Archives 2022

Ono što intrigira čoveka od samog njegovog postojanja je i pitanje ima li života posle smrti ? Ukoliko ste vernik svakako vam odgovor na ovo pitanje nije potreban ! Ali velika većina ljudi voli da vidi dokaz, bilo naučni, fizički…

Što bi značilo da je iako je telo fizički mrtvo duša i um su i dalje tu, prisutni, živi , kažu stručnjaci iz berlinskog centra za proučavanje moždanog udara i unirveziteta i Sinsinatiju. Oni su zajedno za ovaj poduhvat snimali moždane talase na nekoliko odabranih pacijenta.

Takodje tvrde da nisu sigurni koliko dugo ovo stanje može trajati i da li se ono negde premešta u nekom trenutku.

Svedoci smo mnogobrojnih iskaza ljudi koji su doživeli kliničku smrt i vratili se, neki sa mnogo većim i neobjašnjivim sposobnostima.

Sve više i češće možemo doći do zaključka, tvrdi dr.Robert Lanza, kako telo nije samo puki fizički fenomen , nego se sastoji od energije koja je kapsulirana u fizičkoj ljusci.

Pa tako kada fizičko telo umre kapsulirana energija se oslobadja i ne može biti ni stvorena ni uništena.

Dakle kada su naučnici utvrdili da energija koja je živa postoji i nakon što fizičko telo umre dolazimo do sledećeg pitanja a to je gde ta energija dalje ide ? Da li ide u neku drugu dimenziju ?

Ono što možemo da zaključimo i bez dokazivanja je to da je ljudska duša nepromenljiva i bezkonačna, sa mogućnošću da se manifestuje u bilo kojoj ravni postojanja i jedini način kojim oslobadjamo tu energiju je umiranje.

Postoje i razne teorije raznih vera od kojih je jedna da je život samo san, gdfe se budimo kada umremo, ali to zahteva novi blog post pa ćemo o tome u nastavku pričati. Sada pogledajte i video na temu život posle smrti, pa sami prosudite.

Bundeva ( Cucurbita pepo), narandzasta, ili žućkasta, poseduje obilje dragocenih vitamina i minerala. Nezaobilazna je namirnica mnogih naroda koji je poznaju i koji su upućeni u njene hranljive ali i lekovite vrednosti. U nastavku saznajte sve o ovom inzvanrednom voćnom povrću koje možete pripremati na bezbroj načina.

Bundeva se koristi i u jelovnicima najotmenijim restoranima sveta zbog svog specifičnog ukusa i mirisa. Njene nepresušne kulinarske  ali i lekovite mogućnosti poznate su i kod nas. Od bundeve možete pripremati slana, slatka jela, može se jesti i presna, dinstana, pečena , pržena…

Bundeva – Ulje i Seme

Bundevino ulje je tamno smeđe boje, i u koncentrovanom obliku ne gubi sve korisne sastojke semenki a zbog svog specifičnog ukusa daje posebnu i nesvakidašnju aromu jelima.

Medjutim, bundevino ulje je dosta skupo pa se na njemu obično ne prži više se čuva za salate ili kao dodatak jelima. 

Takodje veoma je popularan i puter od semenki bundeve koji možete naći u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.

Da li je bundeva voće ili povrće ?

Bundeva je u vreme cvetanja takodje važna hrana i za pčele, a bundeve cvetaju rano ujutru. Cvetovi, koji su žuti,jednopolni,ostaju otvoreni do deset, jedanaest sati a onda se potpuno zatvaraju. Taj zatvoreni cvet vene a novi izlazi sledećeg jutra i tako sve do pojave mraza.

Kada je reč o njenim kvalitetima bundeva ima lkvalitete oba, i voća i povrća, što joj daje boskonačno mnogo mešanja u kulinarskom svetu sa raznim i voćnim i povrćnim kombinacijama.

Može se svrstati i u povrće i u voće ali ipak pripada povrću.

Bundeva – Lekovitost, Hranljivost

Plod bundeve sadrži 90 % vode, zbog čega je nisko kalorična i idealna namirnica za sve koji žele da smršaju, a da pri tom ne ostanu uskraćeni za brojne vitamine i minerale.

Riznica vitamina koja se nalazi u bundevi je karotin, provitamin A, vitamin C, i B grupe – B1, B2, B3, B6 ali i niacin, folna kiselina.

Od minerala tu su : kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, mnogo oligo mikroelemenata, pektini, celuloza, i druga biljna vlakna što bundevu čini lako varljivom, pa je idealna za ljude koji imaju problema sa želudcem i probavnim traktom.

Masnoća gotovo da nema, u sto grama bundeve može se naći samo tridesetak kalorija.

U bundevi možete naći šest puta više vitamina nego li  u jabuci , cvekli.

Seme bundeve se preporučije trudnicama, dojiljama, starim i osobama sa bolesnom jetrom, muškarcima koji imaju zdravstvenih problema sa prostatom !

Seme bundeve

Seme bundeve je sasvim druga priča. Ono se koristi u ishrani, narodnoj medicini jer ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži pregršt belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Posebnu efikasnost pokazuje kod dečijih glista i pantljičare.

Seme bundeve osim dece treba da grickaju svi a posebno stariji, osobe sa bolesnom prostatom, trudnice, dojilje kao i osobe sa bolesnom jetrom.

Kod ljuštenja semenke posebno treba voditi računa da se ne oljušti tanka svilenkasto zelena pokožica, jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka.

Plod bundeve preporučuje se u narodnoj medicini kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega, i bešike.

Bundeva je idealna i za dijabetičare, pod uslovom da je ne zasladjuju, kao i osobe sa oboljenjima želudca i tankog creva.

Čak se pokazala lekovitom u lečenju psorijaze !

Svima ali apsolutno svima se preporučuje ovo inzvanredno voćkasto povrće kuvano ili još bolje pečeno, kao i njen sveže cedjeni sok !!!

Protiv psorijaze i proširenih vena ! Važno je da bude svakodnevno na jelovnoku. Kod proširenih vena dovoljno je da se strugana bundeva stavi kao obloga na bolna mesta i drži što duže !

Istražite najviši vrh na svetu , zajedno sa timom naučnika i planinara gde ćete imati osećaj kao da ste tamo.

Ova ekspedicija težila je da sazna kako to klimatske promene utiču na Mont Everest, a sve je to prikazano u videu od 360 stepeni, pa stoga uživajte !

Napad migrene mogu da izazovu i čokolada, čajevi, crno vino.

Rezultat stručne procene je da od migrene pati 585 miliona ljudi širom sveta, a da su oko 10 % napada migrene povezane sa odredjenom hranom.

Najčešći krivac je hrana koja u sebi sadrži aminokiselinu tiramin kojom su bogate namirnice kao što su sir, čokolada, crno vino..

Ljudi koji su osetljivi, tiramin može da izazove stezanje i širenje krvnih sudova, takodje i krvnih sudova mozga praveći na taj način migreozne napade.

Čaj, voće .. limun , pomorandze, grejp mandarine takodje ali u nešto manjem obimu mogu biti okidač za napad migrene.

Migrenu takodje može pokrenuti i dugo gladovanje odnosno velika pauza izmedju obroka, nedovoljno unošenje hrane ili previše slatkiša izmedju obroka.

Magnezijum jača nerve, smiruje telo, sprečava depresiju, Cink pomoljšava pamćenje i cirkulaciju u glavi, Fosfor podstiče duhovnu energiju koja je veoma važna za normalan balans organizma.

Ne podnose svo ljudi podjednako zlo koje nas je snašlo. Neki se smeju a mnogi su u stvarnoj zabrinutosti , depresiji, nervozi… što se može primetiti na ulicama , u redovima. Dakle ako sami sebi ne pomognemo i ne učinimo nešto za sebe, ko će onda ?

Magnezijum, Cink, Fosfor

Neki su se brzo privikli na vandredne okolnosti i nastavili da žive kako-tako normalnim životom. Drugima to manje polazi za rukom.. neispavani su, razdražljivi, umorni i što je najgore bezvoljni.

Kod nekih je depresija izražena pa preživljavaju ozbiljnije psihološke poremećaje, a pri tom često lekove koje piju za smirenje nemaju efekat ili izazivaju suprotan efekat.

100 gr ovsenih pahuljica – 200 gr čokolade – 6 dl jogurta – 300 mg fosfora.

Magnezijum, Cink, Fosfor – Ishrana

Razlozi različitih ponašanja u ovo stresno doba, kriju se češće nego što mnogi pomisle i u neodgovarajućoj ishrani i načinu ishrane, koja može biti i jedini razlog ili pak dosta pogoršati stanje.

Dr. Randjić iz KBC Dragiša Mišović iz Beograda kaže :

Većina se hrani po navici ili kako ko može i mora. Naš narod najviše konzumira masti, ugljene hidrate, proteine. O sastojcima hrane mi nemamo kulturu da pazimo. Minerali kao da još nisu našli svoje mesto pod suncem na našoj trpezi.

Odtuda da i dobro uhranjene osobe i pri najmanjem stresu doživljavaju emotivni i fižički kolaps.

Biljke

-Samo biljke mogu da iz prirode uzimaju i preradjuju minerale. Njih ima ali znatno manje i u mesu biljojeda.

Zbog opšte zagadjenosti a naročito ispošćenosti zemlje, i same biljke dobijaju sve manje minerala, koje sa pravom zovemo iskre života.

Magnezijum jača nerve i sprečava depresiju, Fosfor podstiče duhovnu pokretljivost, cink poboljšava pamćenje.

Kamen temeljac kostiju i zuba famozni kalcijum poznat je i kao hrana nerava. Zbog nedostatka joda štitna žlezda pravi velike probleme velokom broju ljudi, a nedostatak gvoždja prouzrokuje umor koji je uvod u mnoge druge nedaće.

Bez minerala nema hormona, niti 700 poznatih, i još deset puta toliko poznatih enzima .

Za svaku reakciju u organiznu potreban je neki enzim- ističe dr. Randjić

Teške posledice po stabilnost nervnog sistema izaziva i avitaminoza. Nervima su neophodni vitamin A, B2, B6, B12, E, biotin, pantotenska kiselina.

Protiv stresa ipak najznačajniji je vitamin C, Pogotovu što pspešuje korišćenje nekih minerala kao što su gvoždje, bakar, kalcijum, i vitamina E i grupa B.

Vitamini B i C rastvorljivi su u vodi a svi ostali u masti zbog čega salati uvek treba dodati malo ulja, najbolje maslinovog.

100 gr spanaća – 200 gr zelene salate – 500 gr rotkvica – 100 mg kalcijuma.

Jesenja sadnja cveća nije tako komplikovana za one koji su već više godina u nazad posvećeni svojoj bašti, pa tako unapred znaju kada treba početi sa pripremom i sadnjom. Ali za one malo manje iskusne jesenja sadnja cveća zna da predstavlja problem.

Već sada se treba spremiti za lukovice narcisa, krokusa, zumbula i lala. Jesen je doba kada bi trebalo misliti na izgled bašte ili terase, jer mnoge cvetne vrste sade se upravo u ovo vreme, a već u rano proleće cvetaju.

Pa stoga krajem septembra i i početkom oktobra u vrtu ima najviše posla.

U ovom periodu prvo bi trebalo saditi lukovice i to početi od zumbula i narcisa, a zatim lala i krokusa. Zumbule bi bilo potrebno saditi u cvetne lonce koji nisu preveliki.

Najbolje je zajedno posaditi po tri lukovice. U zemlju se ukopava 2 / 3 lukovice, dok preostala trećina viri iz zemlje. Sve lonce sa lukovicama premesemo u vrt i zakopamo ih u jamu 20 cm duboko.

Tu lukovice ostavljamo da miruju do prvih decembarskih dana kada ih prenosimo na toplo. Tada već možemo videti i cvetne izdanke, koji će zbog rasata u tami biti skoro beli, ali će za nekoliko dana ozeleneti.

Lukovice narcisa se sade na dubini od 20 – 30 cm, ali ne pregusto nego uz razmak jer se tokom godine šire.

Ako niste u mogućnosti lukovice saditi u baštama, one se mogu saditi i u saksijama s tim da treba znati da u saksiji ima mesta za samo jednu lukovicu.

Samo vrh lukovice treba da viri iz zemlje kada se posadi. Nakon sadjenja saksija se stavlja u posudu sa vodom da bi se zemlja dobro natopila pa se ostavi da se ocedi.

Tako posadjene lukovice ostavljamo na hladno i tamno mesto (podrum), a kada se pojave bledozeleni listovi, biljke bi trebalo premestiti na hladno i svetlo mesto.

Za otvaranje listova prija temperatura od oko 18 stepeni, što označava početak cvetanja.

Lukovice zalivamo u toku celog razvoja, sve dok im se lišće ne osuši.

Baštu možemo obogatiti i cvetnim vrstama, koje zimu provode u vidu podzemnih izdanaka i razmnožavaju se deobom.

To su : Đurđevak, božur, devojačko srce, perunika…

U oktobru se sadi i dbogodišnje cveće i to u vidu već formiranog rasada, koji je otporan na zimu. To su : bela rada, dani i noć, turski karanfil, nezaboravak…

Ovo cveće je potrebno saditi na rastojanju od oko 20 cm, a turski karanfil i nešto šire. Posle svake sadnje biljke je potrebno dobro zaliti kako bi se koren što bolje pričvrstio za novu sredinu.

Jesenja sadnja cveća obezbediće vam punu lepotu i ugodne mirise u proleće.