž Mahal sruše , kako bi dragoceni mermer odneli u domovinu i prodavali engleskoj aristokratiji.

Beli mermer – besmrtni Tadž Mahal

Jedino što je pretužni šah Dzahan mogao da uradi, to je da svoju voljenu suprugu učini besmrtnom, tako što će sazidati gradjevinu koja će vekovima podsećati na nju.
Podignuvši mauzolej uspeo je da vekovima održi uspomenu na jednu pravu, iskrenu ljubav i sačuva njen grob od zaborava.

Istorija ne može sa sigurnošcu utvrditi ko je arhitekta ovog predivnog zdanja, mada se može naći pominjanje arhitekte turčina Tadža Ustad Isa kao i jednog venecijanskog zlatara.

Jedino se zna da je po završetku grobnice veliki šah,zadivljen lepotom grobnice, odrubio glavu arhitekti a njegovim
pomoćnicima odsekao šake, kako niko, nikad više ne bi napravio neko slicno remek-delo.

Kada je 1658 godine njegov sin došao na presto, šah Dzahan je ostatak života proveo u kući.Poživeo je još osam godina, a jedino što ga je u životu održavalo je bilo to što je kroz prozor svojih odaja mogao da gleda večni dom svoje voljene žene i tako održava vezu sa njom na ovozemaljskom svetu.

Pronadjen je mrtav u svojoj 74.godini.

Uticaj na zdravlje i odmor za hronične bolesnike može se pripisati i pojedinim mestima na koja odlaze kako bi se odmorili.

Pozabavićemo se koja su to mesta pogodna za odredjenu grupu hroničnog oboljenja i pomoći Vam da lakše odlučite koje je to mesto pogodno kako za odmor za hronične bolesnike, tako i za poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.

SAN – NESANICA

Osobe koje pate od poremecaja sna- nesanice, ne preporučuje se boravak na velikim nadmorskim visinama. Takodje se ne preporučuje boravak na takvim mestima ni osobama sa psihosomatskim oboljenjima.
Zbog izuzetno velike jonizacije vazduha, planinska klima povećava tonus mišica i dolazi do blaže nervne napetosti.
Što se tiče boravka na plaži kao i kupanja u morskoj vodi, ona izuzetno poboljšavaju san. Taj efekat nastaje zbog toga jer se na takvim mestima krvni sudovi prvo šire, a zatim skupljaju. Plivanje čitavom telu omogućava zdrav odmor i ovaj vid rekreacije je idealan kao odmor za hronične bolesnike.

ASTMA

Za asmatičare – planina je idealna. Em što je vazduh besprekorno čist, planina utiče i na poboljšanje krvne slike, asmatičari koji su često alergični na grinje na planini mogu da odahnu, jer one na nadmorskoj visini iznad 1200 metara, ne opstaju.

Medjutim asmatičari bi trebalo da pripaze i ne izlažu se jakom suncu, iz razloga što jaka sunčeva radijacija može izazvati alergiju kože. Takodje asamtičarima može prijati i morska klima ali bi trebalo na odmor da idu kada nije sezona polena.

MIGRENA

Za osobe koje pate od migrene ili čestih glavobolja visina nije preporučljiva. Jonizacija vazduha na većoj nadmorskoj visini izaziva sužavanje krvnih sudova koji hrane moždane ovojnice.

Nedostatak hrane i kiseonika u njima izaziva migrene. Na obali mora, morska lokalna klima nema nekog posebnog uticaja na migrenu, osim kada duva jak vetar.

KARDIOVASKULARNI PROBLEMI

Najpreporučljivije za ljude sa ovakvim oboljenjima je more. Planine se ne preporučuju jer vazdušni pritisak na velikoj nadmorskoj visini je smanjen, a kiseonik proredjen. Takva situacija pogoršava stanje bolesnika.

Netolerancija na visinu se dešava i onima koji posle duže šetnje ne mogu da dodju do vazduha. Srčani bolesnici treba da uživaju u morskoj klimi ali se moraju čuvati zenita.

Plivanje i fizicke aktivnosti poboljšavaju stanje rada srca. Srčani bolesnici bi trebalo da su u društvu ako ulaze u vodu i plivaju, jer u trenutcima iznenadne slabosti mogu se naći čak u životnoj opasnosti.

KOŽNE BOLESTI

Probleme i simptome kožnih bolesti može ublažiti boravak na planini. Koža obolela od dernatitisa, akni, psorijaze poboljšava stanje gde je odsutnost zagadjenja činilac.

Takodje treba voditi računa o pojačanom sunčevom zračenju. Osobe sa otvorenim ranama ne bi trebalo da se kupaju u moru jer ih so može dodatno iziritirati.

REUMATIZAM

Reumatičarima prija i more i planina. Svakodnevna fizicka aktivnost, šetnja i planinarenje, kao i plivanje imaju pozitivan uticaj na zglobove i jačaju mišice. Toplota i plivanje u morskoj vodi postepeno ublažavaju bol u zglobovima.

Vreme kao dimenzija po nekim ljudima je sasvim normalna pojava. Oni čak vreme doživljavaju kao prostorni koncept, a takvo stanje se zove Sinestezija.

Kada su različita čula pomešana, kao npr. da neki zvuk ili broj ima boju, onda je osoba u stanju koje se zove Sinestezija.

Varijanta u kojoj čulo dodira može probuditi emocije tako i dodajemo varijantu vremensko-prostorne sinestezije.

Medicinari sa odeljenja za psihologiju Unirvrziteta Kalifornija SAD, svedoče da takvi pojedinci doživljavaju mesece i godine u vidu kružnih oblika, nešto više poput slike u svom umu.

Od ispitanih 183 studenata, koji su zamoljeni da vizualizuju mesece i godine i prenesu svoju viziju na kompijuterski ekran, 4 studenta su pokazala da poseduju stanje sinestete vremena i prostora, kada su rasporedili svoje mesece u prostoru.

Takodje se ispostavilo da ljudi koji doživljavaju vreme kao dimenziju imaju nekoliko puta bolje pamćenje od lčjudi koji su slepi za vreme.

Veruje se da do ovog stanja dolazi usled neuroloških procesa, koji su u osnovi obrade prostora neobično aktivni.

Banja Vrujci je najmladji zdravstveni centar na karti Srbije. Smeštena je na šumovitim padinama Suvobora i Maljena, nedaleko od Mionice i magistralnog puta za Divčibare.

Na 180 metara nadmorske visine, u uzanoj kotlini na obalama rečice Toplice, desne pritoke Kolubare, smeštena je ova oaza zdravlja banja Vrujci.

Stanovnoci ove banje imaju sreće sa vremenskim prilikama, jer kako kažu ovde su leta blaga, a zime nisu oštre. Upravo zbog ovako pitome i blage klime turisti tokom cele godine posećuju ovu banju.

Kao i sva turistička mesta tako i ovo poslednjih 30 god. urbanistički se uredjuje i modernizuje, a ono što je odlikuje od davnina je lekovito blato i obilje termalnih voda.

Stanovnoci ove banje tvrde da o njenom nastanku postoji legendarno predanje. Naime, legenda kaže da je za vreme rata 1914god., sa austrougarskom, neprijateljska vojska zaplenila i odnela sve konje iz ovoga kraja. Sve osim jednog… Taj jedan bio je toliko mršav, iznemogao i star da nije mogao ni da hoda… Iz sažaljenje jadnog konja ostaviše pored termalnog izvora da tu mirno okonča svoj život.

Nekliko dana konj je ležao u blatu i pio termalnu vodu. I kao u legendama o brojnim banjama u Srbiji , tako i sada gle čuda konju koji je ostavljen da skonča, na veliko zaprepašćenje okoline, on je ustao, dlaka mu se obnovila, ojačan i osnažen, sam odjahao…

Na taj način glas o lekovitoj vodi i lekovitom blatu brzo se pročuo u narodu. ratnici sa Cera i kolubare prvi su stigli da bi vidali svoje teške rane.

Pripreme da se mesto sredi da se izvori zdravlja pored Toplice prijušte narodu, da mesto izgleda kao banja, počele su posle Prvog svetskog rata.

I danas se blagodeti banje, brojni minerali i obloge peloida na bolnim mestima, uveliko koriste… Za snižavanje krvnog pritiska, uklanjanje kamena iz bubrega, lečenje bubrega i mokraćnih kanala, ublažavanje reumatskih oboljenja, kao i negu kože.

Vode takodje pomažu i kod hroničnih oboljenja, oboljenja želudca i dvanaestopalačnog creva, raznih ginekoloških anomalija, bolesti očiju anemije.

Najjednostavnije rečeno blato i mineralna voda iz Banje Vrujci regeneriše čitav organizam.

Terapeuti koji rade u domu zdravlja Mionica, zaduženi su za brigu i oporavak gostiju. Oni prate kontrolišu i odredjuju način upotrebe vode, koje ima u izobilju.

Na centralnom vrelu iznad koga se nalazi spomen- česma, izlazi 400 l vode u sekundi što je karakteristika najjačeg termalnog izvorišta u Srbiji.

Hotel Vrujci je centralno mesto u banji, gde se može naći oko 220 kreveta i tri zvezdice.Tu se još mogu naći dvorane za odmor, sale za rekreaciju i terapije, restorani i kafići sa terasama, teretana, djakuzi kada, bazeni salon za masažu…

Ispred hotela nalazi se prelepa fontana sa sedam mlazeva vode, žardinjere sa cvećem u milion boja.

Severno od hotela u borovima, nalaze se tri bazena, za decu sa toboganom, rekreativni bazen, i bazen olimpiskih razmera za dobre plivače i sportiste.

Izmedju bazena teče reka Toplica u koju se ulivaju tople vode, pa se i preko zime može kupati. Na južnoj strani ukoliko ste ljubitelji tenisa , možete uživati u četiri različita tenis igrališta, sa reflektorima , za noćne mečeve ili turnire, zatim dva fudbalska terena sa pomoćnim prostorijama, pored niih je poligon za male sportove, kožarku, odbojku…

Ovde često možete sresti sportiste koji dolaze na pripreme i trening poznati klubovi, pa i atletičari, bokseri, plivači.. Takodje djaci na ekskurziji, atletičari …

Duž Toplice uredjeno je šetalište, gde se nalaze dve statre vodenice. Jedan mlin je pretvoren u kafić.Drugi mlin još radi. Veliki kameni točak mrvi kukuruzna zrna u prijino brašno koje je najčešće namenjeno turistima, da ponesu kući kao suvenir.

Banja Vrujci – kako stići ?

Banja Vrujci je od Beograda udaljena 92 kilometara.Ako se putuje Ibarskom magistralom, za sat i po stiže se do Ćelija ( 60 km), zatim se skreće desno preko Lajkovca u pravcu Valjeva, do sela Divci, zatim levo do Mionice, i eto vas u Vrujcima. A može se ići i pravcem do Ljiga, (80km), pa udesno još 12 km, do odredišta.

Železnicom se može do Divaca, zatim lokalnim autobusom za Mionicu i Vrujce. Putovanje , ako nema kašnjenja traje oko 90 minuta.

Izleti po okolini Banja Vrujci

U šumarcima Suvobora, koji su blago izdignuti nad Banjom Vrujci, ne tako davno sagradjeno je oko 1500 kuca za odmor odnosno vikendica. Većina vlasnika je iz Pančeva. U tom kraju takodje možete pronaći privatni smeštaj negde na oko 500 kuća, bilo na dan , bilo više. Možete naći i celu kuću na iznajmljivanje.

pijaca se nalazi kod autobuske stanice, sa bogatom ponudom, povrća , voća, sira, kajmaka, a otvorena je svakoga dana. U banji Vrujci nalazi se obilje supermarketa, kafana, kafića..

Do Struganika, na Suvoboru i rodne kuće velikog vojskovodje Vojvode Živojina Mišića, koja je naravno pretvorena u muzej, možete sa domaćinima ugovoriti izlet. Nešto duži izleti su do Divčibara, Ravne Gore, Valjeva, Rajca, Ribnice…

Svi oni su preporučljivi zbog zdrave šetnje i nalaze se na vidikovcima i visoravnima, sa predivnim pogledima na okolinu. Sa njih se mogu videti lanci planina , kao što su : Rudnik, Bukulje, Kosmaj, Avala. Kada se odande vratite bićete sigurno odmorni, a i okrepljeni od lekovitog blata i mineralnih voda, od ekološki zdrave sredine, gde se diše punim plućima.