Category Zdravlje

Uvećana prostata – Mikrotalasnom energijom do izlečenja

Uvećana prostata može se korigovati pa i izlečiti savremenijom metodom, koja koristi visoku temperaturu za uklanjanje viška ćelija. Intervencija se obavlja u ambulantnim uslovima gde nakon jednog sata po obavljanju intervencije mošete ići kući. Bezbedna je i relativno bezbolna, sa uspehom je primenjuju mnogi naši lekari.

Uvećana prostata – toplo – hladno pomaže prostati

Uvećana prostata poznata je još pod nazivom i benigna hiperplazija, nevolja je svakog drugog muškarca koji gazi šestu deceniju.

Simptomi uvećane prostate

Simptomi uvećane prostate su :

Noćno učestalo mokrenje

Nekontrolisano prašnjenje bešike

nagla potreba za mokrenjem

Dosadašnje lečenje je podrazumevalo hirurško uklanjanje vezano za boravak u bolnici ili uzimanje tableta sa raznim neželjenim efektima, primenu nekog oblika anestezije kao moguće komplikacije koje proizilaze od same anestezije ili od operacije.

Međutim revolucionarni pomak u lečenju uvećane prostate donelo je uvođenje i primena tehnologije zasnovane na saznanju da visoka a kontrolisana temperatura uništava višak ćelija tog organa.

Lečenje uvećane prostate umesto hirurškog reza – Termoterapija prostate

U aparatima za termoterapiju nalazi se najednostavnija upotreba visoke temperature pomoću mikrotalasne energije čiji zraci prodiru unutar prostate.

Ova metoda je u Evropi i Americi stekla veliku popularnost i uveliko se primenjuje još od 1990 god.

U Americi je zabeleženo 80 % manje operativnih zahvata kada je reč o uvećanoj prostati. U centrima u svetu kao što je Charring Cross – bolnica u Engleskoj, Hanover unirvezitet u Nemačkoj, Geteborg unirvezitet u Švedskoj, termoterapija prostate postala je ne zaobilazan tretman, u lečenju velikog broja pacijenata.

Posle testiranja i velikog praktičnog uspeha u vrhunskim bolnicama, poput MEJO klinike, Dzordztaun unirveziteta, unitveziteta u Denveru, ova metoda je stekla dozvolu za široku primenu.

Metoda je stekla veliku popularnost medju pacijentima zbog toga jer je bezbedna, relativno bezbolna, efikasna, i praktično bez rizika, a uz to obezbedjuje dugotrajno oslobodjenje koje izaziva uvećanje prostate.

Kako se radi termoterapija uvećanja prostate?

Termoterapija uvećanja prostate deluje na sledeći način:

Tokom intervencije termoterapijom postiže se kontrolisano zagrevanje prostate do temperature od 65 celzijusa, čime se uklanja unutrašnji deo tog organa koji pritiska mokraćni kanal.

Zaštitno hlađenje

Tokom intervencije mokraćni kanal je zaštićen od eventualnog oštećenja, mehanizmom hlađenja a čitav postupak vođen je i kontrolisan kompijuterski.

Da se steknu i razmene dragocena iskustva i mišljenja u pogledu primene ove metode,bilo je dovoljno dugotrajnom primenom u mnogim medicinskim centrima širom sveta.

Zajednički stav stručnjaka širom sveta bio je da je termoterapija efikasna metoda u izlečenju mnogobrojnih pacijenata širom sveta, da je naravno najbolji efekat kod pacijenata u početnom stadijumu uvećanja prostate, ali i kod uznapredovalih stanja ove bolest popoljšanje je itekako vidljivo, a da kod starijih osoba hirurško lečenje i neje baš medoda izbora ka putu ka ozdravljenju.

Ali kao i kod svih metoda tako i kod ove vazi pravilo da stepen uspešnosti ne važi za sve moguće pacijente, jer je svaki bolesnik individua za sebe, kao i njegov oporavak.

Pa tako je kao i u svim slučajevima individualni odgovor najbitnija karika u lancu ka izlečenju i oporavku.

Koliko traje lečenje uvećane prostate termoterapijom ?

Tokom jedne seanse gde je pacijent pregledan i podvrgnut seansi, lečenje traje 60 minuta, nakod čega pacijent može da ide kući i vrati se svojim svakodnevnim aktivnostima.

Kako se podnosi intervencija ?

Tokom itervencije , dolazi do hlađenja mokraćnog kanala, zbog čega pacijent moše osećati neprijatnost ali ne i bol. Neprijatnost je u vidu pečenja u predelu prostate, kao i potreba za mokrenjem. Intervencija ne zahteva anesteziju.

Da li termoterapija izaziva neželjene efekte ?

Ova medoda do sada nije imala ozbiljnih neželjenih efekata. Neprijatnost u predelu prostate kod malog broja pacijenata, može potrajati nekoliko dana, dok kod pojedinih se može dogoditi i da nose kateter zbog olakšavanja mokrenja u toku nekoliko dana po završetku termoterapije.

Da li termoterapija utiče na seksualnu funkciju ?

Nisu zabeleženi uticaji na seksualnu funkciju posle tretmana termoterapije. Neki pacijenti čak svedoče da im je potencija bolja posle tretmana.

Bol u ramenu – Povreda ramena

Prilikom nezgodnog držanja za šipku u autobusu ili prilikom obavljanja svakodnevnih poslova ukoliko predstavljaju napor bol u ramenu odnosno povreda ramena se može pojaviti. 

Naporni poslovi mogu izazvati iznenadno povređivanje a vrlo jak bol može biti signal za to.

U svim poslovima gde je rame izloženo velikom naprezanju poput krečenja, postavljanje zavesa, ili u sportskim takmičenjima može doći i do ozbiljnijeg povređivanja. 

Uzroci bola u ramenu

Najčešće povrede ramena su :

Iščašenje

Pucanje kratkih mišića koji okreću rameni zglob. Za ovaj tip povrede karakterističan je vrlo jak bol.

Poremećena stabilnost zgloba ramena– Ona nastaje zbog popuštanja mekih tkiva tzv. stabilizatora ramena. Ovo se dešava pod uticajem dugotrajnog delovanja mehaničke sile manje snage.

Urođeno labavi ligamenti

Iščašenje ramena

Zglob ramena procenjuje se prema stabilnosti, snazi i pokretljivosti. 

Nestabilno rame, bez obzira na uzrok labavosti zgloba gotovo uvek pokazuje sklonosti ka iščašenju.

Šta je iščašenje ramena

Iščašenje ramena je iskliznuće kosti nadlaktice iz zgloba. Iščašenje ramena najčešće pogađa mlade od 16 do 25 godina i sportisteposebno plivače kojim plivaju kraul i leptir stilom, rukometaše, vaterpoliste, odbojkaše i bacače koplja. 

Kod tenisera desi se iščašenje ramena kada serviraju ili smečuju.

Iščašenje ramena se može dogoditi i običnom čoveku. Npr. Vozaču auta koji se naglo okrene da dohvati nešto na zadnjem sedištu auta. 

Lečenje iščašenja ramena

Kada se zglob ramena prvi put iščaši, leči se imobilozacijom koja traje od jedne do šest nedelja, što zavisi od starosti pacijenta.

Ako zglob ramena više puta ispada lečenje je operativno.

Posle imobilizacije ili operacije primenjuje se i fizioterapija.

Osnovni uzroci bola u ramenu

Rame je najpokretljiviji zglob našeg tela. Predpostavlja se da je rame u mogućnosti napraviti čak 16.000 položaja ruke. 

Čine ga četiri mišića okretača pripijenih uz gornji okrajak kostiju nadlaktice. Zahvaljujući njima obavljaju se sve važne svakodnevne funkcije, podizanje , spuštanje, okretanje ruke.

Većina lekara smatra da postoje tri glavna uzroka pucanja tetiva mišića okretača ramena. 

• Povreda
• Smanjena pokretljivost tetiva
• Trenje između tetiva i kostiju.

Dešava se često i da su navedeni uzroci udruženi. Tada je prilikom naglog kočenja autobusa dovoljan samo jedan trzaj ruke da bi se tetiva ramena prekinula.

Do 50.godine najčešća su delimična pucanja tetiva, a preko 55. god. gotovo uvek desi se njihovo potpuno prekidanje. 

Simptomi bola u ramenu

Na početku ovog oboljenja ne javljaju se bolne reakcije. Bol u ramenu može se pojaviti tek posle nekoliko dana čak i posle mesec, dva. Najčešće se pojavljuju u večernjim satima a bol se produžava sve do jutra. 

Tokom dana bolovi se delimično smanjuju a funkcija ramena se vraća u normalu. 

Ograničenost pokreta ramena leči se uglavnom fizioterapijom. 

Ranije, klasičan rengenski snimak je pokazivao samo stanje kostiju, ali ne i stanje mekih tkiva. 

Danas metod rengenskog snimanja ramena i koštanih deformacija lopatice. 

Postoje tri faze bolesti mišića rotatora. 

Oporavak posle operacije rotatornih mišića ramena obično počinje vežbanjem, već posle prvog dana oporavka., a zatim se fizioterapijom ramenu polako vraća funkcija.

Tri meseca kasnije dozvoljene su manje fizičke aktivnosti. Posle godinu dana oporavka, ruka je sposobna čak i za sport.

Smrznuto rame

Od svih navedenih bolesti ramena znatno se razlikuje smarznuto rame. Osobe koje pate od ovog poremećaja ne mogu da urade ni jedan pokret rukom gde je obololo rame.

Usled skupljanja omotača zgloba , skraćenja njegovih mišića i ligamenata nastaje ukočenost ramena.

Do sada nije poznat uzrok smrznutog ramena.

Ali ono što je dobro u svemu je to što je poznato da ukočenost smrznutog ramena spontano prolazi za 18 meseci, a najkasnije posle dve godine.

A da bi se oporavak ubrzao primenjuje se uporna fizioterapija, a kada ona ne pomogne, pristupa se artroskopskom hirurškom zahvatu.

Dovoljnim uzimanjem kalcijuma svakodnevnim unošenjem namornica bogatih kalcijumom ( sir, riba, jaja ), održava se koštana masa, a kako mnogi stručnjaci smatraju, osobe koje unose dosta kalcijuma verovatno teže oboljevaju od karcinoma. Najnovije istraživanje donosi još jednu dobru vest : kalcijum pomaže i prilokom mršavljenja. Žene koje su prilikom ispitivanja uzimale 1000 miligrama kalcijuma izgubile su za dve godine prosečno 3.5 kg bez ikakve dijete za mršavljenje.

Holesterol – Opasnosti vrebaju

Zbog preteranog unosa masnoća, može se pojaviti holesterol koji dokazano može dovesti do raznih oboljenja i tegoba.

Srcani infarkt, bolesti krvnih sudova i druga oboljenja mogu se pojaviti osobi koja ima povišen holesterol.
Pazite dobro ! Jer on jeste neophodan organizmu, medjutim ova masnoća može izazvati ozbiljana i teška oboljenja.
Svima pa i deci neophodna je preventiva ili po sopstvenoj odluci ili po odluci lekara.

Šta je holesterol ?

Holesterol je supstanca koju proizvodi jetra i nalazi se u svakom ljudskom organizmu. Porodice je lipida ili masnoca a u organizam dospeva iz namirnica životinjskog porekla.
Holesterol je neophodan najviše mozgu, da bi proizveo vitamin D.
Takodje je neophodan za proizvodnju žuci.
Povišen može biti opasan, ali jednako toliko je opasan i snižen. Opasan je naročito ako je osoba na rigoroznim dijetama bez trunke masnoće.

Manjak Holesterola

Ravnoteža kao i svega ostalog je veoma važna da se uspostavi, jer i manjak i višak predstavlja rizik za zdravlje.
Manjak obično može izazvati poremećaj menstualnog ciklusa kao i sterilitet, psihičke smetnje, kao i poremećaj u ponašanju što dovodi do agresivnosti.

Visok holesterol

Često se čuje od ljudi koji imaju visok holesterol kako moraju da paze šta jedu. Dve vrste holesterola postoje.

Dobar ( HDL) i loš ( LDL). Dobar je dobar zato što prikuplja loš holesterol u jetri, koja ga pritom uništava.

Ako jetra ne uspe da preradi loš on ostaje u krvotoku, taloži se na zidovima arterijai sužavajuci ih pogoduje nastanku angine pektoris, infarktu srca ili mozga.

Uzrok povišenog holesterola

Uzrok povišenog holesterola najčešće je povezan sa nepravilnim načinom ishrane. Oni koji svakodnevno uživaju u slatkišima, hrani spremanoj na svinjskoj masti, hrskavu kožicu na pečenom piletu, sir, puter, svinjske narezke, slaninicu a pri tom ne troše energiju iz ovih masnoća, postepeno nagomilavaju holesterol.

Holesterol se može imati i redje u situacijama kada urodjeni gen koji je defektan izaziva višak holesterola, kod ljudi koji uopšte ne jedu masnu hranu. Deca koja su rodjena sa ovim genetskim poremećajem mogu veoma rano dobiti infarkt miokarda.

Kako izbeći povišen holesterol ?

Fizicka aktivnost je dobra za celokupan ljudski organizam pa tako veoma pomaže i u preventivi kada je reč o holesterolu. Bavite se sportom !

Vožnja bicikla, dzoging, plivanje brzo troše loš holesterol. Drugo oružije koje se upotrebljava protiv povišenog holesterola je uravnotežena ishrana.

Trebalo bi svakodnevno koristiti više ribe, voća, povrća, biljna ulja, maslinova.
Medjutim cilj uravnotežene ishrane nije da se u potpunosti izbace namirnice bogate holesterolom, već da se njihovo konzumiranje svede na neku sredinu. Slatkiše bi trebalo uzimati umereno jer se ne potrošeni ugljenihidrati pretvaraju u masnoće.

Ako se neko reši za uravnoteženu ishranu, njene rezultate može videti tek nakon dva do tri meseca.

U svakom slucaju i kod odraslih i kod dece jednom godišnje trebalo bi proveriti nivo holesterola.

Homeopatija odnosno homeopatsko lečenje forsira pravljenje psihofizickog portreta ličnosti, procenu simptoma, i praćenje delovanja lekova kao uvod za uspešno lečenje. Ovaj način lečenja zahteva i posvećenost i posebnu pažnju od strane homeopate.
Homeopatija ima osnovne principe lečenja koji se mogu sažeti u tri pravila.

Osnovni principi homeopatije

Budući da se bolesnik posmatra kao psihofizicko jedinstvo, homeopatska metoda lečenja je individualna.
Kada je reč o homeopatskim lekovima oni proizvode slične simptome kao i bolest koju treba lečiti a lekove koje prepisuju homeopate pripremaju se na poseban način i daju se u izuzetno malim količinama.
Homeopatija je veoma slična medicini, budući da im je cilj isti – pobediti ili spreciti bolest. Izbor leka za lečenje bolesti u homeopatskoj medicini razlikuje se od klasične medicine.
U klasičnoj medicini lekovima se suzbijaju simptomi ili se deluje na uzročnika bolesti. Kod bakterijskih infekcija antibioticima se mogu uništiti uzročnici bolesti, a kod visoke temperature lekovi mogu sniziti temperaturu.
Homeopatska medicina za razliku od klasične ne uklanja simptome, ne uklanja mikrobe već je skoncentrisana na odbrambene snage organizma i njihovo podsticanje, u borbi sa činiocima bolesti.

Simptomi i izbor u homeopatskom lečenju

Za izbor homeopatskog leka simptomi su od ključne važnosti. Simptomi pokazuju kako osoba reaguje na izazivača.
Kada su virusi u pitanju kod neke osobe oni izazivaju bol u mišicima a kod druge stomačne tegobe.

Pri odredjivanju leka simptomi bolesti kod bolesnika moraju se poklapati sa simptomima koji je dati lek izazvao na zdravim osobama.
Neki se lekovi daju tek po prestanku simptoma a neki za vreme trajanja tegoba.
Za sada je delimično ispitano oko 2.500 homeopatskih lekova od kojih je 400 prihvaćeno i u potpunosti ispitano.
Izbor najefikasnijeg leka odredjuje se prema individualnim reakcijama, vrsti bolesti i principu sličnosti.

Homeopatska medicina zahteva dugotrajno, postepeno lečenje, strpljivost lekara, posvećenost i razumevanje kako lekara tako i pacijenta, kao i saradnju.

Osim pregleda i dijagnoze neophodno je izvršiti i procenu celokupnog stanja bolesnika.
Pacijent treba da opiše svoje tegobe, kako se zbog njih oseća, šta i zbog čega dolazi, da bi se napravio psihofizicki i emocionalni portret.
Americki homeopata Dzejms Tajler Kent utvrdio je i homeopatsku tipologiju ličnosti koja se koristi u izboru terapije i izradi ovih portreta.

Homeopatija – homeopatska medicina

je nastala u Nemačkoj, krajem 18. veka.
Osnivač homeopatije je Samjuel Haneman, prvi lekar koji je ispitivao kako lekovi deluju na zdrave osobe.

Na svojim saznanjima i rezultatima zasnovao je racionalnu, homeopatsku terapiju čiji se principi ni do dan danas nisu promenili.

Razočaran u do tadašnje lečenje i klasičnu medicinu, Haneman je homeopatski metod lečenja najviše primenjivao u lečenju kolere i tifusa, zarazne bolesti koje su u to vreme bile veoma česte.

Njegovi učenici su svoja znanja preneli širom sveta, gde je veoma dobro prihvaćena jer je davala rezultate i bila veoma efikasna.
Danas možemo pronaći puno zbirki i knjiga vezanih za homeopatsko lečenje i homeopatske biljne lekove.
Lečenje je sporije nego li kod klasične medicine ali o njegovoj efikasnosti imamo puno dokaza.

Utvrdjeno je do sada brojnim istraživanjima, da se reumatski artritis češce javlja u odredjenim porodicama. Bolest se svakako može prepoznati po upornom, produženom bolu, dugotrajnoj ukočenosti zglobova kao i otocima.

Svakodnevno možemo čuti kako je nekoga uhvatila reuma, pa je tako ova autoimuna bolest česta u našem narodu.
Bolovi u zglobovima, ruku, kolena, kukova medjutim najcešce zahvataju starije stanovništvo.

Ne retko možemo čuti i savet kako bol možemo uviti krštenicom pa tako čekati da sam od sebe prodje.
Medjutim stručnjaci savetuju da se ipak na svaku pojavu bola, ukočenosti zglobova, otoka treba javiti lekaru.

Reumatski artritis možemo izjednačiti sa artozom- bolovima u zglobovima, koji se javljaju u starijem dobu ali su to dve potpuno druge bolesti.

Reumatski artritis je važno ustanoviti još u početku, gde je potrebno iskustvo specijaliste reumatologa. Važno je takodje ispitati reumatski faktor i promenu sedimentacije.

Po dobijenim nalazima možemo razlikovati reumatski artritis od artoze, gde se ovi parametri kod reume uvek povišeni dok su kod artoze uvek u granicama normale.

Žene obolevaju tri puta češce

Šta je reumatski artritis ?

Reumatski artritis je zapaljensko, hronično oboljenje zglobova. Jedan procenat populacije boluje ovu neprijatnu bolest.
Za ovu bolest ne postoje granice, od nje mogu oboleti i deca i stariji, ali se nešto više javalja u starijem dobu.
Specifično je to što od njega žene oboljevaju tri puta češce nego muškarci. Najcešce se javlja izmedju četvrte i pete decenije života.

Uzrok reumatskog artritisa

Prema istraživanjima uzrok nastanka ovog oboljenja je taloženje odredjene vrste leukocita u uvojnicama zglobova. Oni u zglobovima oslobadjaju enzime poput prostaglandina i citoksina, koji se normalno stvaraju u organizmu, medjutim kada je njihova količina prevelika dolazi do uništavanja hrskavice zglobova.

Nije sasvim razjašnjeno zbog čega u organizmu dolazi do ovih samorazarajućih procesa, koji za posledicu imaju bol.

Da li je reumatski artritis nasledan?
Odgovor prema dosadašnjim istraživanjima bi mogao biti da.
Uočeno je da se reumatski artritis javlja u odredjenim porodicama, gde više članova jedne porodice pate od istog oboljenja, tako da nasledni činioci imaju udela u njegovom nastanku.

Simptomi reumatskog artritisa

Bolest obicno nastaje tiho, skriveno i postepeno.

Redje se može javljati povišena temperatura, praćena opštim lošim stanjem.
Siguran pokazatelj reumatskog artritisa jeste upala zglobova, ako traje duže od dva meseca.

Obično zahvata male zglobove šaka i stopala, da bi se u toku bolesti upala proširila i na druge zglobove ruku, ramena, laktova, vilice, kolena, skočne zglobove, kukova…

Veoma retko može zahvatiti i druge oragane ili sisteme kao što su pluća, oči, srce pa i izazvati upalu krvnih sudova.
Pratioci ovog oboljenja su bol i ukočenost.

Bol se javlja i noću a prisutan je bez obzira na aktivnost. Jutarnja ukočenost traje oko jednog sata a nekada i čitav dan.

Reumatski artritis – Lečenje

Ovi bolesnici se ukočenosti mogu osloboditi razgibavanjem gimnastikom, istezanjem, zagrevanjem zglobova toplom vodom…
Naravno kao i kod svake druge bolesti tako je važno i ovu otkriti na vreme, još u početku.

Tada se zapaljenje još nije proširilo na druge delove zgloba, hrskavicu i kost. Lečenjem u toj ranoj fazi zglobovi ostaju očuvani.
Ukoliko se bolest proširi na čitav zglob, moguće su različite komplikacije, pa i invalidnosti.
Potkožni čvorići su posledica težeg oboljenja, najčešce na mestu pritiska, oko laktova, malih zglobova šaka u predelu karlice.
Najveća oštecenja nastaju kada je upala aktivna – u prve dve godine.
Reumatski artritis nije smrtonosno oboljenje, ali nelečena reuma može biti opasna po život.
Lečenje reuatskog artritisa je multidisciplinarno.

Za terapiju mora se pitati tim stručnjaka reumatolog, fizijatar, ortoped uz saradnju sa lekarem opšte medicine. Takodje i okolina i porodica obolelog važna je u sprovodjenju terapije.

Za umanjivanje bolova mogu se koristiti medikamenti kao što su brufen, diklofenak, aspirin koji naravno pomažu u borbi protiv bolova, ali ne uklanjaju bolest.

Uz ovu terapiju pacijentu je lakši svakodnevni život ali zapaljenski proces ce napredovati.
Zbog toga se propisuje tzv. bazicna terapija. To su lekovi kojima se zaustavlja zapaljenski proces i modifikuje bolest.
U nju spadaju – soli zlata, antimalaricni lekovi, imunosupresivni i drugi.

Uz ove medikamente ispoljavanje dejstva može trajati i oko mesec, dva.

Treći oblik terapije su kortikosteroidi.
Naravno delovanje kortikosteroida je kratko , medjutim oni brzo zaustavljaju zapaljeneje.

Kortikosteroidi nose sa sobom i neželjene reakcije, pa ih nikako ne treba uzimati bez konsultacija sa lekarom.
Znacajan deo lečenja reumatskog artritisa zauzima fizikalna terapija.

Njenom primenom mogu se umanjiti deformacije zglobova i slabljenje mišica.

Uticaj na zdravlje i odmor za hronične bolesnike može se pripisati i pojedinim mestima na koja odlaze kako bi se odmorili.

Pozabavićemo se koja su to mesta pogodna za odredjenu grupu hroničnog oboljenja i pomoći Vam da lakše odlučite koje je to mesto pogodno kako za odmor za hronične bolesnike, tako i za poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.

SAN – NESANICA

Osobe koje pate od poremecaja sna- nesanice, ne preporučuje se boravak na velikim nadmorskim visinama. Takodje se ne preporučuje boravak na takvim mestima ni osobama sa psihosomatskim oboljenjima.
Zbog izuzetno velike jonizacije vazduha, planinska klima povećava tonus mišica i dolazi do blaže nervne napetosti.
Što se tiče boravka na plaži kao i kupanja u morskoj vodi, ona izuzetno poboljšavaju san. Taj efekat nastaje zbog toga jer se na takvim mestima krvni sudovi prvo šire, a zatim skupljaju. Plivanje čitavom telu omogućava zdrav odmor i ovaj vid rekreacije je idealan kao odmor za hronične bolesnike.

ASTMA

Za asmatičare – planina je idealna. Em što je vazduh besprekorno čist, planina utiče i na poboljšanje krvne slike, asmatičari koji su često alergični na grinje na planini mogu da odahnu, jer one na nadmorskoj visini iznad 1200 metara, ne opstaju.

Medjutim asmatičari bi trebalo da pripaze i ne izlažu se jakom suncu, iz razloga što jaka sunčeva radijacija može izazvati alergiju kože. Takodje asamtičarima može prijati i morska klima ali bi trebalo na odmor da idu kada nije sezona polena.

MIGRENA

Za osobe koje pate od migrene ili čestih glavobolja visina nije preporučljiva. Jonizacija vazduha na većoj nadmorskoj visini izaziva sužavanje krvnih sudova koji hrane moždane ovojnice.

Nedostatak hrane i kiseonika u njima izaziva migrene. Na obali mora, morska lokalna klima nema nekog posebnog uticaja na migrenu, osim kada duva jak vetar.

KARDIOVASKULARNI PROBLEMI

Najpreporučljivije za ljude sa ovakvim oboljenjima je more. Planine se ne preporučuju jer vazdušni pritisak na velikoj nadmorskoj visini je smanjen, a kiseonik proredjen. Takva situacija pogoršava stanje bolesnika.

Netolerancija na visinu se dešava i onima koji posle duže šetnje ne mogu da dodju do vazduha. Srčani bolesnici treba da uživaju u morskoj klimi ali se moraju čuvati zenita.

Plivanje i fizicke aktivnosti poboljšavaju stanje rada srca. Srčani bolesnici bi trebalo da su u društvu ako ulaze u vodu i plivaju, jer u trenutcima iznenadne slabosti mogu se naći čak u životnoj opasnosti.

KOŽNE BOLESTI

Probleme i simptome kožnih bolesti može ublažiti boravak na planini. Koža obolela od dernatitisa, akni, psorijaze poboljšava stanje gde je odsutnost zagadjenja činilac.

Takodje treba voditi računa o pojačanom sunčevom zračenju. Osobe sa otvorenim ranama ne bi trebalo da se kupaju u moru jer ih so može dodatno iziritirati.

REUMATIZAM

Reumatičarima prija i more i planina. Svakodnevna fizicka aktivnost, šetnja i planinarenje, kao i plivanje imaju pozitivan uticaj na zglobove i jačaju mišice. Toplota i plivanje u morskoj vodi postepeno ublažavaju bol u zglobovima.