Category BLOG

Šar planina – oaza na jugu

Šar planina – vec 150 godina izaziva interesovanje

istraživača i naučnika iz celog sveta.
To je zbog toga jer Šar planina sadrži mnoge zbirke stena, minerala i ruda koje su nastale upravo na Šar planini.

O herbarijumima da i ne govorimo. Na Šar planini možete sresti balkanskog risa, ali čovekovom nepažnjom dolazi do istrebljenja, kako njega tako i gordog tetreba, orlova.

Šar planina – ekoloska oaza

Šar planina predstavlja ekolosku oazu i nalazi se na krajnjem jugu Srbije, prema makedonskoj granici.
Deo Šar planine , oko 100000 hektara proglašen je nacionalnim parkom.

Pogled na Solunski zaliv

– Svojim ogromnim izgledom, visinom i prostranstvom Šar planina ima dominantan položaj na Balkanskom poluostrvu.

Glavni greben ove velike planine proteže se na dužini od oko 95 kilometara i pruža se od Kačaničke klisure i vrha Ljubotena na severoistoku do gornjeg toka Radike i Koraba na jugozapadu.

Planinski greben predstavlja široku površinu koja se prema Kosovskoj i Metohijskoj kotlini strmo spušta u manje kotline kao što su planinske župe Sirinic, Sredska gora i Opolje.

Visina Šar planine

Mnogobrojni vrhovi Šar planine prelaze visine i do 2.500 metara.Krajnji deo ove planine se zove Ljubote koji je visok 2.498 metara a od centralnog dela odvojen je pa se stiče utisak o njegovoj izolovanosti.

Sa njega se pruža prelep, veličanstven pogled od kojeg zastaje dah i pravi je izazov za sve ljubitelje planinskih vrhova.

Izgled i klima Šar planine i Brezovice

Izgled Sar planine i Brezovice sa osamljenim vrhovima i brdima, pri čemu je obod jako razudjen sa širokim kosama, izmedju kojih su se smestile duboke klisuraste doline sa vodom i nanosima bogatim rečicama.
Pogled koji se od naselja Brezovice naročito od susedne kose Drenice, pruža na okolinu i snežne vrhove podseća na njveće turističke skijaske centre Evrope.

Šar planina – četiri godisnja doba odjednom
Od jakih vetrova Sijerička župa zaklonjena je i samo povremeno se osećaju dejstva jakog hladnog severca i to u najvišim delovima planinskog grebena.

Niži delovi imaju odlike župskog a viši alpskog severca.
Leta su izuzetno prijatna, sveža, sa malo padavina.
Zimi, struktura snega je takva da obezbedjuje odlilčne uslove za skijanje i produženu zimsku sezonu.

Nekada se sneg moze sresti i tokom letnjih meseci.

Kombinacija pitome klime i prave alpske, čine ovaj predeo pogodnim za razvoj turizma.

Može se desiti da laganom šetnjom za nekoliko sati predjete iz jedne klime u drugu.

Čak se može desiti da u toku jednog dana dozivite i sva četiri godišnja doba pa i da tokom jula i avgusta najviši vrhovi Šar planine budu zavejani snežnim pokrivačem.

Šar planina centar pažnje za naucnike

Već 150 godina unazad Šar planina je centar pažnje brojnih istrazivača i naučnika.

Poznati su prve zbirke minerala, stena , ruda sakupljali upravo na Šar planini i pravili velike herbarijume.

Najveću kreativnost Šar planina je pružila tokom poslednjeg ledenog doba, kada je usled naglog globalnog zahladjenja, počeo da se formira trajni pokrivač koji je vekovima nagomilavan , počevši da se transformise u led i da klizi niz planine menjajući pri tom fizionomiju predela i formirajuci sopstvene oblike reljefa.

Veliko zahladjenje je istrebilo mnoge životinjske i biljne vrste. Mnoge su otisle prema jugu ili u zaklonjenim klisurama, a mnoge su i izumrle.

-Pre 10.000 godina naglo otopljenje lednika osudilo je mnoge vrste da tu ostanu i prilagode se sve toplijim letima , taržeći svoj smeštaj na istaknutim i vetrovitim grebenima i na severnim zaklonjenim planinama, uz dugotrajne snežnike.

Šar planina – specifični biljni i životinjski svet

Sve je ovo uslovilo raznolikost životinjskog i biljnog sveta. Šar planina uzdiže se u rang ekoloske oaze i pravi je dragulj svetske prirodne baštine.

Medjutim čovek je naravno i ovde ugrozio opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, prekomernom secom suma.

Ugrožene su zajednice tise, bora, planinskog javora, bora krivulja kojima je za opstanak potreban mir.
Balkanski ris gordi tetreb neke vrste orlova i lešinara nalaze se pred istrebljenjem a neki od njih su potpuno nestali.

Crni medved odoleva i u nešto je povoljnijoj situaciji.
Oni često seljacima prave štetu kukuruzu gde svaraćaju da se prehrane pa tako i stradaju.

Ahileja kralja Aleksandra raste samo na nekoliko ograničenih lokacija na grebenu Osljaka na samo jednom metru kvadratnom može se sresti alpska azaleja, u Drulovom potoku.

Tako da se moraju čuvati jer i najmanja nemarnost može da ih zbrise sa naše prirodne baštine.

Šar planina je što se tiče biljnog sveta jedna od najbogatijih planinskih masiva.

Predpostavlja se da se na njoj nalaze oko 1500 vaskularnih biljaka što je jedna petina ukupne balkanske flore.

Više od sto vrsta biljaka ovdašnjem narodu služi za lečenje mnogih bolesti, bilje dobro poznaju, bez greške beru ono najbolje kako za prodaju tako i za domaćinstvo.

Zabeleženo je oko 600 naziva biljaka što upućuje na dobro poznavanje lekovitog i ostalog bilja.

Svakom turisti ova planina i Brezovica ostavlja snažne impresije i nezaboravne doživljaje.

Od najraznovrsnijih nijansi boja, do prostora pod livadama i niskim rastinjem, sa proplancima punim cveca, od kojih dominira narcis.

Na pašnjacima možete nabrati najzdravije borovnice pored kojih pasu nekih 10.000 ovaca, a nešto niže šumskih jagoda i malina.

Retke vrste kao što je lincura ovde ćete lako naći, hajdučke trave, kantariona, majčine dušice i druge.

Odavno na našoj trpezi – badem

Badem uspeva najbolje u zemljama Mediterana, odakle nam najčešće i dolazi.

U atičko doba zvali su ga još i grčki orah.

Onima koji razmišljaju da započnu dobar biznis, možemo reći da se ovo koštunjavo voće lako gaji i skupo prodaje.

U našu zemlju davno je stigao badem, kao grčki orah, a kasnije je dobio ime amigdala.

Inače predci badema pripadaju familiji ruža. 

Danas postoji preko 30 vrsta badema, najčešći je Prunus amzgdalus, od kojeg su nastale mnoge sorte.

Razmnožavanje badema

Badem se osim iz semena, razmnožava još i kalemljenjem na slatkom i gorkom bademu, ali i na mladim stablima domaćih šljiva.

Iako je pre 4000 godina prenet u Grćku a potom u Rim, iz srednje Azije, nedovoljno se gaji i u svetu i kod nas. 

Što će reći veća je potražnja od ponude.

Najčešći proizvodjači su zemlje Mediterana Španija, Grčka , Italija.

U Srbiji stabla badema su veoma retka a u Crnoj Gori češće se gaji jer mu odgovara podneblje sa blagom zimom i toplim i suvim letima.

Dosta je razloga zbog kojih bi mogli gajiti badem.

Korist od badema

Plodovi ove voćke mogu se koristiti tokom cele godine, nisu skloni kvarenj a beru se u avgustu i septembru.

Činjenica da zahteva malo rada i ulaganja, raduje one koji žele da im se posao isplati.

Njegovi plodovi se lako transportuju, relativno je otporan na bolesti plodovi badema se čuvaju u običnim uslovima a i veoma je tražen na tržištu, gde postiže visoku cenu.

U odnosu na orah i kesten brzo daje porod, već oko treće , četvrte godine.

Sorte badema

Od sorti koje se preporučuju za gajenje najpopularnija je nonparej.

Selekcijom iz prirodne populacije u SAD, ova sorta je izdvojena jos 1884 godine. 

Ova vrsta je vodeća i vrlo raširena u Italiji, Bugarskoj, SAD…

Tu su još i : nikitsko poznocvetajuća, ruska, supernova, francuska feradil, vrlo krupnih plodova.

U narodnoj medicini upotrebljavaju se

kora , plod, ulje protiv upale ušiju, upale mokraćne bešike, za srčane bolesti, nervoze ali i za negu lica i tela.
Ana

Sadjenje badema

Badem je preporučljivo saditi na rastojanju 6 puta 6 metara, jame za sadnju treba kopati 100cm u širinu i 60 u dubinu.

Najbolje je saditi ga u jesen, može u u zimu, ako temperature nisu previše niske, a može i s proleća.

Nega badema

Kao i kod svog ostalog voća, tako i kod badema, da bi obilno radjalo drvo je potrebno orezivati. To bi značilo uklanjane bolesnih i polomljenih grana i proredjivanje krune.

Zati potrebno je u jesen podjubriti i to kompleksnim mineralnim djubrivom.

Zemljište ispod stabla badema potrebno je redovno sitniti i obradjivati.

U jesen nakon podjubrivanja zemljište se obično preore, ili izrilja ašovom na dubinu od oko 20cm, a u toku vegetacije potrebno je oprašivanje kako bi se suzbio korov.

Plodovi badema

Kada sa početkom jeseni dodju i prvi plodovi, sigurno ćete naći način da ih upotrebite.

Izmedju ostalog, badem je odličan u skupljanju prekomerne želudačne kiseline i gorušice, pa je pomogao i mnogim trudnicama, gde ni jedan drugi lek nije.

Neki će završiti u farmaceutskim industrijama, kao sirovina, neki u prodavnici zdrave hrane, neki u kolačima i čokoladi,

Badem hranljive vrednosti

Jezgro badema obiluje hranljivim vrednostima.

U njemu se nalazi više od 50 % ulja, a ostatak je šećer, celuloza, mineralne materije.

Badem je najbogatiji kalijumom i natrijumom.

Što se tiče vitamina u bademu se mogu naći  :

Visok procenat vitamina C, nešto manje A, B1, B2 i E vitamina.

Badem je odličan za imuni sistem.

Starost i ograničena pokretljivost

U ovom članku pozabavićemo se pripadnicima treće generacije, načinom na koji oni doživljavaju svoju starost i kako starost može da utiče na ograničenu pokretljivost a samim tim i opasnosti od povređivanja.

Predstavićemo 9 najčešćih smetnji u starijem dobu i opasnosti koje one nose, kao i kako možete preduprediti neželjeni događaj.

Lepota liči na letnje plodove koji se lako kvare i ne mogu da traju. Zbog nje mladost postaje raspojasana, a starost pomalo stidna.

1. Padovi

Opšta nestabilnost a i nesigurnost, podstaknuta je poremećajem koordinacije i smanjene snage i kondicije.

Ako se tome doda i uzimanje sedativa sa umirujućim delovanjem, ne treba se čuditi kada naiđemo na usporenog starijeg čoveka.

Tada je prisutan i veliki rizik od padova. Najbliži bi trebalo iz stana da uklone sve predmete koji mogu predstavljati potencijalnu opasnost.

Takođe bi trebalo povesti računa o dobrom osvetljenu u stanu i bez uvrede po starijeg člana pribaviti neki štap na koji bi mogao da se osloni kada mu je to potrebno.

2.Trovanje

Kada starost nastupi događa se da su funkcije bubrega smanjene.

Tada je takođe smanjena i sposobnost organizma da eliminiše lekove.

Zamka starosti može biti i zaboravnot , pa se starijim ljudima često dogodi na dva puta popiju neku svoju terapiju.

Ponekad se može dogoditi i trovanje lekovima.

Dogovorite se sa starijom osobom, na kojinačin će i kada uzimati lekove, možda po Vašem pozivu ili nešto slično.

Osigurajte joj pregledan kalendar, na kome bi stajalo tačno vreme i koji lekovi, koje treba da uzima.

Najbolje bi bilo kada bi lično mogli da date lek.

3.Opekotine

Među najopasnijim prostorijama u kuči za starije spadaju kuhinja i kupatilo.

Grejalice, peci moraju biti dobro zaštićeni.

Ako osoba ima peć na loženje najbolje bi bilo razmišljati o peći na struju.

Nepažnja pri kuvanju mogla bi izazvati čak i požar.

Ovakvim opreznim potezima nećete ograničiti aktivnost starijih već izbeći teže nezgode.

4. Saobraćaj

Buka, gradska vreva, saobraćaj i današnja užurbanost mogu kod starijih izazvati zbunjenost.

Ukoliko vidite stariju osobu obavezno joj ponudite pomoć da li da pređe ulicu da li da Vas nešto pita…

Čitajte još i : Dijabetes

Starijoj osobi je veoma važno da shavti kako nema nekadašnju stretnost i okretnost, pa zato i ne može i ako pokuša da pretrči ulicu niti da ubrza korak ako je to potrebno.

A ako osoba ima poteškoća sa orjentacijom ili zaboravnošću, sa njom bi uvek neko trebalo da ide.

Važno je podsetiti ih da sa sobom nose lična dokumenta, kao i broj telefona.

5. Povrede

Ukoliko starija osoba ima oboljenje u vidu demencije, depresije, alchajmerove bolesti…trebalo bi ukloniti sve predmete koji je mogu povrediti.

Naročito kod dijabetičara a i uopšte u poznim godinama, cirkulacija je lošija a samim tim i zarastanje a i komplikacije su češće.

6. Struja

Trebalo bi pozvati električara koji bi pregledao instalacije u kući i prilagodio ih potrebama stanara. Stariji ljudi obično žive u starijim kućama, pa je neophodno sanirati određene stvari.

7. Sunce

Kao i kod dece boravak na suncu je veoma koristan, ali ne u prevelikim količinama.

Takođe nega starije osobe se neodnosi samo na to – smestiti je u hladovinu, nego imati kod sebe i kremu kako se starija koža negovala.

Ako se primete promene na staračkim mrljama i mladežima neophodno je posetiti specijalistu na vreme.

8. Vrućina

Trebalo bi svako ko je sebi ugradio klimu u stan, da to isto ugradi i u stanu svojih starijih.

Jer kako ljudi stare , tako imaju manju potrebu za vodom, pa stoga i slabije osećaju žeđ i uzimaju manje tečnosti. Što je čovek stariji sve teže podnosi vrućinu.

U starijih ljudi mehanizam regulacije telesne temperature je promenjen.Zato kada su temperature visoke, starijim ljudima treba davati što više tečnosti, osigurati im boravak u rashlađenim prostorijama i ne izlagati ih velikim promenama temperature.

9. Rekreacija

Kao što smo napomenuli vremešne osobe ne bi smeli da vežbaju u najtoplije doba dana.

Fizička aktivnost mora da bude u skladu sa telesnom formom.

Kretanje koje izaziva pojačan srčani napor treba svesti na minimum.

Važno je da se stariji ljudi kreću , da imaju aktivnosti, To mogu biti lagane šetnje ujutru ili uveče, šetnja do pijace…

Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.

uskrs pravoslavni datum smisao

Vaskrs najradosniji hrišćanski praznik

Uskrs pravoslavni je vekovima najradosniji hrišćanski praznik, posle žalosti i tišine Velikog petka.

Tada sledi Uskrs – centralni događaj hrišćanstva, koji ovozemaljski , sadašnji čovekov život predstavlja samo kao delić večnosti.

Predanje o uskrsu

Po predanju hrišćanske crkve, Sin Božiji, koji je na zemlju došao da bi svojom smrću ljude sve iskupio od greha.

Na taj način spasio je ljude od večne smrti i tame, posto je razapet na krstu na Golgoti, trećeg dana ustao je iz groba.

Posle dana smrti Isusa Hrista, Velikog petka, dana žalosti i tišine za sve hrišćane, nastupa zatim pravoslavni praznik radosti Uskrs, glavni događaj hrišćanstva, koji nas uči da ovozemaljski đivot posmatramo kao mali deo večnosti.

Pošto prođe subota, dakle u nedelju, u zoru koja je svojom radošću obasjala sve vekove, u zoru koja je najavila izlazak Nezahodimovog Sunca – Vaskrslog Gospodina, treći dan po raspeću – pošle su žene Mironosnice, da mirisima pomažu telo Hristovo.

Anđeo Božiji saopštava vest

Idući prema Golgoti žene Mirosnice tiho se zapitaše : Ko li će nam odvaliti kamen od vrata groba Gospodinovog ?

Došavši , videše da kamen beše odvaljen, pa ušavši u prostoriju, ugledaše mladića u beloj haljini koji im reče : Ne bojte se mene, Isusa tražite Nazarećanina, razapetog ? Ustade , ode, evo mesta gde ga položiše.

Radosne odoše apostolima da jave najradosniju vest, o Vaskrsenju Hristovom.

Uskrs pravoslavni – smisao

Uskrs daje smisao svim pravoslavnim vernicima.

Kao što mrak ne može da ugasi sveću, tako ni tama ne može da obuzme svetlost.

Pa zbog toga , na jurenju , vernici i drže zapaljene vostane sveće, koje simbolično označavaju nepobedivu silu Hristovu.

Tamo gde je svetlost u dušama ljudskim, tamo je i život i besmrtnost !

Ovaj verski obred počinje ispred zatvorenih vrata hrama – što simboliše zatvoren grob Hristov, i kada se objavi radost Vaskrsenja , svi ulaze u osvetljen hram, pevajući : Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću, smrt uništii onima koji su u grobovima život darova !

Uskrs se slavi prvenstveno kao pobedu svakog dobra nad zlom, života nad smrću, pravde nad nepravdom, svetlosti nad mrakom, smirenja nad gordošću, ljubavi nad mržnjom, istine nad nepravdom, čovekoljublja nad sebičnošću, slobode nad tiranijom, čednosti nad razvratom, vernosti nad prevarom.

Vaskrsenje za vernike je dokaz da ćemo i mi jednoga dana vaskrsnuti, jer Gospod  nije pobedio samo svoju već i smrt svih nas.

Uskrs pravoslavni – datum

Uvek se računa drugi datum kada je reč o pravoslavnom uskrsu.

Vaskrsenje je događaj koji se desio u istoriji, praznuje se još od vremena apostola, ali ne u isti dan.

U nekim mestima je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14.dana meseca Nisana, a negde u nedelju posle Pashe.

Tako je bilo sve do Prvog vaseljenskog sabora, koji je sazvao car Konstantin, 325 godine u Nikeji, 

Tada je odlučeno da se Uskrs svuda praznuje jednog dana i kada je ustanovljen način izračunavanja datuma vaskrsenja Gospodnjeg.

Od ovog pravila odstupila je katolička crkva, kako je nama poznato 1583 god., čime je Vatikan narušio odluku nikejskog sabora i tako da praznovanje više od jednog milenijuma svih hrišćana sveta , prestaje da bude u isto vreme.

Pravoslavni uskrs je pokretan praznik i uvek se slavi u nedelju.

Pravilo za utvrđivanje datuma ovog praznika je sledeće :

Uskrs se slavi u prvu nedelju, iza prvog punog meseca koji dođe iza prolećne ravnodnevnice.

Dakle , može pasti u razmaku od 35 dana, od 4.aprila do 8 maja.

Takođe praznik Vaznesenja Gospodnjeg i Sveta Pedesetnica, zavisi od uskršnjeg praznika. Oni se računaju četrdeseti odnosno pedeseti dan po Vaskrsenju.

Običaji Uskrsa

Za praznik nad praznicima, Uskrs, vezani su mnogobrojni običaji, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji je farbanje jaja u crveno, ali i druge jarke boje.

Crvena boja simboliše boju večnog života.

Uskršnja jaja se obično ispisuju rečima Hristos voskrese i Vaistinu voskrese !

Ova jaja su i prekid posta , pa se njima prvo mrsimo.

Prvo crveno jaje , darivala je Marija Magdalena,caru Tiberiju, koja je išla u Rim da propoveda jevanđelje.

Pozdravivši cara rečima : Hristos vaskrse!

Simbolika uskršnjih jaja

Sam običaj bojenja kokošijih jaja i uskršnjeg pozdrava vezuje se za Mariju Magdalenu, ali simbolika je upravo u vaskrsenju.

Jaje kao i grob u sebi krije i život i kao što pile iz ljuske i bez ičije pomoći samo izađe na svet, tako je  i Gospod izašao iz groba.

Ono je i simbolika svih onih koji ovaj svet napustili sa verom u Bogai nadom u večni život.

Crvena boja simboliše, ali nas i opominje da je naš novi život stečen prečistom krvlju Gospodnjom, takođe je i znak naše radosti zbog pobede Hrista nad smrću i zlom.

Pravilo je da se udomaćinstvu prvo jaje ofarbano u crveno ostavlja kao zaštitnik kuće.

Kada se govori o simbolima pravoslavnog uskrsa teško je ne pomenuti i Belog anđela, vesnika Hristovog vaskrsenja.

Širom sveta poznati a i najlepši lik , nalazi se upravo u srpskom Manastiru Mileševa.

Cela nedelja po vaskrsu naziva se Svetom nedeljom.

U sklopu vaskršnjeg praznika tu su i drugi i trći dan praznika, Sveti ponedeljak i Sveti utorakcrvena slova u crkvenom kalendaru.

Nije retko da se tokom zimskih dana javlja neprijatan bol u grlu ili grebanje u grlu ili otežano gutanje. Trebalo bi lečiti pravi uzrok a ne samo sisati razne tablete ili dražeje koje problem rešavaju kratkoročno.

Bol u grlu je toliko česta pojava da je često ignorišemo i često prolazi brzo ali ipak se i vraća kada nam život postane napet ili smo pod stresom.

Zbog česte pojave, većina ljudi često ignoriše pravi razlog pojave bola u grlu zaboravljajući pri tom da kao i kod drugih oboljenja pa tako i kod ovog nema ozdravljenja dok se ne otkrije pravi uzrok.

Najčešći problemi ili simptomi bola u grlu su :

1. Stres

Ako ste od onih osoba koje skoro svakog meseca dobijaju bol u grlu i još praćen blago povišenom temperaturom, zapušenim nosom, ili opštom malaksalošću stres bi mogao biti uzrok vaše gušobolje.

Stres ne može biti direktan uzročnik bola u grlu,ali jako doprinosi tome da smo podložni raznim virusima. Još ako su tu mališani koji idu u obdanište i stalno razmenjuju mikrobe sa vršnjacima, dvostruko ste ugroženi.

Prehlade sa bolom u grlu javljaju se kao posledica upale sluzokože u grlu, praćene otokom i obično se šire najpre na gornje a zatim i na donje disajne puteve.

Lečenje bola u grlu izazvanog stresm:

Odmorite se ! Učestalo pranje ruku, što će umanjiti izloženost mikroorganizmima, takodje izbegavajte mesta sa puno ljudi u malim prostorijama.

Privremeno ublažavanje bola u grlu može se rešiti ispiranjem grla toplom vodom u kojoj je razmućena kašičica soli, uzimanje toplih napitaka kao što su kompoti, čaj sa medom.

Ako grlo i dalje boli i kada prehlada prođe onda treba posumljati na bakterijsku infekciju pa se stoga treba i javiti lekaru.

2. Upala sinusa

Ako pored bolova osećate i pritisak iza ili ispod očiju i u predelu čela , moguće je da imate posla sa upalom sinusa. Yaražena sluz koja se sliva iz sinusa veoma često nadražuje i grlo.

Ovo stanje ponekad mogu ublažiti kapi za nos ili morska so, ali ako simptomi potraju duže od 10 dana i ako su teški preporučuje se stručna pomoć.

3. Alergija

Koda alergija grlo je često hrapavo usled preosetljivosti na neke materije sa kojima dolazi u dodir. Javlja se osećaj umora a takođe i određeni ritam bola, naročito u proleće ( polenska groznica), ili svaki put kada pomazite psa…Sprejevima za nos koji sadrže kortikosteroide možete ublažiti tegobe.

4. Gorušica

U ležećem položaju ili posle obroka žarenje se povećava, a ne postoje drugi simptomi tipa grip ili prehlada. Želudačna kiselina može dovoljno nadražiti grlo, kada počne da se vraća u jednjak. Lečenje nije samo u gutanju tableta protiv kiseline u želudcu, već u mirnom načinu života, bez mnogo stresa, prestanak pušenja, izbegavanje začinjene, masne , kisele hrane kao i glutena.

Korisno je jesti umereno više puta na dan, kuvano, bareno, ne podgrejavano. Podizanje uzglavlja pred spavanje za petnaestak santimetara. Obratite se lekaru za odgovarajuću terapiju.

5,Naprezanje glasnih žica

Ovo je uzrok koji se najčešće javlja kod dece, jert ne znaju da štede glas, mada se moze javiti i kod pevača, govornika, predavača u školi, telefonista… Grlo je često hrapavo a glas promukao, bez povišene telesne temperature ili znakova iscrpljenosti i malaksalosti.

Mada nije neophodno biti pevač da bi se obolerlo od laringitisa. Ponekad je dovoljno previše naprezati svoj glas pri čemu se glasne žice izlažu velikom naporu. Potrebno je često pročišćavati grlo, piti dosta tečnosti. Ukoliko problem potraje neophodno je javiti se otorinolaringologu.

6. Suv vazduh

Često sa početkom sezone grejanja dočekamo i bol u grlu. Naročito ujutru neprijatna je nadražujuća isušenost sluzokože. Redovno provetravanje i ovlaživači vazduha, dovoljni su kako bi se ovaj problem rešio.

7. Zapušen nos

Ako je grlo stalno hrapavo i suvo i to je jedini prigovor. Stanje se pogoršava sa dolaskom zime ali nikada ne prestaje u potpunosti. Vrlo je verovatno da patite od devijacije nosa ili hrkanja. Velika vam pomoć može biti pregled otorinolaringologa. koji treba da otkrije eventualnu devijaciju nosa, polipe, uvećane krajnike ili treći krajnik.

Mogući načini lečenja uključuju i operaciju krajnika U tom slučaju antibiotici su samo privremena pomoć. Ali ponekad uloga krajnika se okrene pa umesto da budu prepreka mikroorganizmima oni postaju njihova farma. Zbog ponavljanih upala na krajnicima se stvaraju brazde i udubljenja u kojima se dobro kriju bakterije van dometa antibiotika.

Ako se desi da su bakterijske upale češće od pet puta godišnje, trebalo bi se posavetovati sa lekarom o uklanjanju krajnika.

Dobre osobine

Dobre osobine koje poseduje doberman su odbrana,napad,poslušnost, a loša osobina je što teško prihvata naredbe i komande. Ali kada se jednom dobro obuči doberman postaje idealan čuvar kojem malo fali da pokida kaiš.
Krajem predprošlog veka, napadi na nemačkog poreznika Luisa Dobermana su bili toliko učestali, da je rešio nešto preduzeti.
Ukrstio je nemačku plavu dogu,nemačkog ptičara i hrta da bi dobio novu rasu pasa koja je po njemu i dobila ime – Doberman.

Odgajivač Otto Goeller uložio je dosta truda za oblikovanje i prilagođavanje dobermana, a 1900. nemački kinološki klub priznao ih je kao zasebnu rasu.

Doberman jak, siguran, odan

Ako se sve ispoštuje i pas se odgaji kako treba šta se dobije ?
Dobije se veoma temperamentan, živahan i brz pas, čist, poslušan, ne previše izbirljiv u ishrani i lak za održavanje a zbog kratke dlake veoma je lako održavati higijenu psa.
Što se emotivnog stanja tiče, doberman je uvek spreman da udje u krilo, veoma je mazan, traži stalan kontakt sa vlasnikom.
Najviše se od svih dobrih osobina kod dobermana ističu tri a to su :
Odbrana, napad i poslušnost.

Loše osobine

Koje su mu to loše osobine ?

Malo dobermana je poslednih nekoliko godina izlazilo na svetska prvenstva u radu, sa njim se teško radi.
Čujemo teoriju da psi koji se lako dresiraju su oni pametni, dok su oni drugi priglupi.
Medjutim inteligentne životinje ne podnose nametanje tudje volje.
Doberman se sporije obučava, ali kada se jednom obuči nema mu ravnog.
U takmicenjima on je najlošiji u disciplini odnosno u tragu. Nervozan da što pre stigne do kraja njegov temperament ga omete, pa onda pravi kikseve.
Potrebno je ogromno znanje, posvećenost i iskustvo da bi se doberman spremio za svetsko takmičenje.
I pored svih navedenih dobrih osobina, dobermani i njihovi vlasnici ne izazivaju preteranu nežnost.